DIVIDENDE SOKO ŠTARKA
Manjinski akcionari SOKO ŠTARKA a.d. Beograda traže ispaltu dividendi od Kompanije,protestujući na ulici.Šta je tu čudno? Čudne su dve stvari, da akcionari traže ono što im pripada i da za to moraju da protestuju na ulici.Zamislite da u Atlanti, gde je sedište Cocca-Colla, dođu akcionari i da, protestujući ispred sedišta kompanije, traže da im se isplati dividenda od ostvarenog profita. To bi bio neviđen skandal.Kakva je to kompanija koja ne isplaćuje dividende od ostvarenog profita? Takvo nešto je, naravno, nezamislivo u razvijenom svetu.Srbija nije razvijen svet i ovde je sve moguće.
Primoran sam da iznesem neke osnovne pretpostavke akcionarstva.Nešto što se stalno zaboravlja.To bi trebalo svima da bude poznato, ali, nažalost, svedoci smo da vlada potpuna proizvoljnost i neznanje oko toga kako funkcionišu akcionarska društva. Dakle, akcionarsko društvo je društvo privatnih vlasnika koji su udružili svoj kapital.Akcionari su vlasnici kompanije.Svaki akcionar, imao on samo jednu akciju,takođe je vlasnik.Akcija je vlasnička hartija od vrednosti.Ona svome vlasniku donosi interes. Interes na akciju je dividenda. Kao što je interes na oročenu štednju u banci kamata.Zamislite da banka štediši na njegov ulog ne isplati kamatu?
Prinos na akciju – dividenda – isplaćuje se ukoliko kompanija ostvari profit. Ako kompanija ne ostvari profit, nema dividende.Ne može se deliti nešto što nije ostvareno.Ako kompanija napravi gubitak,taj gubitak se pokriva iz kapitala akcionarskog društva.Odnosno iz vrednosti akcija i umanjuje se kapital akcionarskog društva.Samim tim, umanjuje se i vrednost akcija.Ako su gubici veći od kapitala, akcionarsko društvo bankrotira.Akcionari gube svoj kapita.Akcije više nemaju nikakvu vrednost.
Ovo su osnovni postulati o akcionarstvu.Ništa novo nisam napiso.Ovi principi vladaju na tržištu poslednjih dvesta godina.Samo se akcionarstvo usavršava.Recimo, dobre kompanije mogu da dele dividende i pre završnog računa.Mogu da dele dividende kvartalno. Ili, kod jako dobrih kompanija, kada želi da se stimulišu akcionari, dividende mogu da se dele i unapred, jer je poslovodstvo kompanije napravilo dobre proračune.
Voren Bafet spada u najbogatije ljude planete.Voren Bafet je najbolji profesionalni investitor na svetu.Njegova životna i poslovna filosofija je da podeli uspehe sa svojim akcionarima.Njegov poslovni stav je da je akcionar svetinja i da on samo služi,svojim znanjem i umećenjem, interesima akcionara koji mu veruju.Koji su mu poverili svoj kapital na upravljanje. Zamislite da akcionari njegove kompanije Berkšir Hetvej protestuju na ulici da bi dobili ono što im pripad. To im Voren Bafet nikada ne bi dozvolio.Bilo bi to veliko poniženje za njega i kompaniju.
Međutim, većinski vlasnik SOKO ŠTARKA kontroverzni biznismen Emil Tedeši nije,nažalost, Voren Bafet.
Šta hoće manjinski akcionari SOKO ŠTARKA?
Traže da im se isplate dividende.
Kako posluje Kompanija? Da li ima novca za isplatu dividendi?
Prema Završnom računu za 2010, zvanično objavljenom na Prospektu Kompanije na Beogradskoj berzi, SOKO ŠTARK ima neraspoređenu dividendu, moram da podvučem da bih istakao ovu neospornu činjenicu, u iznosu od 2.064.960.000 dinara, što je 20.649.600 evra.
Ima sredstava za isplatu dividende.
Dividenda nije isplaćivana četri godine.Kompanija,na svu sreću,posluje odlično.
Zašto se onda ne isplaćuje dividenda?
Manjinski akcionari ne znaju.
Većinski vlasnik zna, ali neće da im kaže.Većinski vlasnik je angažovao dodatno obezbeđenje.Momke u crnim košuljama i sa tamnim naočarima.Koji su izašli da zaštite Kompaniju od vlasnika Kompanije.Uz podršku policijskih snaga.Koji su ojačani specijalnim snagama policije i inspektorima u crnim,preskupim limuzinama.Svi oni su izašli da zaštite Kompaniju od vlasnika Kompanije, koji su nezadovoljni što ne dobijaju ono što im po vlasništvu i pripada. Vlasnika Kompanije koji su penzioneri.Najveći broj njih su žene. Bake koje su ostavile svoje unuke da bi protestom pokazale da akcionari nisu dobili ono što im pripada po vlasništvu.
