Branko Dragaš, nosilac liste Koalicije Privredna snaga Srbije i Dijaspora
Neoliberalni koncept uništio srpsku privredu: Branko Dragaš
Na predstojeæe izbore Koalicija Privredna snaga Srbije i Dijaspora izlazi kao grupa graðana. Nosilac liste je ekonomista Branko Dragaš.
Zašto ste se odluèili da uðete u izbornu trku?
– Najkraæe reèeno bili smo na to primorani. Stanje u državi je katastrofalno jer je neoliberalni koncept uništio domaæu proizvodnju. O tome najbolje govore sledeæi podaci: u treæoj godini tranzicije industrijska proizvodnja u novembru, je u minusu 3,8 odsto, spoljnotrgovinski deficit je premašio 11,5 milijardi dolara i to je najveæi deficit ikad zabeležen. Poseban problem je što je naš spoljni dug narastao u oktobru na 13.5 milijardi dolara i što smo upali u dužnièko ropstvo, jer je neplaæeno samo 738 miliona dolara. Nezaposleno je 986.250 ljudi, hiljadu firmi je u steèaju, a gubici privrede narasli su na 12,7 milijardi dolara.
Srbiji treba obraèun sa oligarsima
Vrhovni sud je presudio da se porodici Kariæ vrati 1,8 milijardi dinara naplaæenog ekstraprofita. Ovaj iznos je uveæan za 600 miliona dinara na ime kamata. O èemu je, zapravo, reè? Može li se to shvatiti kao predizborni trik?
To je krešèendo jedne sumanute politike. Zakon o ekstraprofitu je pogrešan. Umesto da se donese zakon o ispitivanju steèenog bogatstva i da se oduzme nelegalno steèeno, oni su ekstraprofitom sve obesmislili. Ekstraprofit se plaæa na pogodnosti koje dobijete na tržištu nezasluženo. Recimo, sedamdesetih godina naftne kompanije SAD su plaæale taj ekstraprofit zbog skoka cene nafte. Srbiji treba jedan Putin, koji æe se obraèunati sa oligarsima. To traže graðani Srbije.
Vi tvrdite da je koncept ekonomskih reformi pogrešan?
– Da. To pokušavam da saopštim srpskoj javnosti od prvog dana. Prvi kritièki tekst o novoj vladi napisao sam 9. oktobra 2000.godine, kada sam ustao protiv prevrtaèa i stvaranja kriznih štabova. Taj pogrešan neoliberalni koncept smišljen je u glavama birokrata MMF i STO i on je upropastio niz zemalja – 1994. Meksiko, 1997 – istoènoazijska kriza, 1998 – ruska kriza 1999 – Brazil i 2001. godine Argentina. Taj koncept šok-terapije sprovodi se pomoæu tri poluge za uništavanje domaæe privrede: brza spoljnotrgovinska liberalizacija koju je sproveo Miroljub Labus, još brža rasprodaja državnih preduzeæa, koju je radio ministar za rasprodaju i lažna stabilnost vezivanja domaæe za stranu valutu, koju je sprovodio bivši guverner. To je bio pravi recept za propast privrede.
Gde je izlaz iz ovako komplikovane ekonomske situacije?
– Privredna snaga Srbije i Dijaspora predlaže novi ekonomsko-socijalni program za spas Srbije. Pozivamo sve stranke, udruženja, nevladine organizacije i sindikate da se okupe oko novog ekonomsko-socijalnog programa. Moramo zakopati sujete i ideološke razlike ako hoæemo da pomognemo sebi i državi. Hoæemo da suèelimo programe i ljude. Potrebna nam je nova Vlada nacionalnog spasa.
Jedan od znaèajnih poslova koji dosadašnja vlada nije dovršila je privatizacija. Tu je bilo dosta problema i nezadovoljstva. Kakav je Vaš stav u vezi s tim?
