Početna Tekstovi ЗЕЈТИНЛИК

ЗЕЈТИНЛИК

3038
0
SHARE

ЗЕЈТИНЛИК

 

Посетио сам, заједно са групом са којом сам отишао на Хиландар и Свету гору, захваљујући мом пријатељу, који не жели да му се јавно захвалим, само ћу га,према договору, назвати Колега, српско ратничко гробље на Зејтинлику, у предграђу Солуна, где је сахрањено 7.441 српски храбри ратник.

 

Одали смо пошту и положили венац  храбрим српским витезовима.

Угостио нас је легендарни чувар српског гробља Ђорђе Михаиловић.

Крепки старац у 91.години живота, у војничкој униформи из последњих ратова, са шајкачом на глави, наслоњен на штап и погурен, испричао нам је све о месту српског страдања.

На крају смо, за покој душе онима који су положили живот,попили домаћу српску ракију.

 

Ђорђе Михаиловић је легенда овог српског гробља.

Чувар српских светиња је наследио свога деду Саву и свога оца Ђуру.

Такви људи се више не рађају.

Људи који су живот посветили чувајући ову српску ратну светињу.

Који су младим генерацијама преносили аутентичну причу о тим изузетним ратницима и људима.

 

Ђорђе Михаиловић нам је показао ко је све положио венац на спомен обележје од стране званичника државе Србије.

Били су ту председници од Милошевића, Коштунице, Тадића и Николића.

И други државни званичници.

 

Оно што мене прогања је следеће питање :

Како може неко, ко посети ово свето место, који се поклони сенима српских јунака, који је највиши представник државе Србије, да остане равнодушан и да настави свој политички рад на уништавању и пљачкању Србије?

Како их није светлост и чистота овог места просветлила?

Како нису доживели катарзу?

Како нису клекнули и пољубили ту свету земљу?

Како нису заплакали над трагичном судбином ратника, који су положили свој живот да би одбранили слободу и независност Србије?

 

Никада ми то неће бити јасно.

 

Како су могли, после свега што су овде видели и после потресне приче чика Ђорђа, да остану равнодушни и да наставе своје зликовачко сатирање Срба и уништавање једине државе коју имамо?

 

Где ће им душа, том политичком олошу?

Зар нису могли да се промене и да стану у одбрану државе и нације?

 

Нико им не тражи да гину.

Довољно је било само да не пристану на уцене и да буду верни овим светим гробовима.

Ништа се више није тражило од њих.

Зар је то баш толико велика жртва?

 

Који је смисао те државне посете?

Протоколарно одрађивање државних обавеза?

Отаљавање посла?

Одрађивање непријатне обавезе?

 

Када видите све ове српске гробове, када им се поклоните и заплачете над трагичном судбином тих наших ратника, онда више не можете да останете равнодушни, апатични и незаинтересовани за судбину државе и нације.

Морате да доживите катарзу!

Мора нешто, ако сте људско биће, да вас протресе и узбуди.

Мора да постанете бољи човек и одлучнији у одбрани Србије.

 

Шта би се догодило да су наши преци били равнодушни,апатични и разочарани?

Шта би се догодило да су они побегли из Србије?

Подсећам, преко 14.260 људи се вратило из обе Америке у Србију да се боре за угрожено, нападнуто и окупирано српство.

Многи од њих су погинули и леже у овим гробовима.

 

Зашто се тај свет вратио у Србију да се бори и да погине?

 

Могли су да живе мирно и спокојно у Америци и да се баве својим пословима, да слушају о страдању свога народа у матици, да уплате добровољни прилог, да упале свећу у цркви и да се исплачу.

Али, они то нису урадили.

Зашто?

Размислите!

Зашто су све то напустили и вратили се у Србију да се боре и да гину?

 

Њихов пример треба да нам буде узор како се брани своја држава и нација.

О њиховим животима треба да се напишу романи, драме и да се сниме филмови и играју позоришне представе.

Они морају да буду узор свима нама и нашем поколењу.

 

Предлажем, да сви будући српски председници државе и владе, сви будући министри, пре ступања на државну дужност положе заклетву на гробљу српских ратника у Зејтнинлику и пред капелом на Камакчалану.

 

Храбре српске ратнике никада не смемо да заборавимо.

Њихови животи морају да буду уграђени вечно у нашу националну свест.

Они живе све док Србија буде слободна и независна.

Они живе у нама све до последњег Србина.

 

Поносни смо што припадамо народу који је изродио овакве јунаке.

Ништа нам није тешко да урадимо!

Нема апатије, равнодушности и разочараности.

Велики историјски догађаји су пред нама.

Спремајте се за одбрану Србије!

 

Устани, Србине!

Ослободи се понижавања и унутрашње окупације!

Слобода или смрт!

Избор је на нама.

 

Солун, 25.05.2018

 

 

 

 

SHARE