ЗЛОЧИНИ
Серија свирепих злочина, који су се ових дана десили у Србији, који су потресли и узнемирили јавност, претстављају само последицу дугогодишњег распада друштва у коме живимо и потпуног пораза погрешне политике у последљих три деценије.
Писао сам деценијама уназад да организован криминал није тако опасан, јер је везан уз врх државе и да може да се брзо реши ако се хоботници из врха државе одсече глава, али да је много опасније, како сам га назвао, социјални криминал, који настаје распадом друштва, уништавањем државе и обесмишљавањем свих институција.
Када погледате статистику криминалних убистава деведесетих година на овамо, онда можете да видите да су се криминалци прилично прецизно обрачунавали између себе, уз помоћ оперативаца Службе, за коју су сви радили, па колатералних штета тих обрачуна готово да није ни било.
Социјални криминал, који буја последњих неколико година, који нам се свакога дана дешава, који је све сирепији и крвавији, највећим делом погађа невине људе, грађане који немају никаквих додирних тачака са злочинцима и који страдају од поремећених личности, одраслих у поремећеном друштву.
Данас смо добили злочине такве једне дугогодишње, неодговорне, накарадне и ненародне политике, која нас је увела у овај друштвени хаос у коме данас живимо.
За све данашње злочине главни кривци су сви политичари од 1990 године до данас, који су учествовали у организованом пљачкању државе и грађана, који су уништили државне институције и који су унаказили и уназадили наше друштво.
Предуго траје ова наша несрећа. Распад некадашње заједничке државе, ратови, убијања, протеривања, исељавања, криминал, хиперинфлација, примитивизам, распродаја државе, тајкуни, естрадне вулгарности, ријалити порнографија, политички дебилизам, губитак посла, силиконске курветине, издаја, конвертити, друштвена раслојавања, спортско заглупљивање, европске интеграције, беда, понижење, незапосленост, немање новца и немање никакве животне перспективе, све је то довело до потпуног слома личности, до губитка воље, жеље и снаге да се одупрете тим свим негативним тенденцијама, до повлачења, равнодушности, разочараности, уплашености, беса и на крају до лудила оних који су одлепили, који су пукли, који су постали агресивни и који постају злочинци.
Залажем се да обновљена држава сурово казни злочинца.
Хришћанска благоглагољива начела нас не могу извући из ове несреће.
Злочинац је увек имао избор. Уместо да убија друге, силује и злоставља, може да убије себе и тако спаси друштво.
Пошто то махом не раде, него кукавички убијају друге, надају се да ће се извући са благим казнама, вадећи се на неурачунљивост и тренутни губитак разума, уз потплаћивање и подмазивање корумпираног судства, онда се злочини све више шире и све су монструознији.
Када неки болесни манијак силује девојчицу од три године, коју он казну треба да добије?
Наравно, велики свој допринос почињеним злочинима су дали таблоидни режимски медији, који лешинаре над људским несрећема, који од зликоваца праве медијске звезде, који данима са насловних страна не скидају приче о злочинима, који потпаљују машту и лудило психопата и манијака, јер им дају простор, значај и рекламу, што је јако опасно по друштво и што може да доведе до масовне појаве злочина шизофрених типова, који хоће да се покажу, да буду легенде, да буду веће звери и да тако засене злочине оних који су недељама и месецима били на насловним страницам.
Зашто медији то раде?
Два су разлога.
Новац.
А други разлог је политички, утеривање страха у већ покорене грађане. Утеривање страха у опљачкане поданике и држање у страху, јер је боље да будеш жив, окупиран и опљачкан, него да будеш убијен у неком злочину.
Зато режим толерише такво лешинарење стрвинара из медија.
Они им то дозвољавају и гурају их да праве такве злочиначке насловне странице.
Када неспособни премијер, који лаже чим зине, најави да ће се за неколико дана решити мистериозно убиство несретне певачице и када више од два месеца нема никавог решења, онда знамо да се ради о спиновању јавности вулгарног демагога, који је изгубио сва мерила, који не зна куда удара и који не ради посао за који је добио мандат народа, него се бави тривијалним стварима како би прикрио своју неспособност и све предузима да направи хаос у држави, јер једино у хаосу, у перманетнтом стању државног удара, он може да функционише и да шири своје лудило.
Социјални криминал ће се, нажалост, повећавати јер се ниједан круцијалан проблем у друштву не решава.
Социјални криминал се не може преко ноћи победити, него су потребне године опоравка и оздрављења друштва.
Најбољи начи да друштво оздрави је да почне његов духовни, морални и економски преображај.
Духовни и морални преображај је најтеже направити у друштву које се распада.
Економски преображај је могуће много брже направити, уколико државу почну да воде стручни људи који воле Србију.
За сада смо, како ствари у друштву стоје, прилично удаљени од неког брзог преображаја, јер још немамо ни организоване политичке снаге које могу, на крилима народног незадовољства, да изнесу легалну победу над издајничким и окупаторским режимом.
То значи да ће социјални криминал да се драстично увећава.
А то, опат, значи да ће сви грађани бити у опасности од даљег погоршавања стања у друштву.
Какав је излаз за грађане?
Има оних који не верују да се овде било шта може уради и беже из Србије.
То је њихово право и не смемо их осуђивати.
Има нас који остајемо у Србији и који настављамо да се боримо.
Сви који остајемо, морамо да појачамо мере опреза и безбедности, јер више нигде не можемо да будемо сигурни.
Важно је да се грађани удружују, солидаришу и да се политички организују да се промени политички систем у коме живимо.
Само променом политичког система, можемо да се изборимо са социјалним криминалом.
Само стварањем заједнице са обновљеним моралним начелима можемо да спасимо друштво од нарастајућег злочина.
Здраво друштво ствара здрав појединац.
Здрав појединац спроводи здраву политику.
Београд, 12.07.2016
