ЗАДАТАК
Ако сам успео прошлим текстом да објасним ко су интелектуалци и шта је њихов задатак у друштву, онда нам остаје да видимо да ли интелектуалци извршавају своју друштвену обавезу.
Пратимо, дакле, реализацију извршеног.
Почињем прво од себе.
Пошто сам економиста, мој задатак је био да раскринкам режимске лажи о неолибералном капитализму.
Како је тај опасни неолиберализам успостваљен 2001. године, након рушења деспотског режима и петооктобарског преврата, сви моји текстови из економије су били усмерени у том правцу.
Био сам први који се одмах супроставио неолибералној идеологији, операцији без анастезије и шок терапији.
Приватизационој пљачки и терору бездушних јапијеваца .
Први сам те транзиционе бандите назвао – чикашки момци.
Термин који се користи за окрутне монетаристе, Фридманове следбенике из Чикага.
Који су наметнули неразвијеним земљама корпоративни фашизам.
Пошто сам се на светском тржишту још од 1984.године сучелио са подлостима,лажима и пљачкама неолибералних конквискадора,инквизитора и економских убица, своје богато искуство са финансијског тржишта сам отворено изнео грађанима Србије.
Написао сам шта нас чека ако се примени неолиберлни модел у Србији.
Био сам усамљен у том првом супростављању режиму неолиберала.
И зато су ме и они одмах од фебруара 2001.године забранили.
Режими се мењају, али је забрана остало до данас.
То је добро – значи да се успостављени неолиберални режим не мења, само се мењају маске главних актера наше трагедије.
Они се мењају, ја сам остао доследан у својој системској критици неолиберализма.
Критиковати данас неолиберале, када су све уништили, не само код нас , него и у свету, постало је опште место.
Мерење репа мртвом вуку.
Критика мора да буде у тренутку када се неолиберализам успостављао.
Тада показујете своју одважност и храброст.
Тада испуњавате свој задататак ангажованог интелектуалца.
Урадио сам оно што је био мој задатак.Савест ми је чиста.
Грађани Србије нису хтели, нажалост, да ме послушају.
Веровали су демагозима, преварантима и незналицама.
Тако смо коначно пропали.
У области економије је, дакле, све било на самом почетку јасно.
Написао сам многе полемичке текстове о главним економским убицама у Србији и њеховим економским идеолозима.
Мој обрачун са њима је био немилосрдан.
Почистио сам их јавно и нико није смео да ми одговори.
Интересантно је да од 1990.године нико не сме да ми изађе од режимских идеолога и њихових лакеја економиста на ТВ дуел.
Шта се догодило у другим друштвеним областима?
То питајте друге јавне личности који се представљају као интелектуалци.
Зашто многи од њих нису испунили своје друштвене задатке?
Шта они уопште раде?
Пошто ништа не раде, не можемо да их назовемо интелектуалцима.
Рецимо, био сам приморан, јер су сви други ћутали, да одбраним Новака Ђоковића од расистичких напада холандских фашистичких новина.
Који су Новака, према типу лобање, сврстали у дивљака и нижу расу.
Био сам запрепашћен тим безобразлуком. Чекао сам ко ће први да им одговори, онако како они заслужују да им се напише.
Сви су ћутали. Чекао сам да прођу две недеље и тек онда, када сам видео да се нико не оглашава, написао сам мој одговор тим фашистима из Холандије.
Шта су радили наши социолози, психолози и филозофи?
Други случај, муцави пијанац, шкрабало, амбасадор под столом и миљеник малограђанске Србије,аутошовиниста и паланачких скоројевића из Круга Двојке, добростојећи увлакач свих неолиберала на власти, плаћени потрчко Светислав Басара објавио је књигу MAIN KAMPF у којој је на највулгарнији начин, сходно нацистичком називу књиге, извређао све што је било срБско.
И нико том провинцијалном гмазу није смео ништа да одговори.
Запрепашћен и поражен том ћутњом интелектуалаца из света књижевности, написао сам полемички текст КОМЕСАР БЛЕСАРА, у коме сам аргументовано развалио овог умишљеног писца и препотеног сератора, који нам свакодневно просипа по глави гомиле својих сплачина и излучевина.
Зашто су ћутали књижевни критичари и читав тај наш свет из књижевности?
Зашто су му дозволили да нас понижава, вређа и да нам фекалије отворено баца у лице?
Могао бих да наводим и друге случаје.
Где сам морао да реагује мада ми то није било у опису посла.
Ево једнога новијег случаја о коме још нисам писао.
Чекам да видим шта ће се догодити.
Ту, недавно, пре неколико недеља, муфтија и бизнисмен, опасан демагог и полтрон,политички академик и медијски промотер зелене трансверзале Муамер Зукорлић,одржао је у сред Београда у „ Клубу посланика“ промоцију своје историјске књиге ДРЕВНА БОСНА.
На промоцији му је говорио историчар проф.др Никола Самарџић, који је данас постао конвертит европејац и аутошовиниста, док је у периоду од 1991-1993.године у крагујевачким ПОГЛЕДИМА оштро баранио екстремне националисте и идеологију четника.
Шта раде српски историчари?
Шта раде професори на Филозофском факултету Одсек Историја?
Шта раде институти за историју?
Где се сви ти наши историчари сакрише?
Имате ли ви људи петљу да се усправите и напишете полемички текст?
Зашто примате плату од ове државе?
Зашто ћутите?
Ко ће да уради тај ваш задатак?
Зар се ви усуђујете да себе назовете интелектуалцима?
Ко ће, бре, да стисне петљу и одува тог лажног историчара Зукорлића?
Задатак интелектуалца је да крикне над лажима, глупостима и фалсификатима.
Испуните своје задатке! Свако нека почисти своје двориште! То је ваша-ОБАВЕЗА!!!
То овај народ тражи од вас.
Захтева!
Београд, 07.01.2018