Početna Tekstovi i kolumne Svedok Život na rate

Život na rate

839
0
SHARE

Krleža je svojevremeno objašnjavao, pišuæi zašto prezire svaki dogmatizam, da generali gledaju na svet iz ptièje perspektive, a ptice, kako znamo, imaju mali mozak. Problem nastaje kada dogmate poèinju da donose odluke koje, pošto su bez pameti, ugrožavaju živote miliona nevinih ljudi. Iz ptièje perspektive naših reformatora graðani žive preko svojih moguænosti. Svi podaci govore da 60 odsto graðana živi ispod egzistencijalnog minimuma, granica je 1 – 2 dolara dnevno, da još 30 odsto graðana živi u iluziji da su srednji stalež jer imaju nedostižnih 100 evra po èlanu domaæinstva meseèno, a samo 2 odsto bandita tranzicije i 8 odsto plaæenih politièkih skotova sa ptièjim mozgom kruže nad sudbinama osiromašenih, spremni svakog trenutka kao lešinari neoliberalizma da raskidaju ono  malo jada i bede što nam je preostalo. Pohlepni i gramzivi tvrde da to od njih traže gazde u MMF-u. Nazovi MMF radi ubistva sopstvene nacije je hièkokovski scenario koga veæ èetiri godine sprovode konsultanti multinacionalnih kompanija na privremenom radu u srpskoj Vladi. Gde je kraj ovoj prevari? Zašto se lažni reformatori presvlaèe, poput junaka iz filma Psiho, u ideologiju koja je veæ davno umrla? U monopolskom svetskom poretku, gde Imperija u rastrojstvu diktira tempo uzimanja narkotika, ne postoje pojmovi o slobodnom tržištu i nevidljivoj ruci Adama Smita koja, poput starozavetnog proroka, širom otvara rajska vrata ponude i tražnje. Nema edemskog vrta u kome cveta slobodno preduzetništvo malih kompanija, veæ postoje ograðeni koncentracioni logori gde multinacionalne kompanije kontrolišu poput Velikog Brata logoraše – potrošaèe i nude im obilje hrane spremljene u istom kazanu. Možete da jedete iskljuèivo hranu iz njihovog kazana. Primer, èetiri kompanije u SAD kontrolišu proizvodnju goveðeg mesa. Tri kompanije proizvode automobile dok je broj proizvoðaèa na poèetku  XX veka bio 108. Koncentracija moæi i kapitala stvara virtuelne koncentracione logore u kojima, umesto logoraških brojeva na odeæi, osuðenici dobijaju kompjuterske kodove u glavi i èipove ispod kože. Hakslijev vrli novi svet preti da konaèno objavi pobedu robotske nad ljudskom civilizacijom. U takvom svetu bez pameti i stida, gde se otimanje od sirotinje smatra uspešnim poslovnim potezom, gde multinacionalne kompanije kontrolišu tražnju i formiraju ponudu svojih proizvoda, gde se profiti planiraju nekoliko petoljetki unapred, naši malograðani na vlasti, neki su doleteli sa 37-og sprata frankfurtske banke pravo na guvernersko gnezdo, krešte poput hièkokovskih ptica i napadaju normalne ljude koji pokušavaju nekako da prežive tranziciju. Iz njihove ptièje perspektive sve ljudske sudbine izgledaju isto. Beznaèajno. Zato mogu da vrše opite ne obaziruæi se kakve æe to posledice izazvati na život ljudi. Generali naše tranzicije su odabrali strategiju u kojoj æe izgubiti rat. Graðani su žrtve nadobudne i potkupljive pseudoelite. Posle boja generali po ideologiji æe sipljivo dosadno brabonjati o izgubljenim bitkama. Slepi pevaèi æe opevati kosovske žrtve. Nebeski narod æe se skupiti ispod jedne šljive i sanjaæe san o èekovima bez pokriæa. Ogoljeni pragmatizam traži stezanje kaiša. Zato su makijavelisti na vlasti naruèili 218 novih luksuznih automobila. Guverner je uzeo novi mercedes na oÈEKivanju graðana da æe biti bolje. Guverner se vozi novim mercedesom ÈEKajuæi  Godoa. Ponovo se javnost podelila na graðane koji su ostali bez ÈEKova i na eksperte koji isÈEKuju da ih vlast angažuje na novim projektima revizije pogrešnog koncepta bez razvoja. Ko je u pravu? U pravu je – život. Život koji je sve bedniji i teži. Gledajuæi iz ptièje perspektive makroekonomista u novom mercedesu èekovi graðana predstavljaju primarnu emisiju novca koji se izdaje bez pokriæa. Troši se nešto što još nije zaraðeno. Podatak da su potrošaèki krediti od poèetka godine porasli za 82 odsto, dok su krediti privredi bili svega 28 odsto najbolji su dokaz da smo na hrvatskom putu zaduživanja graðana, što je podiglo ukupnu zaduženost Hrvatske na neverovatnih 35 milijardi dolara. Makroekonomista u novom mercedesu od 55.000 evra traži da se zaustavi prekomerna tražnja za uvoznom robom koja je podigla naš spoljnotrgovinski deficit za deset meseci na 5,694 milijarde dolara sa dobrim izgledima da na kraju godine bude èitavih 6,9 milijardi dolara. Ko je kriv za to? Graðani? Svašta! Ko je od 2001 do kraja 2004 napravio spoljnotrgovinski deficit od 18,74 milijarde dolara?  