KAKO POSTATI MILIONER I PLANTAŽER?
piše : Branko Dragaš, 07.08,2012
Bivši premijer Srbije Zoran Živković napao me je na najprizemniji način.Prostački me je izvređao i pokušao da ponizi.Evo šta je izjavio, odgovarajući na pitanje novinara frankfurtskih VESTI.
Radi uvoda,navodim da sam novinaru dao intervju o tome kako je kriminalno urađena prodaja Sartida. Bivši premijer to negirira i odgovara na sledeći način:
Ekonomista Branko Dragaš je kazao da su najveće državne banke ugašene da bi Sartid bio prodat u bescenje?
– Koji Dragaš? Gde je on bio ekonomista? Na kiosku. To što govori je bagatelisanje i vulgarizovanje teme. U vreme vlada Đinđića i Živkovića nije bilo spornih privatizacija. Sartid nije privatizovan, on je prodat iz stečaja. Smatram da je u ekonomskom smislu to najbolja stvar koja se desila u poslednje dve decenije. Svetska ekonomska kriza, ali i pisanje medija, doveli su ovaj gigant tu gde sada jeste.
Šta sada ja da napišem, a da budem građanski uljudan? Pošto sve znam o bivšem opozicionaru i kasnijem premijeru Živkoviću,nešto kasnije,nakon napuštanja politike,milioneru,plantažeru i stručnjaku za vino, zadržaću se na ovoj njegovoj izjavi i izanaliziraću je u odnosu na biografiju Živkovića.
„ Koji Dragaš? Gde je bio ekonomista? Na kiosku?“
O meni govori moja radna biografija.Radi poređenja, proći ćemo kroz radnu biografiju Živkovića.Napominjem da sam ja samo godinu dana stariji od ovog novobogataša i plantažera.
Izvor : Vikipedija. Zoran Živkoviće ( političar). Uvek sam oprezan kada se neko predstavlja kao političar.A kada je nekome to zanimanje, onda sam potpuno nepoverljiv.
Živković je završio 1983 Višu ekonomsku školu,koja traje dva godine.Što znači da je bio loš student,jer je studirao dve godine duže.Ja sam Ekonomski fakultet završio u roku 1978-82.U 1983 sam već služio vojsku u Zadru i bio najbolji vojnik.Zoran Živković nije služio vojsku.To mu nije smetalo da bude Savezni ministar za unutrašnje poslove.
Godine 1988 osnovao je privatno preduzeća i prestao je da radi privatno 1995.Tako piše u njegovoj poslovnoj biografiji.Međutim, ništa ne piše o periodu 1983 -1988 , u vreme kada sam ja već postao poznati mladi bankar u Jugoslaviji,Zoran Živković prikriva taj deo svoje biografije.Zašto? Nije umesno da ja pišem o tom periodu njegove sramote.Meni su moji prijatelji i poznanici iz Niša i juga Srbije,kao i ljudi koje ne poznajem i koji visoko cene moj rad,bivši bokseri,žestoki momci koji su se povukli u penziju i koji su danas socijalni slučajevi,pričali o šibicarskom životu budućeg srpskog premijera,milionera i plantažera.Ostavljam to istraživačkom novinarstvu da ispita.Moje je da ispričam priču o bogaćenju kroz politiku.
I to je sve što se tiče poslovne karijere budućeg milionera i plantažera.Tanko i mršavo.
Što se tiče političke karijere, tu stvar počinje aprila 1992,kada se naš tranzicioni dobitnik prvi put uključuje u politiku,postaje član DS i iste godine postaje Narodni poslanike, sve do 1997.Mora se priznati da je to zaista strelovit uspeh u politici. Mene zanima,recimo, gde je taj lik bio 1989,kada je počelo formiranje DS, i šta je politički radio do aprila 1992 godine?U vreme kada sam ja bio najveći finansijer DS i čovek koga je Đinđić bezrezervno slušao,mada se nisam bavio politikom, bio sam predsednik banke,naš junak još nije prelomio na koju će stranu i uključuje se u politiku kada je shvatio da mu je to mnogo profitabilnije ,nego da se bavi privatnim biznisom.
Na pitanje Živkovića – ko je Dragaš? Odgovra mu Zoran Đinđić,njegov politički otac,koji je u intervju „Dugi“ u aprilu 1993 rekao – najveći finansijer stranke i čovek koga ja slušam i koji me savetuje je Branko Dragaš.Ta njegova izjava mi je napravila ogromne probleme,ali ja nisam kukao i zapomagao,nego sam nastavio,uprkos svemu, da se borim protiv despotskog režima.
