Početna Tekstovi ЗАВРШНИ РАЧУН 2020

ЗАВРШНИ РАЧУН 2020

365
0
SHARE

ЗАВРШНИ РАЧУН 2020

Бранко Драгаш

Текст који је пред вама настао је на основу документа Фискалног савета под називом : Оцена завршног рачуна буџета за 2020.годину, који је објављен 22.11.2021.г.

Наравно, лажну опозицију уопште овај документ није занимао. Они су наставили да подижу лопте Узурпатору, како би он могао што ефикасније да смечује и тако, пред окупираном јавности, покаже своју велику политичку снагу. Тако превртљива опозиција омогућава полуделом Узурпатору да влада.

Мишљења сам да бисмо давно оборили Узурпатора да нема плаћене, лакејске и строго контролисане опозиције. Они сметају да се побуњени, сиромашни и разочарани грађани обрачунају са Узурпатором и његовом бандом криминалаца на власти.

Односно, добили су задатак од Узурпатора, који добро плаћа извршене услуге, да ометају стварање јединственог политичког фронта за рушење тоталитарног политичког система. Безброј примера имамо како опозициони лидери служе и помажу Узурпатору.

Није важно да ли су пристали да буду џак за медијско ударање, док се њихов отети капитал не дира, мада Узурпатор и његови лајави медији износе колико је стотина милиона евра покрадено, али нико не говори о конфискацији тог покраденог новца, није важно да ли су постали омиљени опозиционари Узурпатора, није важно да ли пију рујно вино пред камерама и фото репортерима са Узурпатором или добијају новац да оснују нове странке и покрете, који раде све према упутствима Узурпатора, јединствена чињеница за све њих је да нико не говори ништа о буџету и завршном рачуну, који су, у развијеним парламентарним демократијама, главно место за сурови и фронтални сукоб између власти и опозиције.

Зашто не говоре? Зато што поткупљива и лажљива опозиција планира да постане нови намесник покореном народу. Знају да је Узурпатор пуштен низ воду и да му више нема спаса, па све предузимају да се додворе бирократама Запада. Показују сву своју политичку кооперативност и лојалност, али немају намеру да промене тоталитарни политички систем, јер само задржавањем таквог пропалог политичког система могу да буду сигурни да ће своју владавину да крунишу новим количинама отетог новца.

Значи, опозиција нема намеру да мења тоталитарни политички систем који им доноси велике личне профите и који дозвољава да се годинама не усваја и не разматра завршни рачуни државе. Како је то могуће? Врло је тешко нама из привреде, који сваке године морамо да предамо Завршне рачуне за наше компаније, да разумемо зашто држава, која нас кажњава и санкционише ако не предамо Завршне рачуне, сама крши финансијску дисциплину и не усваја завршне рачуне.

Према писању Фискалног савета, завршни рачун државе је један од фундаменталних инструмената за одговорно и отворено управљање јавним финансијама, али доношење и усвајање Завршног рачуна није практиковала ни прошла, нити ова власт.

У периоду 2002 – 2014. година Завршни рачуни јесу састављани, али нису разматрани у Народној Скупштини. Сами тим, нису били јавно ни доступни. Зашто опозиција није на томе инсистирала да се разматрају и објаве? Управо из разлога кога сам објаснио.

Опозиција хоће само да се, опет, докопа власти и да ради исто онако како је радила власт Узурпатора. То је најбољи могући политички систем, који отвара огромне могућности за манипулацију, крађу и корупцију. Власт и опозиција у Србији су наличје истог зла представничке парламентарне демократије. Политичког система на издисају.

У период 2015-2017.година чак ни предлози нису састављани. Зашто? Ова лоша пракса је прекинута 2019. године , када су усвојени сви Завршни рачуни од 2002 до 2018. година. Невероватно! Да ли је било стручне расправе? Да ли је било јавне расправе? Зашто није било? Зашто је опозиција ћутала. Разлог је јасан. Све крађе су покрили. Интерес власти и опозиције их је ујединио. Фискални савет је одушевљен што је, ето, напокон, Завршни рачун прихваћен за 2019. и 2020. годину.

