Početna Tekstovi ЗАВИСТ

ЗАВИСТ

2198
0
SHARE

ЗАВИСТ

 

Завист је болесно стање себичног човека.

Који  хоће све да прогута само за себе.

Уверен да ће тако испунити своју празнину.

Али,неће успети у томе.

Празнина у њему постаје све већа.

 

Завидан човек узима, уместо да даје.

И што више узима, то упада у све већи проблем.

Осећа све већу неутољену жеђ за животом.

На крају, умире гладан живота.

 

Људи који су завидни нису добри људи.

Они немају дух заједнице у себи.

Зло је надвладало њима. И погана страст.

Помутила им разум.

И стегла срце.

 

Ако је неко бољи  човек од мене, радујем се томе.

Искрено.

Учим од њега.

Угледам се на њега.

Настојим да променим моје лоше навике и лоше особине.

Трудим се  да постанем бољи.

И да  следим бољег.

 

Не желим да га стигнем, нити да га победим.

Не такмичим се са њим.

Немам однос према њему, него нашем заједничком делу.

Желим да стварам добро.

И да  добро уткам у себе.

Настојим да се изразим на неки мој особен начин.

Који је,ипак, различит од других и својствен је само мени.

 

Ако неко даје веће добро заједници од мене, искрено  се радујем.

Због добробити саме заједнице.

Придружујем  се добром и хоћу  да  помогнем.

Не ометам га и не спутавам, него помажем и бодрим.

Радујем се што припадамо добру и што себе дајемо заједници.

Испуњава ме смислом тај узвишени осећај  давања.

 

Вредности које постављамо у животу опредељују наш живот.

Ако су духовне вредности и љубав према заједници смисао нашег живота, онда нас не могу засенити  никаква материјална нагомилавања.

Нити борба око моћи и власти.

Они који нагомилавају, отимају, узимају и који намећу своју моћ поробљеним људима, нису наш духовни свет.

И на њих никада не можемо да будемо завидни.

 

Напротив, никада наше животе не желимо да променимо са таквим људима.

Они не припадају узвишеном свету вредности које смо ми поставили.

Обавезни смо да се боримо против њихове зле пошасти.

И да заштитимо заједницу од њихове похлепе и самовоље.

 

Испуњен сам животом јер осећам заједницу у себи.

Боље је да будем последњи у друштву добрих људи, него предводник зла.

У добром друштву  ништа ми није тешко да урадим.

Не меримо ко је шта урадио, него колико смо заједно допринели заједници.

Свако уноси себе, али не потире себе.

 

Зависти нема тамо где је победила љубав и поштовање.

Зависти нема тамо где је слободна игра смисао живота.

Успех заједнице је истовремено и мој лични успех.

Свако доприноси заједничком успеху својом различитошћу.

Негујемо различитост јер нас она чвршће спаја.

Прихватамо различитост да би други прихватили нас.

 

Волим људе и од њих ништа не очекујем.

Моја љубав је ода животу.

Који нам је подарен.

И кога не смемо зависти да уништимо.

 

Београд, 7527.година, сечко дан двадесеттрећи

SHARE