Autor: Vladimir Gligorov
Koja je alternativa Evropskoj uniji? Recimo, u spoljnoj trgovini. Pogledajmo činjenice. Srbija je izvezla oko 11 milijardi dolara robe u 2008. godini (uzimam tu godinu da bih izbegao efekte krize). Oko šest milijardi u EU, oko četiri milijarde u države nastale iz bivše SFRJ i preostalu milijardu u Rusiju i ostatak sveta. Ukupni srpski izvoz je oko dve trećine jednog promila svetskog izvoza. Uzmimo da se smatra da ova regionalna koncentracija izvoza „ima alternativu“, koja bi ona bila i šta bi to podrazumevalo?
Na primer, Kina je veliki uvoznik, a srpski je izvoz u tu zemlju u 2008. iznosio jedva šest miliona dolara. Uzmimo da je bio jednak udelu srpskog izvoza u svetskom izvozu, recimo promil kineskog uvoza – to bi bilo oko milijardu dolara (sve su to veoma zaokružene cifre, samo da bi se videle dimenzije razlika). To bi svejedno bilo nešto manje nego izvoz u Crnu Goru, koji je te godine iznosio gotovo 1,3 milijarde dolara. Izvoz u Brazil bi trebalo da bude oko 150 miliona dolara (inače ga praktično nema), što je nešto manje od jedne trećine izvoza u Makedoniju. Izvoz u Indiju trebalo bi da je oko 300 miliona dolara (trenutno je zanemarljiv), što je nešto više od dve trećine izvoza u Hrvatsku. Dok bi izvoz u SAD trebalo da bude nešto iznad dve milijarde dolara, a bio je 2008. oko 65 miliona. Konačno, izvoz u Japan je, takođe, zanemarljivo mali, a trebalo bi po istoj računici da bude mnogostruko veći.
Nasuprot tome, izvoz u EU je oko tri puta veći nego što je udeo izvoza Srbije u svetskom izvozu, izvoz u Rusiju je dva puta veći, a u susedne zemlje mnogostruko veći. Ovo se, pre svega, može uzeti kao indikacija komparativnih prednosti srpske privrede. Utiče i politika spoljne trgovine, ali kako je ovaj raspored izvoza dosta stabilan, može se reći da više utiče na nivo (posebno u periodima ratova i sankcija) i specijalizaciju izvoza, a veoma malo na destinaciju.
Srbija, naravno, izvozi veoma malo. Tako da se može reći da je potrebno tražiti nova tržišta. Ovo je pogrešno ukoliko je tačno da je postojeća regionalna struktura izvoza u skladu sa komparativnim prednostima srpske privrede. Šta bi u tom slučaju značila politika da se izvoz u EU i u susedne zemlje preorijentiše na druge zemlje? Najpre, gde bi to povećanje bilo najveće? Uzmimo da se srpski izvoz duplira, što je bez sumnje neophodno ukoliko se uopšte želi ozbiljno povećanje privredne aktivnosti. Ako bi se u sve zemlje i regije izvozilo u skladu sa udelom srpskog izvoza u ukupnom svetskom izvozu, to bi značilo značajno smanjenje izvoza u EU i u zemlje bivše Jugoslavije, a veliko povećanje izvoza u Ameriku, Japan i Kinu. Izvoz u Rusiju bi ostao otprilike isti, a povećanje izvoza u Indiju i Brazil bi bilo ogromno u procentima, ali ne veoma značajno po vrednosti.
Da bi se to postiglo, međutim, potrebna je dramatična promena u komparativnim prednostima srpske privrede. Ponekad se kaže da je ta alternativa poželjna jer je za integraciju u EU potrebna čitava decenija. U toj deceniji je, međutim, moguće udvostručiti izvoz na tržištima gde srpska privreda ima komparativne prednosti. Da bi se to isto postiglo na alternativnim tržištima, jedna decenija je ništa.
Objavljeno u Blicu 2.10.2010.
