VUNDERKIND
Branko Draga[, 12.08.2013
Srbija je doživela tešku saobraćajnu nesreću. Dovezena je u Urgentni centar u komi. Daje znake života, ali ne zna za sebe. Dežurni hirurzi su zabrinuti stanjem značajnog pacijenta i hitno zovu starije kolege da dođu u operacionu salu. Nekoliko starih iskusnih hirurga je brzo došlo od kuće, jer se radi o važnom pacijentu. Ušli su u operaciomu salu i konstatovali da je stanje pacijenta dramatično, da mu prestoji borba za život i da ne mogu ništa da kažu. Svoje ogromno znanje i bogato iskustvo staviće da pokušaju da spasa Srbiju. Ništa više ne mogu da izjave, dok se operacija ne završi. U njihovim rukama je Božija volja.
Zamislite kada bi mladi hirurg, koji ima 29 godina, koji je bio najbolji student generacije, koji je imao sve desetke, koga zovu medicinski vunderkind, ali koji nikada sam nije operisao, koji je tek počeo da uči posao, koji gleda iskusne hirurge kako rade, uči zanat od njih, zamislite kada bi taj mladi hirurg pristao da bude šef hirurškog tima i osmelio se da otpočne najtežu operaciju nad nastradalim pacijentom. Da li možete da zamislite ovu sliku? Ne možete? Naravno da ne možete, jer nijedan normalan i stručan mladi hirurg, ma kakav vunderkind bio, ma koliko desetki imao na fakultetu, ma koliko ga forsdirali u praksi, nikada neće da prihvati da bude šef operativnog tima za spas Srbije. Zašto neče? Zato što je neiskusan. Zato što nema znanje. Zato što neće da uništi karijeru. Zato što neće da bude odgovoran. Zato što je to težak posao sa neizvesnim krajem. Zato što se plaši da ne napravi kobne greške. Jednostavno, nije dorastao ovome opasnom i teškom poslu. Mladi hirurg je mudar i neće da sagori.
Šta da kažemo o onima koji tog mladog hirurga guraju u operacionu salu? Šta da kažemo o onima koji traže da baš taj mladi hirurg uradi tu tešku i složenu operaciju? Šta su mu oni? Prijatelji ? Podstrekači? Saučesnici u zločinu? Da li tom mladom hirirgu treba pružiti priliku? Da li on treba da se uči na tako teškoj operaciji?
Prosudite sami.
Sada sve ovo što sam napisao primenimo na finansije Srbije. Novi ministar finansija će biti dečko koji ima 29 godina i koji je bio student generacije na Jelu, koji je pre sedam godina tražio da se zaposli u Vladi Srbije kao raznosač pošte, koji izjavljuje da više voli da radi i živi za platu od 6.000 evra godišnje u Srbiji, nego da, citiram, ginem od posla u SAD i da ima 60.000 dolara . Dečko, da li ti znaš šta pričaš? Dečko, da li ti znaš kakvo je stanje finansija Srbije?
Podlost režima i Ace Prvog Dramosera se ogleda u loženju ovoga klinca, koji može da bude talentovan, koga treba za deset godina izgraditi u dobrog stručnjaka, koji sada mora da uči zanat i da gine radeći, a ne da nam širi tu socijalnu demagogiju. Dečko treba da se vrati i da ga čitavu deceniju pripremamo da dobije priliku, u konkurenciju sa stotinama drugih mladih i talentovanih ljudi, da vodi finansije Srbije.
Evo jedne lične paralele. Možda će mladima, koji me sve više čitaju, da bude korisno . Možda će i ovaj dečko nešto,ipak, da shvati.
To što neko ima sve desetke na fakultetu ne mora da znači da će biti dobar stručnjak u praksi. Teoretsko znanje i praksa znaju značajno da se razlikuju. To govorim iz tridesetogodišnjeg iskustva sa tržišta. Kada sam zapošljavao ljude, uvek sam ih pitao – šta znaš da radiš? Diplome me nisu zanimale.Ja sam završio Ekonomski fakultet u roku sa prosekom od 8,27 i nisam jurio ocene, jer sam se sam široko obrazovao. Pravo znanje sam stekao tek u praksi.
Zaposlio sam se putem konkursa, potpuno slučajno, bez ikakve veze, jedan kandidat je odustao i otišao u GENEX, na tržište novca i hartija od vrednosti, jedno potpuno novo odeljenje u Jugobanci Osnovnoj banci Beograd. Zaposlio sam se sa 24,5 godine, posle vojske, i radio sam svakoga dana od 7 ujutru do kasno posle podne i uveče, dok ne bih završio sve poslove, jer sam stvarao jedno novo finansijsko tržište.Preko pet godina nisam išao na odmor. Položio sam šest pripravničkih ispita i prošao na obuci čitavu banku. Prošao sam sve od primanja pošte, daktilobiroa, šaltera, deviznog i kreditnog sektora, pa do pravnog sektora i sektora za kapitalne investicije. Sve sam prošao, jer me je sve i interesovalo. Stare bankarske službenice, jevrejskog porekla, stare Beograđanke, učile su me kako se kuca poslovno pismo, dva prsta odmaknuto, naslov….
