Početna Tekstovi ЗОВИ МЕ ГАРУН

ЗОВИ МЕ ГАРУН

440
0

ВЕСНА ПЕШИЋ

                                         „ ЗОВИ МЕ ГАРУН“

 

 

 

Шта знамо о Јерменима?

Њиховој древној историји, страдању, култури и цивилизацији.

Не знамо, нажалост, ништа.

То је заиста велика срамота да ништа не знамо.

Али, мислим да је још већа срамота да живимо спокојно у том незнању и да ништа не предузимамо да нешто ваљано не научимо.

Е, Весна Пешић оптужује то незнање.

Неће да нас остави на миру, док се не образујемо и док не схватимо да су нам Јермени браћа у страдању и жртвовању.

 

Извините, која Весна Пешић?

 

Права Весна Пешић.

Непоновљива.

Оригинална.

Једина.

Моја Весна Пешић.

Весна Пешић Винчанска.

Женски Марко Поло.

Јерменска Гарун.

 

Шта је то Гарун?

 

Научио сам из ове књиге.

Гарун је време препорода.

Време лепих промена.

Које настаје.

Нећемо да ћутимо.

Отужујем ћутање и незнање!

Борба нам је само преостала.

Зло да победимо.

И да се спасимо Добро.

За дијалог је потребна жртва.

На коју пристајемо.

Самовољно.

Пишемо, јер знамо да читамо.

Могу да пишу само они који познају слово.

Који знају снагу речи.

Остали су неписмени.

Шкрабају.

 

Ако не читате, онда сте сиромашни Духом.

Празнина одзвања.

Баналност убија.

А заборав је најтужнија смрт.

Човек је, ипак, оно чега се сећа.

 

Гарун грми.

Најављује велико буђење човечанства.

Моћ је у нама.

Само треба да је откријемо.

И да се ослободимо.

Свих заблуда, предрасуда и окова.

Слобода се осваја.

Опасан је слободан човек.

Ако нема наде, живот нема смисла.

 

Моћ је у знању.

Читамо и учимо.

О древној историји Јермена.

Кавкаских Срба.

Бол и горчина нас зближава.

Геноцид над два милиона Јермена и осветник Арутјун Левоњан.

На грбу орао и лав држе штит.

Понос и снага.

На застави кајсијина поља.

Ара Прелепи остаје веран својој отаџбини.

И гине од сладострасти Шамирам, царице Асирије.

Ананије Ширакације је Коперник и Ђордано Бруно 7. века.

Писао је да је наша планета попут јајета.

Жуманце је Земља, док је бело атмосфера.

 

Древни записи Мовсеса Хоренација од потопа и Ноја до 440.године.

О ујединитељу Ајку.

Првом краљу Тврдату Првом и његовој тврђави.

Просветитељу и светитељу Месропу Маштоцу.

Манастиру Гегард који је дуго чувао Лонгиново копље.

 

Композитор Арам Хачатурјам се чуди Италијанима.

Да ли се у његово земљи свира Бах и Бетовен?

Западни ум никада није желео да разуме Исток.

Њихова 2.600 година дуга ароганција се завршава.

Тектонске промене се дешавају у свету.

 

Вулканска фантазија дечије непосредности режисера Саркиса Парађањана.

Који је светску славу стекао под именом Сергеј Параџанов.

Унутрашње освајање слободе унутар своје уметничке визије.

Сенке заборављених предака и стари дијалект Гуцула, Словена са Карпата.

Велемајстор Тигран Петросјан и меланхолични глас Шарла Азнавура.

 

Гарун закључује да Јермени нису као други људи.

Услед дугог трајања, имају нешто изузетно.

Вечну ватру сећања чувају жене.

 

Књигу вам препоручујем за читање.

Научите оно што нисте знали.

Елегантно пређите преко свог незнања.

Мораш бити интелигентан да би био елегантан.

Поручује Гарун.

Наша Весна Пешић Винчанска.

 

Београд, 7531.године, гумник, тридесети дан