Početna Sadržaj Osvetljenja Akcije NIS-a za šaku dolara

Akcije NIS-a za šaku dolara

724
0
SHARE

I bogataši imaju dušu

Prava je tranziciona tuga gledati kako korumpirana politička elita baca oglodanu kosku sirotinjskom puku, vazda spremnom na lično poniženje u ime nacionalnog dostojanstva. U najnovijoj epizodi srpske državotvorne sapunice “I bogataši imaju dušu”(sezona 10), građani već dva dana prodaju akcije Naftne industrije Srbije koje im je predizborno udelio Dinkić “po ceni” od tisuću eura. Kad se prevede “žednog preko vode” – nepunih pet evrića po hartiji od vrednosti

Srbija je proslavila još jednu radnu pobedu i zabeležila istorijski datum kada je, 30. avgusta 2010. uspela da utera Naftnu industriju Srbije (NIS) na Beogradsku berzu, domaće tržište hartija od vrednosti, metodu kontinuiranog trgovanja, i otpočne proces najpovoljnijeg otkupa akcija od građana u najvećem finansijskom procepu.

Državni mediji su se listom opredelili za minimiziranje bede naših očeva i majki koji su opkolili poštanske šaltere, da sreću potraže u 24,09 evra, koliko je u ponedeljak i utorak vredelo pet akcija NIS-a. Vukotićeve Večernje novosti čak udaraju moralno-ekonomsku packu našim raskalašnim roditeljima u naslovu “Akcionari tvrde pazar”. Blic obaveštava da “Većina čeka s prodajom” dok B92 hrabro konstatuje “Akcije NIS-a prodavali siromašniji”.

Prvog dana trgovanja, u ponedeljak 30. avgusta, obim prometa akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi zabeležio je 13.824 naloga za prodaju, odnosno prodato je 77.944 komada za 39.426.131,00 dinara, čime je prosečna vrednost akcije dostigla 505,82 dinara, tj. 0,82 pare više od cene na otvaranju. Obim trgovanja u utorak 31. avgusta bio je još intenzivniji i prodato je čak 111.228 akcija, prometujući 56.224.988,00 dinara, zbog čega je prosečna vrednost akcije iznosila 505,49 dinara.

Neki drznici su procenjivali vrednost svojih akcija na 600, 1.000, čak i astronomskih 1.100 dinara, pa su se oni skromniji, koji su “cenili” da je 505 dinara (4,8 evra) prava mera snishodljive pokornosti i darežljiva nagrada zadovoljnih gospodara, prvi domogli famozno jadnih 24 evra.

Zanimljivo je da izdavanje oko 45.000 naloga za prodaju u dva dana i relativno veliko oslobađanje od vlasništva nad akcijama NIS, nekih 189.172 komada (0,8% ukupnog broja akcija malih akcionara) u vrednosti od skoro milion evra, nije uslovilo pad cene akcije NIS-a. Ona, bez obzira na ponudu dvostruko veću od tražnje (u utorak), takoreći monetarni udar akcionara, stoji “zakucana” na 506 dinara.

Kada su mu javili o finansijskom stradanju siromašnijih delova bednog stanovništva, tvrda srca nije ostao ni ministar ekonomije i regionalnog strančarenja Mlađan Dinkić, koji je, demantujući da sit gladnom ne veruje, pozvao građane da se strpe s prodajom akcija, jer on zna što niko drugi ne zna.

“Ja verujem da će realna cena NIS-a makar četiri do pet puta biti veća od ove koja je sada. Onima kojima je novac potreban sada oni će požuriti, onima kojima nije neka sačekaju, jer posle ovih investicija koje NIS ima od 400 miliona evra, akcije te kompanije će u budućnosti daleko više vredeti” otkrio je Dinkić.

Za Milana Ćulibrka, urednika magazina “Ekonomist”, iznenađenje je što se relativno mali broj ljudi prijavio da što pre proda svoje akcije.

“Pretpostavljalo se i verovalo da će ih biti mnogo više, jer 4,8 milona poseduje akcije NIS-a, a tek jedan mali deo njih je ponudio svoje akcije na prodaju, što znači da su ljudi na neki način ili postali svesni da bi te akcije mogle kasnije vredeti više ili jednostavno nisu znali kako uopšte mogu da daju naloge za prodaju”, rekao je Ćulibrk, uz osvrt “Da se sa NIS-om uradilo drugačije, da nije u startu postignuta nagodba onda bi stanje na tržištu bilo drugačije. Danas bi postojao mnogo veći obim trgovanja, bilo bi mnogo više nervoze, osim toga, bilo bi mnogo više zainteresovanih kupaca za akcije. Ovako NIS ima većinskog vlasnika i ne može se očekivati da bi neki veliki investitor mogao tu uložiti stotine miliona evra, jer je većinski postotak u rukama Gasproma.”

