Početna Sadržaj Izjave Zločin je prodavati strateško dobro

Zločin je prodavati strateško dobro

945
0

Velika otimačina Aleksandra Vlahovića

 

Tragom vesti da bivši ministar u Vladi Srbije dolazi na mesto savetnika u Republiku Srpsku

 

Nametnuta privatizacija je pljačka, jer joj je cilj da se Srbija ekonomski porobi. Vašingtonskim konsenzusom iz 1988. godine sprovodi se neoliberalni koncept u nerazvijenim zemljama koji se bazira, između ostalog, na opštoj spoljnotrgovinskoj liberalizaciji, ubrzanoj privatizaciji i vezanosti domaće valute za stranu. To je recept za upropašćavanje država u svetu. Ovu šok-terapiju su lažni reformatori, kao što je Vlahović, sprovodili u Srbiji. Koncept privatizacije je bio potpuno pogrešan, jer se rasprodaju uspešna preduzeća i puni budžet

 

piše: Nenad M. Stevanović

 

 

Vest da bivši ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović odlazi na funkciju savetnika u Republiku Srpsku (pretpostavlja se za pozamašni honorar) nasmejala je srpsku javnost, koja i dalje "uživa u blagodetima" Vlahovićeve privatizacije u Srbiji.

 

Aleksandar Vlahović, odlazeći ministar za privatizaciju, jedan je od najspornijih političara, o kome će se sigurno dugo pričati. O kakvom je "stručnjaku" reč, najbolje svedoči poslednji izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, u kome se analizira politika i privatizacija u Srbiji. Za deset preduzeća koja su pod sumnjivim okolnostima privatizovana, Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da su slika i prilika privatizacije u Srbiji.

 

I generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić kaže da radikale ne interesuju obračuni s političkim neistomišljenicima, ali da će se založiti za detaljnu reviziju procesa Vlahovićeve privatizacije u Srbiji.

 

"Ne interesuje nas uništavanje privatnih života i progon neistomišljenika, ali svaki slučaj privatizacije za koji se sumnja da je zapravo bio pljačka državne imovine mora biti detaljno ispitan. Imamo proverene informacije da je u mnogo slučajeva prilikom privatizacije postojala fiktivna zakonska pokrivenost, a da se iza toga krilo mnogo nepravilnosti. Tu je problematičan i rad pojedinih konsultantskih kuća, kao i nekih ljudi u Vladi, pre svega Aleksandra Vlahovića.

 

Pljačka "Putnika"

 

"Stručne komisije moraju da ispitaju sve te slučajeve. Naravno, ništa neće biti sporno u slučajevima privatizacije za koju se utvrdi da je sprovedena uz poštovanje pravnih propisa. Pogledajte slučaj s privatizacijom `Putnika` – prodat je za tri miliona dolara, a njegova vrednost dostiže 30 miliona. Vidite samo koliko koštaju lokacije na kojima to preduzeće ima zgrade, u centru grada, kod starog `Merkatora`, dva hotela na Kopaoniku, da ne nabrajam dalje. Kada dođemo na vlast, osnovaćemo revizorske komisije u čiji rad se nećemo mešati, pa ćemo onda videti da li je moguće da se tako pljačka državna imovina", kaže Vučić.

 

I nekadašnji Đinđićev savetnik, ekonomista Branko Dragaš učinak Aleksandra Vlahovića ocenjuje katastrofalnim:

 

"Dosadašnji model privatizacije je potpuno promašen. Ozbiljne analize ali i brojne afere jasno ukazuju da je ovakva privatizacija jednostavno – pljačka. Tri cementare su prodate za svega 138,4 miliona dolara, a samo za Beočinsku je ‘Lafarž’ 1996. godine bio spreman da plati 141 milion dolara. Zločin je prodavati strateško dobro kao što su vode, i to je suprotno nacionalnim i državnim interesima. Država mora da ima strategiju u procesu privatizacije, a fabrike poput ‘Knjaza’ država mora da proglasi za strateški važne i nađe formu da one ostanu van kandži multinacionalnih kompanija, da nam se ne bi događalo kao u Rusiji i Bugarskoj da za veliki novac otkupljujemo svoja privredna uporišta – izvore vode."

 

"Nametnuta privatizacija je pljačka, jer joj je cilj da se Srbija ekonomski porobi. Vašingtonskim konsenzusom iz 1988. godine sprovodi se neoliberalni koncept u nerazvijenim zemljama koji se bazira, između ostalog, na opštoj spoljnotrgovinskoj liberalizaciji, ubrzanoj privatizaciji i vezanosti domaće valute za stranu. To je recept za upropašćavanje država u svetu. Ovu šok-terapiju su lažni reformatori, kao što je Vlahović, sprovodili u Srbiji. Koncept privatizacije je bio potpuno pogrešan, jer se rasprodaju uspešna preduzeća i puni budžet. Kao da prodajete deo kuće da biste išli na letovanje. Šta ćemo prodavati sledeće godine kad sve rasprodamo? "

 

Slomio kičmu Srbije

 

Dragaš tvrdi da je prethodna vlast, predvođena Vlahovićem, nameravala da proda "Knjaz Miloš" kao i da slomi kičmu Srbije privatizacijom strateških grana: EPS, NIS, PTT i Telekom.

