Početna Tekstovi ЗАШТО НАШ НАРОД ПРОПАДА?

ЗАШТО НАШ НАРОД ПРОПАДА?

162
0
SHARE

ЂОРЂЕ НАТОШЕВИЋ

                                „ ЗАШТО НАШ НАРОД ПРОПАДА“

 

Ђорђе Натошевић / Стари Сланкамен 1821 – Нови Сад 1887/ написао је ову књигу, која има савремену тематику, на линији критичке националне мисли просветитеља Доситеја Обрадовића, који је писао да му „ништа није на свету милије ни љубезније од мојега рода, но колико га више љубим, толико сам му више дужан правду и истину представљати и говорити.“ Ако нисмо спремни отворено да пишемо и говоримо о нашем роду, ако затварамо очи пред погрешним историјским одлукама наше државе и народа, ако јавно не критикујемо глупости, лажи, обмане и манипулације политичара или, како их ЂН назива, старешина, онда нема потребе да се бавимо јавним радом, јер климањем главом и досадним папагајским понављањем научених националних флоскула, које служе за заглупљивање, завођење и корумпирање нашег народа, саучествујемо у великом злочину.

 

Питање – зашто наш народ пропада, данас је исто тако актуелно као и давне 1866.године, када је ово дело настало и када се појавило у Новом Саду под називом : Зашто наш народ у Аустрији пропада“.

 

Како данас живимо у времену пропасти српског народа, губитка вековних територија на којима је наш протерани народ живео, станизације нашег народа и покушаја да се билошки униште Срби, сматрам да је изузетно важно да сваки Србин прочита овај кратак спис умног, праводољубивог, образованог, родољубивог реформатора, који је отворено проговорио о свему ономе што се дешава  Србима у Аустрији, који је проговорио, како сам пише, тврдим, немилим, тешким речима, јер је из љубави према своме роду то чинио, све у намери да га пробуди, тргне, освести и примора да се одустане од досадашњег погрешног рада, да  се осмели и сам изабере пут свога спас .

 

Мора се тако отворено и јасно писати, мора се износити истина, ма колико она сурова, болна и тешка била, јер затварањем очију, окретањем главе и подилажењем народу никада нећемо успети да решимо ниједан наш национални проблем и такво историјски неодговорно понашање нас је данас довело до овакве националне трагедије.

 

Запрепашћујуће је колико се историја понавља, колико се вртимо у истом зачараном, проклетом кругу самоништавања и саморазарања, где смо сами себи највећи непријатељи, где сами себе увлачимо у  крваве трагедије, јер не маримо за наше древне националне вредности, заборављамо наше славне и храбре претке, који су нам слободу и матерњи језик оставили, стидимо се нашег националног идентитета и падамо ничице пре народима који су нас систематски негирали, понижавали, поробљавали, пљачкали, убијали и геноцид нам нама чинили, отимајући нам древну цивилизацију и културу и присвајајући наше националне вредности као да је то њихово наслеђе.

 

Зашто, дакле, наш народ пропада?

 

ЂН у првим реченицама оптужује наше, српске старешине, које су погазиле свој понос,који гледају само своје сласти и страсти да задовоље. Старешине су немарне, невеште, себичне, лење, поткупљиве, краду, пљачкају и уопште не брину о народу. Старешине су они који управљају породицом, општином и црквом, који су се искварили, који су изгубили понос и поштење, а тамо где се изгуби понос и поштење тамо све сигурно пропада. Пропада и морално и материјално.

Корупција је захватила све облике друштва, надоле до најмање службице, купују се и продају звања, купује се и продаје правица, свако хоће, без реда и штедње, уз велико државно арчење, да се одмах обогати, разузданост младих  постаје све гора, распуштеност и неваљалство момчади, нерад и гиздавост девојака, раскалашност и разметљивост жена, пијанство старих и пропаст побожности, поштења и стида, док се уздиже лаж, превара, простаклук, крађа, отимање, злоба, пакост и свако зло.

 

Свуда забаве и пијанке. Све што вреди извукоше за себе странци, а ми ћемо да будемо туђе слуге, када се не отимамо за боље. Увозимо сваку и најлошију страну робу за скупе новце, док наше најбоље производе поклањамо за ситне паре. Мада је лекар и реформатор образовања, ЂН правилно економски закључује : „ За сваку страну робу морали би по коју нашу на глас и на цену подићи и онолико изнети колико стране примамо, да се бар заклоне трошкови, кад већ не умемо да будемо без оних страних трица које нас већма одиру, него најнужније потребе.“

Нажалост, овај мудар савет наше старешине последњих три деценије нису примениле, јер ништа не знају и раде за интересе наших вековних непријатеља.