Dole, u petercu šaltera za prodaju akcija, penzioneri su “ostavljali srce na terenu” za 2.525 dinara, rukovodeći se principom “daj šta daš” i ič ne hajući za publiku.

“Uglavnom dolaze stariji građani. Gotovo svi prodaju pet akcija po minimalnoj ceni od 505 dinara. Ljudi su mahom zbunjeni i ne razumeju se u ove transakcije i berzu. To je kod nas još nešto novo. Oni žele da prodaju akcije što pre kako bi u najkraćem roku bili isplaćeni. Ne žele da čekaju ni dan duže jer, kako kažu, trebaju im pare i svi odmah pitaju kada će ih dobiti. To ih najviše interesuje”, svedoči službenica Glavne pošte u Beogradu.

Na “berzanskom floor-u” upriličenom u Glavnoj pošti vlada grozničava atmosfera koja nagoveštava eksploziju radosti zbog iznenadnog dobitka.

“Kada ću dobiti pare? Je l’ nećemo dugo čekati?”, pita stariji Beograđanin sklon cenkanju, dok predaje svoj nalog sa potpisom.

“Molim vas, ne razumem se u ovu materiju, a prodajem akcije jednog svog prijatelja. Objasnite mi šta da radim? – raspituje se starija sugrađanka sklona duhovnim vrednostima, dok vadi potvrdu iz torbe.

Trgovalo se vascelom Volstrit-Srbijom.

“Očekivali smo više novca, neki ministri su nam obećavali i po hiljadu evra, ali u situaciji smo da se hvatamo za svaku slamku. Bar da se pomognem i na vreme kupim drva za zimu”, skromna je i sklona oprostu penzionerka iz Kraljeva.

“Već sam potrošio onih 1.000 evra što nam ih dade ministar Dinkić”, šeretski i neozbiljno, bez imalo razumevanja za ministarske muke, komentarisao je “event” stariji gospodin iz Vranja, nedržavotvorno bogohuleći – “ništa mi ne znači 2.500 dinara, ali za inat neću ništa državi da ostavim“.

“Odlučio sam da prodam svih pet akcija! Ne verujem da će cena akcija da skoči i bolje da ih prodam odmah i dobijem to malo para”, odlučan je nezaposleni lekar iz Niša.

“Malo sam se razočarala kada sam čula da ću novac dobiti tek za tri do četiri dana, ali objasniću deci da se malo strpe”, rekla je mlada domaćica iz Leskovca.

“Došla sam da se informišem o akcijama i odmah se prijavila za prodaju na berzi. Ja sam penzioner i primanja su mi mala, tako da je i to dobro. Šta da se radi”, cvili penzionerka iz Niša.

Poslovično na vreme, oglasila se, u pisanoj izjavi, i Liberalno-demokratska partija, odlično pozicionirana opoziciona stranka na čelu sa predsednikom Čedomirom Jovanovićem.

“Danas pet miliona ljudi, koji su slušali obećanja o akcijama od hiljadu evra, može da vidi koliko ih košta neodgovornost svih stranaka koje su organizovale ili pristale na prodaju NIS-a ispod cene, bez tendera i uz očuvanje monopola. Nema opravdanja za licemerje onih koji su prodaju NIS-a predstavljali kao posao veka, prodajući mimo tržišta nacionalnu naftnu kompaniju državnoj kompaniji druge zemlje”, rekao je Jovanović, dodajući da “Vlada, ali i svi koji su iz opozicije guslali o partiotskoj privatizaciji, danas treba da odgovore kako je moguće da je tržište prvo uništeno lošom prodajom, a da su onda milioni građana naterani na ponižavanje tako što im se nudi da u neravnopravnoj utakmici pokušaju da izvuku nekoliko stotina dinara na ima akcija koje su im kao demagoška uteha podeljene.”

U sredu i narednih dana, klinički mrtva krivulja akcije NIS-a (zar ne bi trebalo da se kliče Naftna industrija Rusije?) [NIIS], postaće hroničar naše sveobuhvatne propasti, političke i ekonomske jalovosti, nakdnadne pameti i duge kose koja će vioriti dok padamo u ponor patriotsko-lopovskog zanosa.

SHARE