Početna Sadržaj Društvo ZNATIŽELJA

ZNATIŽELJA

10463
1
SHARE

Znatiželja je osobina primitivnih ljudi.
Primitivizam  nije ograničen materijalnim bogatstvima.
Imate primitivaca bogataša i kulturnog sveta među siromašnima.
Znatiželja odvaja primitivca od kulturnog i obrazovanog čoveka.

Znatiželjan čovek je onaj koji hoće da zna sve o vama.
Čak i ono što je deo vaše intime.
To ga, zapravo, najviše i interseuje.
To donosi sadržaj u njegov prazan život.

Znatiželjan čovek vas stalno ispituje.
On želi sve vaše tajne da poseduje.
Tada vas drži u šaci.
O sebi nikada ništa neće da priča.
Krije sve što ima i čuva tajne samo za sebe.

Znatiželjan čovek vas uvek pita – Gde ideš?
Šta radiš? Ko je to ?  Koliko?
Kakvo? Kada? Kuda?
Šta ima? Šta se desilo? Zašto?

Njegova znatiželja potiče iz njegove ograničenosti.
Iz njegovog straha da ne dobije manje.
Iz njegove potrebe da prisvoji više.
Iz želje da niko ne bude bolji od njega.

Znatiželjan čovek se plaši da neće dobiti nešto što mu pripada.
Nešto što je on umislio da treba da dobije.
Vi ste za njega uvek konkurent.
Koji može da mu preotme deo plena.
Otuda on mora da bude na životnoj osmatračnici.
Uvek pripreman da nagleda šta ko radi.

Znatiželjan čovek nema zajednicu u sebi.
On ne nosi tu sveopštu čovečnost.
Njega samo interesuje da nahrani svoje pohlepne prohteve.
Vi ste mu samo pretnja da on  u tome neće uspeti.

Znatiželjnom čoveku je uvek sve malo.
Koliko god da uzme, njemu se čini da su drugi uzeli više.
Uzeli su bolje parče i njihov izbor je bolji.
Kada mu ponudite da se promenite, kako bi ga razuverili da nije bio u pravu što toliko sumnja, on je tek onda ubeđen da je sve nameštaljka i da vi igrate baš na to da napravite promenu.

Znatiželja je karakterna crta sitničavih ljudi.
Njeno veliko bogatstvo joj ništa ne znači prema poraznoj činjenici da vam ta haljina stoji večeras prekrasno.
Znatiželja je pojede da sazna gde ste kupili tu haljinu.
Kada joj odgovorite da ste sami šili tu haljinu i da vas samo
materijal košta, ona postaje bolesno ljubomorna.
Razlika između njene skupocene haljine i vašeih ruku dela ne može da pokrije razgolićenu samoživost.

Kada upoznajete neku osobu, zašto želite o njoj sve da znate odmah?
Zašto krećete da kopate po utrobi te osobe?
Zašto tražite nešto što ni vi nemate u sebi?
Zašto tu osobu ne prihvatite takvom kakva ona jeste?

Andrić je pisao da ljude upoznajemo kao drveće.
Prvo vidimo cveće, lišće i plodove.
Posle grančice, grane i stablo.
Na kraju im dođemo  i do korenja.

Znatiželjen čovek želi odmah da otkopa to korenje.
Samo da proveri da li je to korenje dublje od njegovog korena.
To saznanje ispunjava njegov promašen život.

Nemate prava da ispitujete ljude.
Vi niste policajac, oni nisu optuženici.
Nemate prava da znate više o ljudima, nego što oni žele da vam to kažu.
Ne insistirajte da vam otkrivaju ono što oni čuvaju samo za sebe.

Suzbijte tu prokletu znatiželju u sebi.
Prihvatam čoveka sa njegovim životnim stavom i ostvarenim delima.
Njegova privatnost je njegova lična stvar.
Vi nemate prava da zavirujete u te zabranjene vrtove.

Potrošačka civilizacija je sve obesmislila.
Potrošačka civilizacija je prostačka i primitivna.
Agresivna i bezobrazna.
Ona je znatiželju pretvorila u vulgarnu perverziju.
Uništila je privatnost i pravo čoveka da ima svoju tajnu.
Pogazila je i srušila sve ograde oko zabranjenih vrtova.

Potrošačka civilizacija i mediji su upalili reflektore tamo gde se ne
sme upaliti šibica.
Čovek ima potrebu da poseduje svoju intimu i da to čuva samo za sebe.
Čovek još uvek ima potrebu da svoju intimu podeli samo sa onima koje on izabere i koje želi  da ima za prijatelje.
Prijateljstvo se ogleda upravo u tome da nema znatiželje.
Prijatelj je podrška u nevolji, nije naslađivanje tuđom nevoljom.
Prijtelj je oslonac, nije teg.

Nikada ne insistirajte da vam prijatelji govore više od onoga što oni sami žele da vam kažu.
Vaša pitanja nisu hiruški nož za otklanjanje njegovih problema.
Vaše prisustvo i slušanje je dovoljna podrška prijatelju.
On sam treba da odluči koliku slobodu će da vam preda u ruke.
Predaje ne znači da ste ga okovali i da je on vaš rob.

Prijateljstvo počiva na poverenju.
Znatiželja počiva na kopkanju.
Grize vas neki unutrašnji crv da saznate želje čoveka.
Znatiželja  ispunjava vašu prazninu.
Hrani vašeg pohlepnog crva u duši.

Uspeli smo da se učovečimo ako pobedimo znatiželju u sebi.
Ako je stalno držimo pod kontrolom i osudimo je na večnu izolaciju.
Ko to uspe, on postaje mudrac.
Mi ostali smrtnici moramo da se borimo sa znatiželjom.
Ako je držimo pod kontrolom, onda smo kulturni.
A to je prvi korak na putu do mudrosti.

Zakoračite!

Beograd, 08.08.2015

SHARE