Старешине немају никакву националну визију, они „не мисле за сутра, док траје нек лаје, макар сутра плеве јео“, па се такав њихов став пренео на читав наш народ у Банату и Бачкој. Тако да се „троши данас у свему више него пре, а све се купује, што је пре био сопствени производ.“ Народ пропада што више нема правог домаћина у породици, што нема домаћица које чувају кућу и породицу, која штеди, води рачуна о сваком трошку и ништа не купују, што не могу сами у домаћинству да направе.

 

Закључак је универзалан и добар је за данашњу светску економску кризу :

 

„ Ко год не произведе више него што потроши, мора пропасти…Наша кућа троши више, троши напред, потроши и оно што нема.“

 

О нашем народу и трошењу :

 

„ Наш је народ још увек више нечуваран него нерадни, па сваки час у зло падне и онда би се увек поправио, али чим му боље пође, опет онај стари разметљивац постане..“

 

Велики проблем нашег народа је што се брзо однарођавамо:

 

„ Најпосле, нас се много погуби одрађањем, прелазећи другом народу или цркви…Има ли још који народ да сам себе овако тамани и имали ли жалоснијег и срамотнијег знака по свест личну и народну?

 

Пропали смо политички, али : „није ни чудо, ко нас заступа, заклања, води, одушевљава.Наши благородници, како се одметнуше, не знају више ни шта су ни чији су,не умеју ни себе да заступе, а за народ свој како немају свести, тако ни срца“

 

Четири деценије то тврдим, познавајући готово све политичаре у Србији, да они не само да немају свести и немају срца за свој народ, него они мрзе народ из кога су потекли. Политички олош у Србији мрзи Србе и то Срби још никако не могу да схвате.

 

Право је чудо, оно што је говорила и моја мајка, жена нешколована из народа,  да Срби још постоје, који лудаци, лопови и будале их воде.

 

ЂН то тврди још 1866. године :

 

„ Је ли, дакле, чудо, што је устала и хала и врана на нас па нас тлачи. Код оволиких моралних и материјалних аждаја, што их напустисмо да нас прождиру, чудо је да нас и оволико има, али, ако се не вратимо, замало, па нас бити неће, не може. Ми тако труло стојимо да само мали потрес треба па сасвим се распасмо, а препорођај у истом виду није никада ни можан био.“

 

О Мађарима и Хрватима.

 

„ Маџари и Хрвати! Маџари не хтеше до пре неколико година ни знати да нас овде има , и у силу Бога и без икакве спојне странице хтеше нас у себе прелити, да се с нама умноже. Исто ово хоће сада наша браћа Хрвати, не знајући до пре неколико година ни своје име, пођоше, док власти не имаше, да и нас поилире, појугославене, само да одсрбе, а од како дођоше до власти, не знају више за Србе на овој страни: ту су само Хрвати, и Доситеј Обрадовић је био Хрват; те по томе неће ни да се они у тројединој станујући Срби зову Срби, него Хрвати; па како сад и језик наш узеше и казују да је њихов, још који час, па ће нас сасвим збрисати из народа , тако нас воле: хоже браћа заједно с језиком да нас украду; нека има оваква примера у историји и то на нама.“

 

Када овакав мудар у уман Србин даје оцену Хрвата, онда је заиста несхваљиво да, пола века касније, заслепљени политички идиоти из Србије праве заједничку државу са Хрватима.

 

Зашто Срби не слушају своје умне људе?

 

Упркос жалосном стању нашег народа у Аустрији, ЂН дубоко верује у снагу српског народа и зато тражи „ да сви помогну,особито свештеници и учитељи, …да сваки известитељ искрен буде, да отворено истину каже, јер ће нас само ово спасити, да не зазире ни од кога, да не вређа никога, и да се нико увређен не нађе, јер смо сви криви, сви зачамали, занемрили се; а крајње је време, ако је можно спасити се, да се ПРОБУДИМО и ОСВЕСТИМО, да добро разгледамо где смо и како, с кими у ком добу, да признамо сваки своје погрешке и да се ЗАВЕТУЈЕМО одустати од овога досадашњег рада, па сваки за се и сви ускупа чинити са Божијом помоћи оно што благо народа и што понос људски од СВАКОГ ИШТЕ.“

 

Срби су у наредним деценијама разумели ову поруку и успели су да се спасе ропства наших вековних непријатеља и да се сами изборе за слободу.

 

Данас нам је поново тешко.

Налазимо се, ко зна који пут, на историјској прекретници.

Немојте да будете малодушни, апатични и разочарани, јер то наши непријатељи траже од нас.

Морамо да се пробудимо и освестимо.

Заветујемо.

И да свако уради оно што благо народа и понос људски тражи од њега.

 

Прочитајте Ђорђа Натошевића и научите да нисте сами у великим борбама које нам предстоје.

Наши мудри и паметни преци су са нама.

Потребно је само да их читамо и да учимо од њих.

 

Грчка, Никити, 7531.год. жетвар

 

 

 

 

SHARE