Шта нам је показао завршни рачун за 2020.годину? Остварен је дефицит буџета од 458 милијарди динара или 3,898 милијарди евра, тј. 8,3% БДП. Разлог толиког дефицита? Пандемија. Шта ми је било интересантно у извештају о завршном рачуну?

Сазнао сам да је кроз текућу буџетску резерву потрошено 14 милијарди динара више или 119,1 милиона евра него што је објављено у Службеном гласнику. Где је потрошен тај новац? Не знамо. Зашто не знамо? Сврстано је у категорију поверљивих докумената. Можемо да видимо да је било 41 плаћање из текућих буџетских резерви, али нема никаквих детаља о њиховој крајњој намени. Ко је користио 119,1 милиона евра? Не знамо. Како то може да се не зна? Може, јер власт све може.

Зашто опозиција о томе не обавести јавност? Питајте их. Зашто је ознака поверљиво стављена на све кориснике ових средстава? Нема никаквог одговора или објашњења. Тек из Завршног рачуна можемо да видимо да је маса зарада на Републици у 2020.години била 19 милијарди динара или 167,1 милион евра већа него што се то приказало у подацима Министарства финансија / 327 милијарди динара, уместо 308 милијарди динара.

Како се то објашњава? Нема објашњења. Бирократија себи повећава кришом плате и никога у јавности о томе не обавештава. А зашто би у тоталитарном политичком систему и обавештавали? У Завршном рачуну се само то констатује. Нето буџетске позајмице су пробиле новембарски план за 5 милијарди динара. Како се то објашњава? Ево, прочитајте сами објашњење : „ веће извршење је последица промене текуће апропријације“. Шта кажете? Јесте ли нешто разумели? Нисте?

Нисам ни ја. Али, ми, грађани, нисмо важни. Битно је да је извршено више присвајање, него што су имали право по буџетском плану. На овој позицији – буџетске позајмице – која износи 43 милијарди динара или 365,9 милиона евра, намена 10% су познате, док остатак од 329,4 милиона евра нема навођења ко су корисници.

Чак и послушни Фискални савет признаје да је то недопустиво, нарочито када знамо да је тај износ пет пута већи него 2019. године. Ако, унакрсном анализом, из неких других државних докумената можемо да претпоставимо да је ЕР СРБИЈА добила 12 милијарди динара, Србијагас 5 млд динара и Фонд за развој 12 милијарди динара, онда остаје неразјашњено где је отишло 14 милијарди динара или 119,1 милион евра. Посебну посластицу за мене представљало је сазнање на позицији плаћени казне и пенали -23 милијарде динара или 196,5 милиона евра. Коме је плаћено?

Зашто су плаћени казне и пенали? Нема података. Ко је крив што плаћамо толике казне и пенале? Нема података. Болесну децу у Србији грађани помажу прилозима за лечење, скупљајући новац преко СМС порука, док је држава Србија прошле године платила 196,5 милиона евра за казне и пенале. Мислим да би било врло интересантно да прегледамо због чега су плаћене толике паре на име казни и пенала. О субвенцијама страним инвеститорима сам већ све написао.

Мислим да је то једна велика глупост и прање новца пореских обвезника. Завршни рачун то показује. Наиме, субвенције су у 2020.години износиле 85,1 милион евра, али остаје непозната која су предузећа добила подстицаје и у ком износу. Укупни непорески приходи износе 192 милијарди динара или 1,634 милијарди евра, али поново највећи део ових прихода није могуће да се објасни на основу редовних месечних извештаја о реализацији.

Од тога износа 56 милијарди динара или 80% тог износа – 476,6 милиона евра су ванредни непорески приходи и не зна се како су настали и ко их уплаћује. Не зна се, такође, која су домаћа предузећа уплатила из добити и дивиденди -246,8 милиона евра. На позицији осталих прихода, износ од 144,6 милиона евра не зна се ко је уплатио. Ако саберемо ове три цифре, онда добијамо да – 868 милиона евра уплата у буџет нема извештаја ко је уплатио. Како је ово могуће? У владавини шизофреног Узурпатора и министра финансија плагијатора, све је могуће.