Na te penzionere, na te bake i deke, većinski vlasnik je izveo specijalno obezbeđenje i policijske snage.Neverovatno.Da li u bilo kojoj razvijenoj državi, na razvijenom tržištu, na tržištu EU, može da se dogodi ova nadrealna scena? Većinski vlasnik je iz Hrvatske.Kompanija je sa sedištem u Srbiji. I Hrvatska i Srbija su pred kandidaturom u EU. Da li ove države treba da postanu članice EU, dok gaze elementarna vlasnička prava manjinskih vlasnika u akcionarskom društvu? Sumnjam.
Kontroverzni većinski vlasnik,koga optužuju za malverzacije u Sinju početkom devedesetih godina,kada je na sumnjiv način stekao prvi milion, za koga danas niko ne sme da pita, ne odgovara ništa.Njega to ni ne zanima.
Umesto većinskog vlasnika, javila se Gabrijela Kasapović,direktorica Korporativnih komunikacija i poručila da manjinski vlasnici ne mogu polagati pravo na bezuvjetnu isplatu dividendi, osobito ne od novog vlasnika.
Ova izjava direktorice Korporativnih komunikacija je nesuvisla.Manjinski akcionari ne traže isplatu dividende od novog većinskog vlasnika, nego od Kompanije koja je u svojim bilansima iskazala neraspoređenu dobit.Manjinski akcionari ne traže da ih isplati većinski vlasnik, iz njegovog kapitala, nego Kompanija iz neraspoređene dobiti.
Gospođa Direktorica navodi da je Droga Kolinska bila u problemima i da je zbog toga prodata, pa ostaje upitno je li uopće bilo dobiti iz koje bi se mogla ispaltiti male dioničare.
Uprkos tome, što zvanični bilansi pokazuju da je neraspoređena dobit za 2010 dostigla iznos od 20.649.600 evra, Direktorica Korporativnih komunikaciji tvrdi da ostaje upitno da li je uopće bilo dobiti.
Iz ovakve nakardne logike Direktorke Korporativnih komunikacija potiče i odbijanje većinskog vlasnika da komunicira sa manjinskim vlasnicima.Manjinskim vlasnicima nije ostalo ništa drugo nego da skrenu pažnju javnosti na ovakvo ponašanje većinskog vlasnika u akcionarskom društvu koje ima neraspoređenu dobit.
Direktorica navodi i podatak da većinski vlasnik može da donese odluku o reinvestiranju neraspoređene dobiti. I to nije problem.U razvijenim tržištima, menadžeri Kompanije vode računa da predlože Skupštini akcionara da se deo dobiti reinvestira, ali da se deo dobiti,ipak,podeli akcionarima,kako bi i akcionari imali svake godine interes iz svog vlasništva u Kompanije. U nerazvijenim tržištima, većinski vlasnik se ponaša kao da je on jedini vlasnik čitave kompanije i može da radi šta god hoće u kompaniji.U nerazvijenim tržištima ovakvo ponašanje većinskih vlasnika je dovelo da kraha mladih finansijskih tržišta i propasti akcionarstva.
Kako izaći iz protesta manjinskih akcionara?
Mišljenja sam, da većinski vlasnik treba da pokaže svoju evropsku orijentaciju u razumevanju funkcionisanja akcionarskih društava i predlažem mu da uradi sledeće :
1. pozove manjinske akcionare, tu sirotinju koja ima 5,83% akcija, na kafu i
razgovor u Kompaniju,
2. ispalti manjinskim akcionarima deo njihove dividende ,
3. dogovori se o otkupu celovitog Paketa manjinskih akcionara,
4. zakaže konferenciju za štampu,zajedno sa predstavnicima manjinskih
Akcionara i Direktoricom Korporacijskih komunikacija da objave javnosti
da je postignut dogovor između večinskih i manjinskih akcionara.
Prema pisanju štampe, većinski vlasnik je za 382 miliona evra otkupio sve akcije Droge Kolinske. Sve akcije je kupio izuzev akcija manjinskih akcionara SOKO ŠTARKA. Sada je pravi trenutak da isplati dividendu i otkupi Paket akcija manjinskih akcionara.
Iznos je toliko mali u odnosu na ono što je platio za preuzimanje čitave Droge Kolinske, da je svako otezanje kontraproduktivno.
Beograd, 11.05.2011
KONSULTANT UDRUŽENJA
MANJINSKIH AKCIONARA SOKO ŠTARK
Branko Dragaš
