ЗАВИЧАЈ
Султан Ердоган је посетио Нови Пазар.
Рашку област.
Пратио га је несретни Аца Драмосер, председник унесрећених Срба.
Султан је рекао да је дошао у свој завичај.
Грађани Србије, муслиманске вероисповести, наша браћа по крви су му френетично аплаудирали.
Када се грађанима обратио председник Србије, они су му звиждали и негодовали.
То се , наравно, није видело на цензуринисаним електронским медијима.
Како је Нови Пазар завичај султана Ердогана?
Зар његов завичај није Риза, азијска област северно-источне Турске?
Замислимо обрнути случај.
Председник Србије, не овај издајник и лудак, него прави државник и мудрац оде у посету Турској.
Гостољубиви домаћини организује у Истамбулу дочек на улицама.
И председник Србије, обраћајући се окупљеним грађанима Турске, каже овако :
„ Поздрављам наш завичај, стари град кога је основао 330 г.н.е. Констанин из Ниша и највећи православни град у коме је страдао 29.маја 1453 свети цар српске крви Констанин XI Палеолог Драгаш, син принцезе Јелене Драгаш из Старе Србије, кћерке Теодоре Драгаш, сестре светог Цара Душана“.
Како би реаговали грађани Цариграда?
Зар председник Србије нема више права да ово изјави, него султан Турске?
Константинопољ је читавих 1.123 године био центар православља, док је 564 године град у рукама припадника исламске вере.
Математичка рачуница показује ко је више господарио светим градом.
Нови Пазар је основао 1461.године турски војсковођа Гази-Иса-бег Исаковић, крајишки Србин који је прешао у ислам и који је постао угледни турски великаш.
Нови Пазар је ослобођен од турске власти 23.10.1912. године у маршу Ибарске војске под командом генерала Михаила Живковића.
Значи, Османлије су окупирале нашу Рашку област и држале под својом контролом 249 година.
То време су искористили да исламизују народ.
Ко је живео пре 1461. године на тој територији?
Који народ? Како се звао? Које вере је био?
Ко је ту живео 330.г.н.е, када је Константин из Ниша оснивао царски град на Босфору , назван по њему – Константинопољ?
Ко је ту живео у време цивилизације Лепенског вира и Винчанске културе, у периоду од 10.000 г.п.н.е до 2.500.године п.н.е.?
Који језик је тај народ говорио?
Које писмо су користили?
Које богове су славили?
Када неко освоји туђу земљу и тамо остане 249 година и онда буде отеран са земље која никада није припадала њему, како може да каже да је то његов завичај?
Шта значи реч – завичај?
Очевина или дедовина!
Да ли су очеви и дедови султана Ердогана хиљадама година уназад живели на нашој земљи?
Султан Ердоган је подаништво српског председника искористио да нас обрука и понизи.
Заведени грађани су аплаудирали Турској и звиждали су Србији.
Испада као да је Турска њихова домовина и да су Турци њихова крвна браћа.
Али, сви знамо историјски да то није тачно.
Грађани муслиманске вероисповести Новог Пазара нису Турци.
Зашто би им Турци били ближи од словенске браће Срба?
Због ислама?
Па, зашто им онда нису ближи и Татари, Арапи, Казакстанци, Индонежани или Узбегистанци?
Православним Србима ближа су браћа муслимани из Новог Пазара или Сарајева, него православни хришћани из Јерменије, Етиопије и Еритреје.
Опасна игра се поново игра на Балкану.
Не смемо да поновимо историјске грешке.
Не смемо да дозволимо да се десе нове трагедије.
Зато пишем ове редове и позивам на разум.
Научимо, напокон, нешто из наше крваве историје.
Позивам све Словене на Балкану, без обзира да ли су православни, католици или исламске вере, да бране своје заједничко словенско порекло и да буду верски толерантни и поштују наше верске различитости.
Оно што нас спаја је наше словенско корење.
Различитости доносе само богатсво нашег погледа на свет.
Освајачи дођу и прођу, али срамота остаје.
И то не смемо да заборавимо.
Ово је наш завичај и припада само нама.
Ми резервног завичаја немамо.
Београд, 13.10.2017
