217
piše : Branko Dragaš, 31.01.2013
Ministar finansija Zimbabvea Tenej Biti saopštio je da je u državnoj kasi ostalo svega 217 dolara. Ministar je rekao da je toliko novca ostalo u Trezoru posle isplate plate činovnika. Podsećam, Zimbabve je imao najveću inflaciju u istoriji čovečanstva. Posle toga su uveli dolar kao valutu.
Zašto sam pišem o Zimbabve? Koga to u Srbiji zanima? Meni je vest bila interesantna zbog onih koji me godinama pitaju : da li država može da bankrotira. Posle mog gostovanja u emisiji Revolucija, gde sam izneo svoje stručno mišljenje da Srbija treba da proglasi bankrot, javilo se mnogo ljudi da me podrži i da pitaju : Šta to znači bankrot? Zašto ne iznesem i objasnim kako zamišljam taj bankrot.
Pomalo sam u nedoumici šta da kažem. Pa, ja sam, gospodo drugovi, dragi prijatelji, sve već napisao. Na mom sajtu već četri godine stoji PLAN BANKROTA. Dnevne novine PRAVDA su objavile moje POLITIČKE MERE – 25 mera u promeni političkog sistema i moje EKONOMSKE MERE – 101 operativna i konkretna mera.
To stoji na sajtu – ČETRI GODINE!!!!
Ja stvarno ne znam kako više da delam, ako ljudi ne čitaju ono što je već napisano. Onda je sve što pišem i što nastupam potpuno besmisleno. Dragi moji kritičari, najljubaznije vas molim da pažljivo PROČITATE moje tekstove i moje konkretne predloge, pa tek onda da STRUČNO kritikujete i PREDLAŽETE bolja rešenja.
Da li država ,dakle, može da bankrotira?
Može.
Mnoge države su u istoriji proglasile bankrot.
Neke i po više puta.
Kada imate prihode i rashode, onda prestaje svaka politička logika i nastaje samo čelični zakon ekonomske matematike. Najjednostavnije. Piljarske. Koju zna svaka domaćica. Prihodi moraju da pokrivaju sve rashode. Ako se to ne dešava, jedete vlastitu supstancu. Ako se to nastavi duže, počinjete da uzimate kredite. Ako novim kreditima zatvarate stare kredite, uvećane za kamate, vaša zaduženost raste. Padate u dužničko ropstvo. Postajete robovi banaka. Takvo stanje na dugi rok je neodrživo. Kada vam banke prestaju da daju nove kredite, troškovi su toliko uvećani da ih vi ne možete više vraćati. Nastaje – BANKROT!
Bankrot nastaje u porodici, radnji, kompaniji, opštini i državi. Potpuno je isti princip svuda. Razlikuju se samo cifre. Bankrot nastaje svuda gde su rashodi veći od prihoda.
Da li sam vam otkrio neku veliku misao?
Nisam.
Da li ste sve ovo znali?
Jeste.
Pa, šta je onda, gospodo prijatelji, problem?
Problem je samo što ja JEDINI u ovoj našoj državi imam hrabrosti da to javno kažem. Problem je što sam pošten, otvoren i iskren. Smatram da je moja patriotska dužnost da svoje znanje stavim na službu našoj državi i naciji. Ako naša država i nacija to hoće. Ako neće? Šta ja da radim? Ne mogu na silu da teram građane Srbije da shvate moje misli i moje predloge. Ne mogu da zabijam glavu u pesak. Opredelio sam se da javno govorim i snosim sve posledice mog javnog nastupa. Ali, ne grize me savest. Sve što znam sam otvoreno rekao i na vreme. To me je stajalo velikih gubitaka u poslovanju, mržnje političara prema meni, izbegavanja od strane srpske malograđanske inteligencije i potpune zatvorenosti nacionalnih medija za moja stručna mišljenja.
Šta sam ja uradio?
Umesto da se razočaram i da napustim sve, da napustim i zemlju, nastavio sam dosledno i uporno da guram svoje ideje. To je moj životni stav. Nastavljam dalje, bez obzira na to da li će moje ideje uspeti ili neće. Normalno je da bi se radovao da se sprovedu u delo moje ideje, ali ako to naš narod neće, ja sam potpuno nemoćan. Nastavljam dalje. Jednoga dana, neko će to čitati i primeniti. Živim za taj dan. Makar ga lično nikada ne doživeo.
Da li su sada malo jasniji moji motivi?
Primer Zimbabvea je poučan. Srbija se približava praznoj kasi. Kada nam rasprodaju preostalo porodično blago, državna kasa će biti avetinjski prazna. Tada će se mnogi setiti ovih reči. Moramo se pripremiti za taj trenutak. On stiže. Kada? Ako danas prestanu da se zadužuju, onda za nekoliko nedelja. Ako rasprodaju sve što imamo, onda za godinu dana, dok sve to ne potrošimo. Prazna kasa je sigurna i bankrot.
Beogradm 31.o1.2013