Početna Sadržaj Osvetljenja Телеком хулигани

Телеком хулигани

703
0

Пише: Александар Павић   

Одавно је познато колико су називи и етикете релативна ствар. Тако су, на пример, лоше одевени и необразовани људи одрасли у немаштини, који прибегну крађи, „лопови“ или „криминалци“ и слично. Или су безперскективни млади људи у исламским земљама, који су нашли смисао живота у борби против западних сила, означени као „терористи“. А млади људи у Србији који су искористили повод да изразе свој револт против бесперспективности која им се нуди, сада се неселективно означавају као „хулигани“.

С друге стране, имамо пример ђака врхунских светских универзитета који су смислили глобалну превару са некретнинама. Они су прво драстично спустили критеријуме за додељивање стамбених кредита, тако да је практично свако, без претходне провере, могао да добије кредит за куповину куће у вредности од више стотина хиљада долара. Затим су ти кредити претворени у хартије од вредности, које су затим, од неких других ђака врхунских универзитета, проглашене као „врхунске“ и продаване на берзама широм света као „сигурна инвестиција“. Када је балон некретнина „пукао“, тј. када су ти силни платежно неспособни купци скупоцених некретнина масовно престали да их отплаћују, кренуло је урушавање целокупног глобалног финансијског система, које је само делимично заустављено данас. А како се зову архитекте ове преваре? Па, разуме се, „успешни банкари“.

Како се називају они који окупирају исламске земље? Наравно, „савезничке снаге“, „шириоци демократије“, и слично. А како се зову они који су у Србији одузели перспективу огромном броју младих људи које данас сатанизију? Разуме се, „реформатори“.

Како онда назвати оне који су, без јавне расправе, уз противљење најкомпетентније стручне јавности, без најаве у предизборној кампањи, тј. без икаквог народног мандата, „једнострано одлучили“ да продају наше најуспешније државно предузеће, које годишње доноси више од стотину милиона евра чисте зараде у државни буџет, које спонзорише бројне пројекте од националног значаја, које је окосница нашег технолошког развоја – и образовног и производног, које је наша унутрашња комуникациона спона, као и битна спона са Републиком Српском и делом Црне Горе, које је грађено више од једног века нашим, народним новцем?

Можда би неки међу онима који су тренутно по затворима једино зато што су демонстрирали против геј-параде могли да поставе слично питање које је поставио Марлон Брандо у чувеном филму „Апокалипса данас“, када је сазнао да га је његова команда оптужила за „убиство“ због тога што је на своју руку, неовлашћено, растурио шпијунску мрежу одговорну за многа убиства у његовом рејону. Вртећи главом и размишљајући о деструкцији коју је тај исти амерички војни врх сејао на дневној бази по целом Вијетнаму, у који су га управо они и послали да ратује, поставио је наглас питање: како се то зове када те атентатори називају атентатором?
На крају, не заборавимо да је немачки тинејџер Матијас Руст, који је 1987, мимо свих совјетских радара, успео да спусти свој мали авион на московски Црвени трг, од совјетских власти осуђен за „хулиганизам“. Само пар година касније, постало је јасно да је он уствари био весник промена које су коначно означиле совјетски крај.

Извор: Правда

субота, 23 октобар 2010 11:49