АЛТЕРНАТИВА ТЕХНОФЕУДАЛИЗМУ
Најавио сам у прошлом тексту – https://www.dragas.biz/tehnofeudalizam/, да ћу написати критику решења која је понудио Јанис Варуфакис.
Добро је што је ЈВ дефинисао проблем Технофеудализма и детаљно га објаснио, али није, према мом мишљењу, понудио адекватна решења.
Бојим се да би нас то одвело у нови колективизам, који би задржао тоталитарно устројство друштва.
Југословенски експеримент са самоуправљањем, ЈВ је недавно у једном интервјуу веома похвално говорио о томе, завршио је, ипак, неславно банкротом државе, компанија и грађанским ратом.
Упркос томе што ЈВ марксистички доследно инсистира на колективној својини, мој став је да својина мора да буде: државна, приватна, мешовита и акционарска.
Сматрам да могу та четири облика својине да егзитирају у друштву и да се међусобно не угрожавају, уколико се поштују увојена законкса правила.
Богатство постојања различитих својина је добро за здравље Заједнице.
Међутим, ЈВ инсистира на колективној својина.
Како то изгледа?
Он се залаже да сваки запослени у корпорацији добије по ЈЕДНУ акцију.
Не може више. Не може да тргује том акцијом.
Та добијена акција обезбеђује запосленом један глас у одлучивању.
Путем унутрашњег интернета компаније, запослени управљају гласањем акциоанара.
ЈВ наводи о чему све запослени одлучују. / стр.176 /
Између осталог о платама и подели бонуса.
Изгледа заиста примамљиво, док компанија послује добро.
И док се доносе добре пословне одлуке.
Али, постоји и друга страна медаље.
Шта ће се, рецимо, да догоди када компанија донесе погрешне пословне одлуке и када направи губитке?
Ко ће да покрије те губитке?
Хоће ли акционари да продају своју личну имовину и да покривају губитке компаније?
Одговори на ова питања су кључна за опстанак оваквог модела колективног власништва.
Код одлучивања у таквој самоуправној компанији, најбољи је пример дала моја покојна мајка Рада, док је радила као чистачица у ЈАТ-у.
Наводио сам већ неколико пута овај интересантан пример из праксе самоуправног социјализма, али мислим да је баш подесан да га овде поновим.
Моја мајка је, дакле, била чистачица у пословници ЈАТ-а код цркве Св. Марка.
Била је омиљена код колега и код многих, славних путника ЈАТА, који су волели њене бритке, далматинске коментаре.
Без длаке на језику је износила своја мишљења.
И тако, када се организовао самоуправни референдум запослених у радном односу, типа једна акција један глас, да се радници ЈАТ-а изјасне да ли да се купи авион ЕР БАС-а или авион БОИНГ-а, моја мајка је демонстративно одбила да гласа.
Зашто?
Не разумем се у авионе и нећу да гласам за оно што не знам.
Могу да гласам који прашак за подове и које крпе треба да се купе, јер то знам, али о набавци авиона ништа не знам.
Нико сем моје мајке није одбио да гласа.
Већина самоуправљача се није, такође, разумела у карактеристике авиона.
Али, ипак, они су гласали.
Шта ЈВ мисли, колико би запослених у корпорацији поступили као моја мајка?
Вероватно нико.
Зато морају стручњаци да доносе одлуке , како менаџери не би шпекулисали са незнањем запослених.
Они који доносе одлуке морају да одговарају за те одлуке.
Тако једино може да се сачува компанија од сигурне пропасти владавине незналица.
Тржишта су, као што знате, немилосрдна и конкуренција неће имати милости према компанијама које воде некопетентни радници.
Предлози на који начин одредити плате и поделити бонусе у компанији, за мене су потпуно небитни, ма колико интересантни били, док се не реши овај суштински проблем ефикасног функционисања компаније.
ЈВ одлази и корак даље и пише :
„ Разне безосе, закерберге и маскове би дочекала вест да поседују само ЈЕДНУ акцију у „својој“ компанији која им обезбеђује један глас.“ / стр.178 /
Значи, Амазон би имао 1,5 милиона акционара, Мета, после отпуштања 8.000 радника у априлу 2026.године, имала би 70.000 акционара и Маск би имао 200.000 партнера у компанији.
Шта је ово?
Национализација?
Каква је ово национализација само за запослене у компанијама?
Зашто би они били привилеговани да буду награђени у таквој ограниченој национализацији?
Ако се врши национализација имовине тајкуна, онда она мора у себи да садржи принцип праведности.
То практично значи да држава врши национализацију у интересу свих грађана.
Предложени модел ЈВ није добар јер је непоштен и ставља раднике ових компанија у привилегован положај у односу на друге грађане, који неће добити акције.
Ево примера из наше праксе.
Предлагао сам Ђинђићу да не спроводи бандитску приватизацију у Србији, јер није добра за државу, привреду, раднике, пензионере и грађане, него да се, између свих других предлога које сам јавно објавио како треба да се спроведе приватизација друштвеног капитала, направи и НАЦИОНАЛНИ ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНД.
Замислио сам да се у тај НИФ пребаци комплетна друштвена имовина, државна имовина би остала држави и задружна имовина задругарима, оне би биле изузете из приватизације, јер већ имају власнике.
Акционари НИФ-а би постали сви пунолетни грађани у Србији и расејању, наши држављани, који би добили акције.
Тако би се развило у Србији право акционарство, подигла би се на здравим, тржишним основама Београдска берза, унапредило финансијско тржиште, отворио велики простор за рад брокерско-дилерских друштава и описменили наши грађани да управљају својим акцијама.
Стечено поверење грађана у праведну државу би ослободило капитал грађана у „ сламарицама“, привукао капитал наших људи у расејању и омогућио нашој привреди да добије свежа ликвидна средства за свој убрзани развој.
То би довело до привредног процвата Србије.
Приватна својина би остала неприосновена.
Нажалост, попут многих мојих идеја, није прихваћен другачији модел приватизације и овај пројекат НИФ-а.
Ако се већ врши национализација тајкунских компанија, немам ништа против такве праведне државне акције, онда морају акције да се поделе свим пунолетним грађанима, а не само привилегованим радницима компаније.
На крају, слажем се са идејом ЈВ да се капитал стави под контролу друштва, али не на његов начин, него на начин како сам предложио за све грађане.
О свим мојим предлозима промене економског система и мерама које треба да се предузму, можете да читате на интернету.
Суштина је да добијемо слободно и праведно друштво.
Уместо Технофеудализма предложио сам ново друштвено уређење буде -ХУМАНИЗАМ!
Београд, 7535.г. цветањ