Posle pripravničkog ispita sam počeo da okrečem pare na tržištu. Kada sam prvi put u krajem 1984 godine ugovorio posao od 100.000 maraka nisam mogao da spavam čitavu noć od uzbuđenja. Sledeće godine sam imao desni potpis u velikoj državnoj banci, šta to znači znaju oni koji su školovani bankari, okretao sam do desetine miliona dolara i maraka dnevno i pravi profit nekoliko miliona maraka dnevno. Za tri godine sam upornim radom, savršenom disciplinom i vrhunskim profesionalizmom bio vodeći igrač na finansijskom tržištu socijalističke Jugoslavije. Većina finansijskih direktora su me znali.U naredne dve godine,koliko sam ostao u državnoj banci, sve do 05.12.1989 godine, kada sam u 9,25 minuta odbio da potpišem nalog na 10 miliona maraka i demonstartivno napustio najbolji posao u državnoj banci, jer sam branio svoj etički kodeks bankara, trajala je jedna izuzetno uspešna poslovna karijera.
Godinu dana pre mog odlaska, konkurisao sam za Člana poslovodnog odbora i Direktora sektora sredstava, priložio menadžerski program, tačno tako sam ga nazvao, ubeđen da sam sposoban da budem treći čovek u banci, koji će upravljati kapitalom. Ne ljudima! Upravljati kapitalom, jer sam dokazao da to izuzetno dobro radim. Imao sam tržište u svojim rukama i donosio sam velike profite banci, mada sam imao platu manju nego šef našeg obezbeđenja. Ali, to je bilo drugo doba. Motiv mog tolikog rada nije bila plata, nego da praktično savladam stručne veštine. Radio sam da ispečem zanat i da dokažem na tržištu da sam sposoban bankar.
Kada sam konkurisao za trećeg čoveka banke imao sam samo 29 godina i to je izazvalo veliki skandal u banci. Smatrali su odgovorni da nije u redu da jedan tako mlad čovek bude treći čovek banke. Plašili su se moh ulaska u bord direktora. Starije kolege to nisu mogli da podnesu. Ja sam bio ubeđen da sam dokazao na tržištu da zaslužujem to mesto i da mogu biti sjajan menadžer. Bankarski narod je navijao za mene. Mnogi direktori su se smejali na reć menadžer. Nisam prošao na konkursu, ali sam razmrdao tu učmalu atmosferu u državnoj banci i srušio strah od velikih funkcija. Napominjem, nisam imao nikakvu političku zaštitu. Godine 1986 sam napusti SKJ, primljen sam 1977 u Zagrebu na radnoj akciji kao najbolji brigadir, vratio sam knjižicu , uprkos pretnjama starijih kolega da nikada neću napredovati i banci, napisao sam jedno krležijansko pismo i otvoreno izneo šta mislim o komunistima.
Da mi je neko tada ponudio da budem Generalni direktor banke, odbio bih bez razmišljanja. Nisam znao da radim taj posao. Bilo bi me sramota da radim nešto što ne znam.Da mi je neko tada ponudio da budem ministar finansija, mislio bih da je – lud! Naučio sam od starih grčkih mudraca o meri vrednosti. Treba znati svoju meru.
Voditi veliku državnnu banku je bio izuzetan težak i stručan posao. Voditi državne poslove je zahtevalo veliko znanje, iskustvo i mudrost. Danas se sve izokrenulo. Klinci hoće da se igraju sa državom. Na vlasti su ljudi koji nemaju nijedan dan u struci. Bavili su se samo političkim baljezganjem. Menjali ideologije i principe. Nemaju nikakkav moral. Izdajnci su i konvertiti. Spremni su sve da učine da ispune naloge svojih gazda.
Budžet je prazan. Nema para za penzije i plate državnih službenika. Deficit budžeta je tri puta veći nego što se prikazuje. Konsolidovani deficit je preko 760 milijardi dinara. Plan je već skovan. Sličan slučaj kao sa Grčkom. Acu Prvog Dramosera podržavaju da što pre rasproda Srbiju. U toj završnoj fazi trebaju mu odani klinci. Predsednik skupštine i ministar pravosuđa su pokazali pseću odanost Gazdi. Sada mu treba jak čopor, koji će da zakolje preostalu državnu imovinu. Kako nema para za penzije i plate, stvorili su se uslovi za brzo zaduživanje i još bržu rasprodaju. Zato mu trebaju strani savetnici. Hoće njihovu asistenciju u zločinu. Vunderking je pokriće za podlre namere izdajnika.
Pošaljite tom mladom dečku ovaj tekst.
Neka čita.
Dečko, nemoj da se brukaš.
Ako imaš srpske pameti i ako nisi prodao dušu Velikom Bratu, ne nasedaj na ovu prevaru. Nemoj da obrukaš sebe, porodicu i srpski rod. Treba da se vratiš i ućestvuješ u rušenju odnarođenoga režima. Trebaš da se vratiš i da se uključiš u svenarodni front za spas Srbije. Srbiji ti trebaš. Vreme obrazovanih, poštenih i mladih ljudi tek dolazi. Vreme u kojima pokvareni političari neće moći da vas zlupotrebljavaju. Pokaži nam da si vundekird i da ne nasedaš na prevaru.
Beograd, 12.08.2013