Znači, Živković je mogao Đinđića da pita sve o meni i danas ne bi bio zapitan i iznenađen.Napominjem , zbog velikog interesovanja javnosti za moj rad, da niko iz DS nije imao direktan kontakt samnom,osim Đinđića,koji je zabranio ostalim članovima da me uznemiravaju,jer je smatrao da sam suviše dragocen za stranku da bi mogli drugi da me zloupotrebljavaju.Mada nisam bio član stranke,Đinđić nijednu odluku nije donosio dok se ne bi prvo posavetovao samnom.Nisam imao nikakav interes u DS, samo veliku nevolju što ih javno podržavam i to me je koštalo gubitka čitavog mog biznisa.Kasnije, kada je DS postala vlast,zaboravili su sve što sam uradio za njih i potpuno su zabranili sve moje nastupe na nacionalnim mrežama.Bio sam najomraženiji lik žute kriminalne grupacije na vlasti i ja sam zbog toga bio ponosan. To što su me izolovali je bilo tipična srpska osveta za godine kada su uzimali novac od mene.Prognozirao sam pre deceniju da će izgubiti vlast,što se desilo, i da će biti pohapšeni.Čekam samo hapšenja i konfiskaciju imovine.
Posle je politička karijera Živkovića vrtoglavo rasla.Uspeo je da postane na godinu dana premijer Srbije i da napusti politiku kao bogat čovek i plantažer.Šta je imao kada je ušao u politiku? Prema zvaničnim izjavama Živkovića ono što je imao tada ima i sada, samo je promenio auto, pa,umesto citoena GX iz 1993, on vozi preuređen očev folksvagen 1.200 iz 1970 godine.
Da li je to baš sve isto? Malo kasnije, otkriveno je da Živković danas ima :vinograd u Krčedinu od 47 ha i 165.605 sadnica,procenjene vrednosti na 1,5 miliona evra,vozi Toyota džip land cruzer V8,procenjen na 56.000 evra,velelepnu kuću 360 kvm u Nišu, polovinu vlasništva u“Kuća vina Živković“,dok drugu polovinu ima Miodrag Kostić Kole Šećerko,tajkun i plej boj.
Kako je nastalo to bogatstvo?
Priča o bespovratnoj subvenciji države od 525.000 evra u 2007 je fantastična za obmanjivanje javnosti da bi se prikrilo veliko nastalo bogatstvo.Ostavimo na stranu to što je protivzakonito i nemoralno da bivši premijer dobije toliku bespovratnu subvenciju.
Znaći, predlažem državnim organima da preispitaju bogatsvo Zorana Živkovića.Predlažem im da ispitaju privatizacije : Duvanske industrije Niš, Beopetrola i Sartida. Mislim da će se tu mnoge stvari početi da razjašnjavaju.Posebno treba videti optužbe koje je svojevremeno iznosio ministar Velja Ilić vezane za fotografije iz Budimpešte,hotel „Kampinski“ u centru grada, gde je neko iz vlasti uzimao novac za izvršene privatizacije.
Spomenuo sam u svom intervju Sartid i odmah se uvredama oglasio Živković. Zašto? Zato što se uplašio.Zato što zna šta može da ga snađe.Ako je sve čisto, ako je on gospodin plantažer koji pijucka vlastita vina, ako se nameće kao nova snaga u DS,koja treba da preporodi stranku, ako je član Savetodavnog odbora IFIMES iz Ljubljane, Bećiroviću sam napisao da ne mogu da shvatim da su ovog tranzicionog dobitnika uzeli u svoje redove,onda Živković, kao evropejac i intelektualac u pokušaju, treba da bude smiren,da ne grize na prvu loptu, da pokuša da iznese smišljeno objašnjenje i da bude koristan svedok u razjašnjavanju kriminalnih aktivnosti ,izvršenih kroz zloupotrebu državnih institucija.
Živković smatra da je prodaja Sartida iz stečaja najbolja ekonomska stvar koja se dogodila u poslednjih dve decenije, dok nezavisna stručna javnost,kojoj i moja malenkost pripada, tvrdi da je to loše izvršena prodaja iz stečaja,da su prekršeni zakonski okviri i da je bilo kriminalnih malverzacija u ovoj prodaji.Živković treba samo da odgovara na pitanja istražnih organa o rasprodaji Sartida,jer on nema znanja,kao što smo videli iz poslovne biografije,da bi mogao da iznosi neke ekonomske procene.Dakle, Živkovićevo samohvalisanje je potpuo suvišno,odnosno ono samo ukazuje da u tom procesu ima dosta sumljivih radnji koje moraju da se do kraja istraže.
Okrivljivati svetsku ekonomsku krizu i pisanje medija o slučaju Sartid, da su doprineli uništavanju železare, samo je dokaz potpunog neznaja i budalaštine bivšeg premijera Srbije.
Na kraju,morao sam da odgovorim na ovaj bezobrazluk,ne zbog sebe,nego zbog javnosti.Vrlo je važno da se u javnosti zna ko je ko.Ne mogu da dozvolim da mi ovakvi tranzicioni dobitnici drže predavanja,polupismeni i nestručni diletanti,loši studenti,novobogataši,pa makar oni i bili ljubimci medija,bivši premijeri ili sadašnji članovi instituta za bliskoistočne i balkanske studije.