Ko je napravio gubitke državi za èetiri godine od 35 milijardi dolara? Makroekonomisti konsultanti o tome ne govore. Angažovani na konsultantskim poslovima upropašæavanja srpske privrede, pogledajte samo koje iste revizorske kuæe Vlada uzima za svoje saradnike, èetiri godine su æutali i uzimali novac. Neki meðu njima su potpuno poludeli i tvrde kako je dobro za našu privredu da imamo spoljnotrgovinski deficit. Kada je dara prevršila meru, optužili su graðane da uništavaju reforme i kaznili su ih oduzimanjem èekova. Tako su osiromašeni graðani gurnuti na sam rub ponora. Oèajni pokušaji da se nekako preživi na rate ukinuti su samovoljom makroekonomista iz mercedesa od 55.000 evra. Njegovi mentori traže da se poštuju pravila. Koja pravila? Dug graðana i privrede SAD iznosi oko 40.000 milijardi dolara. Možete li da proèitate ovu cifru? Pokušajte ponovo – 40.000.000.000.000 dolara. Šta kažete? Koliko je to èekova bez pokriæa? Zašto stratezi iz MMF-a ne ukinu zaduživanja podanika Imperije na raèun ostalog sveta? Zašto makroekonomista u novom mercedesu od 55.000 evra nije odleteo da disciplinuje garðane SAD? Zašto FED i njen guverner Alan Grinspen ne suzbiju trgovinski deficit od 650 milijardi dolara? Zašto ne suzbiju budžetski deficit od 450 milijardi  dolara? Naši neoliberali nemaju kuraži da odbace jednu propalu ideologiju. Uporno nastavljaju da srljaju i guraju državu u propast. A šta bi ti uradio? To me pitaju lažni eksperti i nadobudni savetnici. Isto su me pitali kada su kolone proteranih napuštale svoja vekovna staništa. Šta bi sad uradio? Zašto me to nisu pitali mnogo ranije kada sam iznosio struène predloge šta treba da se radi? Zašto nisu smeli da izaðu na javni duel?Zašto su mediji æutali? Zašto su se plašili da objave moju struènu kritiku pogrešnih reformi? Posledice danas trpe samo graðani. Guverner u novom mercedesu od 55.000 evra i njegov prijatelj ministar finansija, koji odobrava kupovinu ergele novih skupocenih automobila, traže od graðana da se disciplinuju i žive u skladu sa svojim moguænostima. Naravno, to ne važi za njih. Zašto troše pare poreskih obveznika tako suludo? Zašto uvoze mercedes od 55.000 evra i poveæavaju spoljnotrgovinski deficit kada je privreda bankrotirala? Pare koje su potrošili za kupovinu 218 automobila za èinovnike trebali su da investiraju u privredu i zaposle 482 radnika. I tu je suština problema. Nije sporno da èek nije kreditni instrument. Nije sporno da graðani preživljavaju na rate i da se nekako snalaze kako bi deci priuštili osnovne egzistencijalne potrebe. Ništa od toga nije sporno. Pitanje koje treba graðani da postave makroekonomisti iz mercedesa od 55.000 evra i njegovom prijatelju ministru finansija: momci, zašto vi niste pokrenuli privredu? Zašto ne organizujete proizvodnju? Zašto niste stvorili uslove za otvaranje 50.000 kompanija godišnje? Zašto ne pravite pare državi, preduzeæima, graðanima i, naravno, sebi? Zašto radite posao koji ne znate da radite? Rezultati govore da prvoborci oktobarske kontrarevolucije nisu sposobni da pokrenu privredu. Kalašnjikovim se ne može pokrenuti proizvodnja i upadom na tržište zaraditi profit. Koncept bez privrednog razvoja je neodrživ. Propala je ideologija vulgarnog pragmatizma. Inflacija je prešla 30 odsto. Nezaposlenost se poveæava i dostiže 1,5 miliona ljudi. Kako graðani da prežive tranziciju? Šta da rade? E, to su suštinska pitanja koja svaki graðanin mora da postavi vlastima. Zašto vozite mercedes od 55.000 evra u zemlji gde 200.000 dece gladuje? Zašto moje kolege ekonomisti ne postave ova pitanja? Ako vlast ne zna da organizuje državu, šta æe nam takva vlast? Ko treba da omoguæi otvaranje radnih mesta? Graðani? A šta æe nam onda država ako graðani moraju da vode ekonomsku politiku? Gde da radi èovek koji hoæe da živi od toga što sam stvori? Kako da èovek zaradi bolji život? Kako da postane bogat radeæi? Obezbedite vi, gospodo reformatori, da graðani zaraðuju meseèno 1500 evra i njima èekovi neæe ni trebati. Karticom æe kupovati. Platom æe otplaæivati uzete kredite od banaka. Redosled poteza, dakle, treba promeniti. Nisu graðani krivi što koriste èekove da bi nekako preživeli, nego su makroekonomisti na vlasti i njihovi konsultanti krivi što su graðani siromašni. Šta treba da uradimo? Hoæemo li da promenimo graðane? Bože saèuvaj! Kakvi su , takvi su – naši su. Treba promeniti nesposobnu vlast. Neke druge oÈEKujem. Neke koji æe promeniti koncept. Treba spustiti ptice na zemlju. U ptica je mozak mali.

SHARE