Početna Tekstovi ЗАПИСИ О ПРОНИЦЉИВОСТИ

ЗАПИСИ О ПРОНИЦЉИВОСТИ

2613
0
SHARE

                ЖОЗЕ  САРАМАГО

  „ ЗАПИСИ О ПРОНИЦЉИВОСТИ“

 

Изванредну идеју, Сарамаго је упропастио, у другом делу књиге, потпуно промашеним крајем.

 

У представничкој, шпекулативној демократији дешава се чудо на локалним изборима у престоници.

Преко седамдесет процената гласачких листића су били празни.

Бели листићи су обесмислили демократске изборе истих политичких партија.

На поновљеним изборима, чудо се увећало.

Преко 83% грађана је убацило празан листић.

 

Председник државе, влада и министри су били у шоку.

Партија деснице и партија центра су били поражени.

Партија левице, која је добила један одсто гласова, била је поносна.

Веровали су да су бели гласови њихови.

 

Посебан проблем је настао што нико од грађана није хтео да призна да је гласао бело.

 

Политички олош на власти одлучује да уведе опсадно станје.

Сви политичари на власти и сви легални државни органи напуштају град.

Ноћу, око три сата, у глуво доба, да их нико не види, одлазе да би казнили непослушне грађане, али њихово напуштање града прати изненадно паљење светала у становима грађана, који радосно испраћају из својих живота одвратне политичаре.

Тако град остаје без политичара.

 

Власт је очекивала да ће већ наредног дана да настане анархија и хаос у граду, кога више не воде политичари, али ништа од тога се не дешава, јер се грађани сами организују и живот тече нормално и без политичара.

 

Грађани показују да је могућ живот без плаћених политичких превараната.

Самоорганизовање и самосвест су сасвим довољни да се сруши политичка тиранија и оствари слобода у друштву.

 

Морам да признам, занте то већ и из мојих текстова, да ме је Сарамаго одушевио овом ингениозном метафором о томе да у директној демократији нема више потребе за професионалним политичарима.

 

Али, политичари, који су блокирали град, поставили војску и полицију, бодљикаву жицу и електричну ограду, како би спречили да се епидемија белих листића не рашири по читавој држави, одлучују да преузму ствари у своје  прљаве руке.

Подмећу бомбу и убијају 23 грађанина само да би створили хаос у граду.

Упркос свему, грађани показују зрелост и одлучност да одбране освојену слободу.

 

Поражени политичари смишљају други начин да открију ко је вођа организованог бојкота демократских избора и тајно убацују у град вишег инспектора, инспектора и наредника.

 

Од тог тренутка па све до краја књиге, Сарамаго је потпуно промашио тему и једну одличну идеју је претворио у непотребно дугу и досадну истрагу, која се завршава,једино могућим, убиствима невиних.

Тако је писац обесмислио ингениозност политичке метафоре о слободи грађана од политичког олоша, која доминира у првом делу књиге.

 

Штета.

 

Београд, 02.05.2018

 

 

 

 

 

 

SHARE