Економиста Мирослав Здравковић сматра најопаснијим проблемом ничим изазван државни оптимизам. – Дуг државе увећава се сваке секунде за 2.517 динара. – Блокирано укупно 14.552 фирми у којима ради 104.205 радника. – Од почетка кризе отказе добило око 260.000 људи
Судећи према црним бројкама које су јуче изнели стручњаци окупљени око портала Економија.орг – интернет страницу коју уређују слободно би могли да прекрсте у „Економија.банкрот”. Јер подаци Милана Кнежевића из Асоцијације малих и средњих предузећа показују да је у Србији блокирано укупно 14.552 фирми у којима ради 104.205 радника.
– Никога у овој земљи није узнемирио податак да је из система плаћања пореза на додату вредност почетком ове године испало 26.000 предузећа. Што значи да је њихов промет за годину дана пао испод два милиона динара. Привреди, која је дужна и богу и народу, интравенозно се упумпавају субвенционисани кредити и повећава њихова задуженост. А то је најкраћи пут у колапс – убеђен је Кнежевић.
Зашто мисли да је систем субвенционисања радних места дестимулативан, а не стимулативан објаснио је следећом рачуницом. Како каже, њему се као власнику „Модуса” исплати да отпусти свих 160 радника.
– Просечно бих свакоме морао да дам отпремнину од по две до две и по хиљаде евра. А онда бих могао у неком неразвијеном месту да запослим нових 160 радник и од државе добијем по 9.000 по отвореном радном месту – покушао је Кнежевић да објасни како отварање једног радног места субвенцијама затвара неколико радних места.
Као порески обвезник Србије пита се и зашто би уопште субвенционисао долазак „Калцедоније”, на пример, која му је директан конкурент.
Драгован Милићевић убеђен је да српска привреда мора да нађе јефтинији модел развоја од банкарских кредита, јер у супротном нема шансе за опстанак.
– Ако се кредити узимају са каматом од 22 одсто нема тог профита који може да финансира тако скупе зајмове – убеђен је Милићевић
Економиста Мирослав Здравковић израчунао је да се дуг државе увећава за 2.517 динара у секунди и да је од почетка кризе отказе добило око 260.000 људи. Само у прерађивачкој индустрији без радне књижице је остало 60.000 радника, док је у време кризе у сектору образовања ухлебљење нашло 1.500 до 2.000 људи. Због тога му се захтеви просветара за повећањем плата од 24 одсто чине неоправданим. Здравковић је подсетио да је минус у државној каси 120 милијарди динара и да ће се финансирати додатним задуживањем. И простор од четири милијарде динара који евентуално може да се нађе у каси нашао би се по истом рецепту, оцењује Здравковић. Опасније од тог трошка је лавина притисака за повећање јавне потрошње која може да се покрене уколико држава изађе у сусрет захтеву просветара.
– Најопаснији је ничим изазван државни оптимизам који је и био сигнал за штрајкове – сматра Здравковић.
Јер док су званичници међународних финансијских институција резервисани оптимисти и не поричу да ризици и даље постоје, српски државни званичници одавно су објавили крај кризе.
Милан Кнежевић сугерише и питање зашто држава нема пара. Да ли можда зато, истиче Кнежевић, што губи милијарда евра на јавним набавкама, што најмање три милијарде евра прогута сива економија, а по основу јефтиног издавања пословног простора држава каса је ускраћена за 200 милиона евра. Кад би се тридесет одсто те суме прикупило српске јавне финансије би изгледале много боље, уверен је Кнежевић.
А. Николић
————————————————-
И ниска инфлација кошта
Ако су инфлаторни притисци велики, као што се и притисци за повећање јавне потрошње нагомилавају, док се на светском нивоу очекује раст цена хране и нафте ко онда верује Народној банци Србије да ће инфлација до краја године бити мања од шест одсто, питали су новинари.
– Није то ствар веровања. Питање је само колико то кошта. Колико ће новца из државних резерви бити потрошено да би се тај циљ одржао – казао је економиста Александар Милојевић.
Према оцени Мирослава Здравковића то је као када неко покушава да спусти поклопац који се под притиском диже из шерпе.
објављено: 03.02.2011.