Овакав Завршни рачун не би био усвојен у држави која има непосредну демократију и где би грађани тражили од својих изабраних представника да се сваки динар, који је приходован или утрошен, мора да образлаже и објасни. Све док грађани не буду директно контролисали и гласали како ће да се троши буџет, политички олош ће да нас краде, објашњавајући да све раде по закону. Ушли смо у доба вештачке интелигенције и постоје сва дигитална помагала која могу да спрече крађу буџета. Све док се не уведе директна контрола трошења буџета од стране грађана, политичари ће нападати на буџет.

Њихово бављење политиком је из разлога што они хоће лично да се обогате и да паразитирају читав живот на јаслама државног буџета. То морамо да им онемогућимо. Једини начин је непосредна демократија. Политичари више неће одлучивати о буџету, јер то није њихов новац, него ће директно да одлучују грађани. Правило у економији је да онај ко прави новац, одлучује како ће се тај новац да троши. Порески обвезници пуне буџет и они морају да одлучују како ће се тај новац да троши.

Не могу о томе да одлучују одборници, посланици, министри, премијер и председник државе. Али, ми, нажалост, имамо тоталитарну представничку демократију која је потпуно обесмислила институције Републике и Демократије. Најважнији годишњи извештај у држави – Завршни рачун, прошао је потпуно непримећено у нашој јавности. Велеиздајнички режим можемо сигурно да раскринкамо, ако пратимо њихове криминалне финансијске комбинације.

Сиромашни грађани су најосетљивији на трошење њиховог новца. Свака власт се плаши строге контроле коришћења државних средстава. Ако се новац грађана троши ненаменски и ако се однарођени режим скрива се иза тајних документа, онда је то најбољи доказ да такав политички систем морамо да срушимо. Нема другог начина да спасимо државу и грађане од злоупотреба покварених, превртљивих, лажљивих и лењих политичара. Буџет у 2020.години је био у минусу 3,898 милијарди евра, али ми немамо никаква сазнања како је покривен тај минус.

Како ће минус буџета у 2021.година да буде 3 милијарде евра, то значи да је минус направљен за две године 7 милијарди евра. Како је покривен тај минус? Нема одговора званичника.

Завршни рачун нам је показао да се убацује -868 милиона евра у буџет и да нико не зна ко уплаћује тај новац. Шта нам то говори?

Узурпатор сигурно има сакривен неки црни буџет, који контролише он и његова фамилија, из кога уплаћује новац за подршку јавном буџету државе. Из којих извора се пуни тај црни буџет? Мислим да на то питање најбоље може да нам одговори Мило Ђукановић, који је своју, три деценија дугу мафијашку владавину, усавршио убацивањем прљавог новца за потребе одржавања његове власти. Ако је тачно да је у Србији, за десет година владавине Узурпатора и његове криминалне банде, остало 40 милијарди евра само од трансфера дроге , ако су тачни сви подаци које је оставио адвоката Цвијан, који су га сахранили на дно Дунава, онда је разумљиво да се крије ко уплаћује у буџет новац и из којих извора се уплаћује.

Фискални савет, наравно, никада овако отворено неће поставити питање порекла тог новца и питање детаљне анализе свих скривених трошкова у Завршном рачуну, јер они су, ипак, добро плаћени државни чиновници и неће ризиковати да се замере криминалној власти. Према истраживању нашег стручног економског тима, сваке године се из буџета украде најмање 2 милијаре евра.

Ако успоставимо Владу народног спаса, онда можемо очекивати да ће та пљачка буџета да се заустави и да ће тај новац усмерити за подршку привреди и за помоћ најсиромашнијим нашим суграђанима, који не могу да преживе погрешан политички и економски концепт. Имамо стручне људе и имамо план и програм шта треба да се ради за спас Србије. Потребно је само грађани Србије да одбаце све политичаре и да подрже једну нову политичку идеју.

SHARE