 

On se posebno osvrnuo na privatizaciju duvanske industrije u Srbiji, za koju je Vlahović ocenio da je "izuzetno uspešno obavljena".

 

"U Srbiji se godišnje popuši 20.000 tona duvana. Iz jednog kilograma dobija se 60 boksova, a u svakom je 10 paklica. To će reći da se u Srbiji godišnje potroši 1,2 milijarde paklica, odnosno 1,13 milijardi evra. To tržište su naši prepotentni ministri prodali za 437 miliona evra, koji idu u budžet. Zašto su ministri bili članovi tenderske komisije? Zar oni ne znaju da naša duvanska industrija postoji još od 1885. i da je sve vreme, osim tri godine pod ‘Lender bankom’, ona bila u rukama države? Ni kapitalistički, ni socijalistički ministri je nisu prodali, ali je to ‘uspešno’ učinio Aleksandar Vlahović", kaže Dragaš.

 

Dr Srđa Trifković, direktor Instituta za međunarodne odnose Rokford instituta u Rokfordu, u Americi doživljava ministra Vlahovića kao tipičnog predstavnika zapadnog kapitala kome je cilj prodaja nacionalnog bogatstva u bescenje.

 

"To je izrazito korumpirani ministar kome je jedino stalo da ostatak ostataka zdravog dela srpske privrede pretoči u sopstvene džepove – setite se ‘Crvenke’, Beočina, kragujevačke ‘Zastave’. A kad jednom taj posao okončaju, oni će onda imati položaj uporediv s pripadnicima oligarhije u centralnoameričkim banana republikama, gde više nije bitno da li se predsednik republike zove Huan, Perera ili Rodrigo. Zna se ko vuče prave konce i ko drži banku."

 

Isto mišljenje imaju i radnici privatizovanih firmi koji ne štede reči pokude o Vlahoviću i radu prethodne vlade.

 

Predsednik metalaca centralne Srbije Aleksandar Beljaković kaže da je prethodna vlast, a pre svih ministar Vlahović, pokušavala da podmetne kukavičje jaje ocenama kako su sindikati kočničari tranzicionog procesa, potom da bez razloga podbunjuju radnike i da su, u suštini, za društvenu svojinu.

 

Radnike niko ne pita

 

"To, jednostavno, nije tačno. Mi smo za privatizaciju, ali za onu koja se vodi pametno, u interesu radnika i razvoja fabrika i, pre svega, pošteno. Protiv smo privatizacija iza kojih se vuku i ostaju repovi", kaže Beljaković.

 

Radnici su, po njegovoj oceni, najviše doprineli petooktobarskim promenama u Srbiji. Oni su, kaže Beljaković, oterali bivši režim i doveli sadašnju vlast.

 

"Očekivali smo mnogo više od njih. Zapravo, ništa se od obećanja nije ostvarilo. Čak je izostao i socijalni dijalog s Vladom, što je u demokratskom i civilizovanom svetu sasvim normalno i što se podrazumeva kao obaveza vlasti", naglašava Beljaković.

 

On kaže da se u dosadašnjoj privatizaciji desila "najveća otimačina i pljačka". Po njegovom mišljenju, privatizacija kakvu je sprovodilo Vlahovićevo Ministarstvo za privredu i privatizaciju, odnosno Vlada, imala je samo jedan cilj – otpuštanje radnika!

 

"Kragujevac je najveće preduzeće nezaposlenih: gotovo 30.000 ljudi je bez posla. Grad je postao neka vrsta opitne laboratorije, pa su ministri Vlahović, Milovanović i Đelić ovde izvodili nekakve eksperimente s raznoraznim zvučnim nazivima: dekomponovanja (‘Zastave’), strateško partnerstvo i slično. To je za posledicu imalo 15.000 otpuštenih radnika. I dalje se, kad se govori o privatizaciji, isključivo imaju u vidu nova otpuštanja. Nikakve investicije, ništa za pokretanje proizvodnje", upozorava naš sagovornik.

 

On tvrdi da je priča o tržišnoj utakmici velika prevara. "Radnici i sindikati hoće da učestvuju u tržišnoj utakmici. Ali, ona podrazumeva da u njoj postoje pravila koja nas vode u Evropu, a ne rad prema ličnim potrebama i viđenjima ministra Vlahovića", kaže on i upozorava da bez socijalnog dijaloga malo toga će se učiniti na stvaranju opšteg konsenzusa.

 

Patriot magazin http://www.patriotmagazin.com

 

BROJ 111 5. 4. 2004