ЗЛО – филм
Препоручујем вам да погледате изванредан шведски филм ЗЛО, режисера Микаела Хафстрома из 2003.године.
Драма која се одвија у једном шведском колеџу.
Који је метафора сурових односа у друштву и породици.
Филм прати одрастање младог бунтовника Ерика Понтиа.
Који мора да се сукобљава са злом у својој породици, суровост очуха, и злом у колеџу, где је успостављен нацистички режим у коме је прећутно дозвољено да старији матуранти злостављају младе питомце.
Интересантна је позиција управника колеџа и професора, који се понашају као наши малограђански квазиинтелектуалци, који знају да се зло одиграва, али окрећу главе и праве се да не чују шта се у заједничкој трпезарији догађа.
Како опстати у таквом суровом режиму?
Ћутати и повући се?
Гледати своја посла и чекати да све невоље саме прођу, носећи трајне трауме из свега преживљеног.
Или, супроставити се и борити се за своју слободу и моралне принципе?
Покорити се злу или победити зло?
Ерик Понти не пристаје да се покори злу.
И његова борба му доноси ослобођење.
Не само од зла на колеџу, него од зла и у својој породици.
Ерик Понти није чекао да га неко други ослободи зла.
Показао је да упорност, истарјност, одлучност и воља морају да тријумфују.
Е, у овом филму, постоји један лик –Ото Силверхајм, који је главни зликовац и покретач зла.
Који се налази на врху тог успостављеног зликовачког режима.
Који је безобразан, бахат, насилан и подмукао,према свима који су испод њега, све док му се неко не супростави и док га неко не доведе у позицију да буде сам, без пратње, далеко од колеџа, далеко од насилног система,када мора сам да се супростави, један на један, ономе који се супроставља злу и који је одлучан да га победи, без обзира на последице и жртву коју мора да поднесе.
Када је Ото Силверхајм остао сам и када треба да се сам супростави Ерику Понтиу, показује се сва његова болест, настраност и слабост, јер он је психопата, садиста, мекушац, пичкица, љигавац, метиљавко, гњида и смдрљивко, који пузи, моли, преклиље, повраћа и клечи пред оним ко је мушкарац, снажан, карактеран, моралан и који снагом своје воље брани своје људско достојанство.
Та сцена је антологијска и морате да је упамтите.
У нашој и вашој борби са злом.
Е, тај гмаз Ото Силверхајм је одлична парабола политичког зликовца Александра Вучића, који показује своју снагу пред камерама и у политичким кампањама, пред својим крдом политичких сатрапа, који му тапшу, који га следе и подржавају, који се налази на врху насилног тоталитарног режима и који не сме да изађе на црту никоме, који не прихвата дуеле, који је бескарактерни љигавац и кукавица, полтрон и мекушац, који не подноси никакву критику и који би, када би му се неко отворено и директно, без присуства упаљених камера, које га наркотизују и снагу му дају, супроставио, када би га напао,када би га, један на један, разобличио и раскринкао, почео да пузи, моли и запомаже, да плаче и цвили, јер не може да савлада свој унутрашњи страх и кукавичлук, пошто је обична слина од политичара.
Погледајте филм и много тога ћете научити како требамо да се супростављамо злу.
Последњи избори су показали, огромним уложеним новцем и дивљачком, идиотском кампањом, којом се утеривао страх код уплашених и осиромашених бирача, да је злочиначки режим слаб и да мора све да контролише, да не дозвољава појаву никакве, ма колико малла била, пукотине да се било где у тоталитарном политичком систему појави, јер то може да доведе до потпуног рушења читаве те куле од карата лажи,преваре, обмана и пљачкања режима Аце Драмосера.
Сви који су данас уз сатрапа Драмосера, ту су само привремено, из материјалног интереса, осим оних који су, видели сте слике, патолошки заљубљени у њега, који га воле и обожавају, али, чим почне да пада, и они ће му окренути леђа и шутнуће га ногом у задњицу, тврдећи да никада нису припадали том насилном режиму, док ће тражити свог новог господара.
Није, дакле, проблем у њима, који су лакеји и слуге, проблем је у овој другој страни, нашој страни, која мора да се супростави политичком злу, што нема историјске снаге, што је неодлучна и што чека да неко други уради оно што ми сами морамо да урадимо.
Господо другови, нема ко други да се супростави злу.
Морамо ми сами!
Зло се мора победити!
Борба тек почиње.
Београд, 16.04.2017
