Autor: Svetlana Lukić
Ne znam kako vi, ali ja cele noći ne mogu da zaspim od brige za predsednikovu Ahilovu tetivu, nije me umirilo ni saopštenje konzilijuma da je operacija dobro prošla i da se predsednik lepo oporavlja u svom predsedničkom apartmanu na VMA. A šta ako konzilijum greši, a mi smo napravili Srbiju u kojoj je šef države kao oni kraljevi zaostalih plemena koja veruju da njihov kralj nosi na leđima ceo univerzum, i ako se naglo pomeri, secne ga išijas, automatski se poremeti ravnoteža celog svemira. A šta ako Tadiću zbog loše operacije klecne noga – odosmo dođavola svi.
Ali da ne brinemo, dobro je prošla – nikada do sada izvedena operacija RUPTURE Ahilove tetive leve noge, a odstranjen je i kalcifikat na toj tetivi kao i egzostoza na petnoj kosti.
Pe jel ovo nas neko zeza? Čemu ovaj cirkus u kome su se čak i oni koji su s razlogom skakali na ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića zato što je operisao kičmu u inostranstvu i time pokazao da ne veruje domaćim lekarima, sada povodom Tadićeve pete ućutali, i ne samo to, nego brane njegovo ljudsko pravo da se leči kako misli da je za njega najbolje. A njegovo ljudsko, tj predsedničko pravo je i da dovodi jednog od najboljih ortopeda na svetu koga dočekuju i tretiraju kao državnika. Svi smatraju da je neuljudno pitati ko tog čoveka plaća, nego novinari navodno iz pouzdanih izvora saznaju da je došao džabe i da mu je čast da operiše predsednika Srbije.
Ma, baš nas briga za to, imamo mi ozbiljnije probleme, kažete vi, pa imamo, ali je i ovaj cirkus povodom Ahilove pete pokazao da državu vodi jedan egocentrik, koji sam sebe doživljava kao filmsku ili sportsku zvezdu u ravni Dejvida Bekama pred kojim tek stoji blistava sportska karijera. Preterani sportski duh predsednika koji ne zna ni da se zagreje pred basket, koji ne bi smeo ni da ga igra, doveo je do toga da sada cela nacija treba da trpi posledice Tadićeve krize srednjih godina…
Više me plaši nego što me nervira ova budalaština sa Ahilovom petom, jer se poklapa sa objavljivanjem na predsednikovom sajtu – Tadićeve strategije razvoja Srbije do 2020, koja pokazuje da je prvi čovek Srbije potpuno odlepio od stvarnosti. Nalupetao se tamo, te umesto manje od 4000 evra po glavi stanovnika, za koju godinu ćemo imati, njegov je genijalni plan, 8000; zaposliće 400.000 ljudi, a inflaciji neće dati da bude veća od tri odsto… I sad će još armja ekonomista da izigrava klovnove tako što će na javnoj raspravi, koju je predsednik zakazao baš kada ga je peta najviše bolela, analizirati genijalnu strategiju leta srpske privrede u kosmos.
A šta ako stvarno usvoje tu ludačku strategiju, u kojoj jedino nisu predviđene pare kojima bi se finansirao taj let u kosmos, šta ako to postane stvarno, kao što je najavio šef, krovni dokument na osnovu koga će se donositi svi ostali planovi. Zlatna žica predsednikovog buncanja protegnuće se kroz celo društvo.
I dok je predsednik opravdano odsutan, njegovi najbliži saradnici su se potpuno izgubili, kao ronini, samuraji bez gospodara, idu okolo i prave silne nepodopštine, počev od ortopeda Olivera Dulića koji je bio deo tima koji je operisao predsednika, a ja pomalo žalim što ga on lično nije operisao nego je samo kibicario – taj Dulić najavljuje da će ubuduće svi bespravno podignuti objekti biti besplatno legalizovani, svakih 12 sati se menja odluka da li da se poveća ili ne porez na kompjutere, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije se žali da policija otvara i evidentira pisma koja agencija dobija, Nata Mesarović isleđuje Društvo sudija Srbije, pokazujući da ne zna zakon, urbanisti iz Leskovca su smislili plan kako da ih trasa Koridora 10 ne zaobiđe i navodno su izdejstvovali promenu trase autoputa zbog odličnih ćevapčića u motelu Predejane…
Peščanik.net, 24.12.2010.