– Privatizacija je pljaèka. Rasprodate su naše cementare, šeæerane, duvanska industrija, izvori vode, kamenolomi, poljoprivredni kombinati. Namera je bila da se privatizuju EPS, NIS, PTT, Telekom, JAT. Ako bismo prodali strateški važna preduzeæa, Srbija bi izgubila ekonomski suverenitet. Bili bismo podstanari u vlastitoj kuæi. Zato je potrebna revizija i novi Zakon o privatizaciji.
Veliki deo novca od privatizacije je veæ potrošen. Ništa, ili sasvim malo, iskorišæeno je za obnavljanje privrednih resursa?
– Prodavati preduzeæa i puniti budžet sasvim je pogrešan pristup. Budžet puni proizvodnja i snažan izvoz. Ali veliki sistemi su zabravljeni. Zbog toga smo osnovali „kliniku za bolesna preduzeæa i ponudili programe za izleèenje NIS, EPS, ŽTP, Namenske industrije, Zastava vozila, RTB Bor i agrara. Nudimo novoj vladi rešenja za oporavak tih strateških preduzeæa.
Srbija je u proteklih desetak godina živela na donacijama. Njih je sve manje, dugova sve više. Odakle æete obezbediti novac za revitalizaciju privrede?
– Uvek sam tvrdio da donacije neæe pokrenuti privredu. To se, na žalost, i desilo. Po našim proraèunima u Srbiji ima izmeðu 15 i 20 milijardi evra koji nisu angažovani ili su van privrednih tokova: jedna milijarda evra nove štednje, 3,5 milijarde deviznih rezervi, pet milijardi evra kod graðana u slamaricama, 6,5 milijardi evra sive ekonomije i 3,5 milijarde evra na relaciji izmeðu institucija i graðana. Predložiæemo hitno donošenje zakona o investicionim fondovima i formiranje više privatnih berzi. Naši ljudi iz dijaspore imaju više od 25 milijardi dolara i moraju dobiti pravo glasa i državljanstvo. S druge strane, naši poslovni partneri – bankari, investicioni fondovi, industrijalci i osiguravajuæa društva traže nova tržišta za plasman svog kapitala. Srbija je idealna za njih ako se naprave institucije i pokrene privreda. Kapitala u svetu ima u izobilju, samo treba znati kako ga privuæi. Prodajom najboljih preduzeæa neæe se pokrenuti proizvodnja.
Ko, po Vašem mišljenju, treba da èini novu Vladu?
– Poslovni ljudi iz zemlje i rasejanja. Glavno pitanje u Srbiji je pokretanje privrede i socijalni program za siromašne. Potrebni su nam ljudi koji znaju da prave novac za državu i koji æe bruto društveni proizvod podiæi sa 12 milijardi na 30 milijardi dolara za sedam godina ubrzanog privrednog razvoja. Da bismo kontrolisali te ljude, predlažemo da rade za jedan dolar godišnje i da njihova godišnja primanja zavise od podizanja neto nacionalnog dohotka. Neka privrednici i uspešni pobede neuspešne politièare. Merimo im rezultate, bez obzira iz koje su stranke.
Koji bi prvi potezi vlade trebalo da budu?
– Predlažemo da se skupština formira na Bogojavljenje, a vlada na Svetog Savu. Po preporuci zamenice direktora Meðunarodnog monetarnog fonda Ene Kriger nova vlada treba da proglasi bankrot privrede radi razgovora sa stranim poveriocima. Istovremeno, uvešæe se radni steèaj radi pokretanja proizvodnje i rigorozna štednja u državnoj upravi. Skupština i Vlada moraju da budu u stalnom zasedanju prvih sto dana dok se ne pokrene privreda. Prvih 15 dana vlada æe prikupiti i obraditi sve podatke za ulaganja u privredu, dok æe narednih 15 dana raspisati konkurs za najprofitabilnije projekte. Sledeæih 15 dana Fond æe postati Banka za razvoj, svi državni depoziti æe preæi u državnu banku i odatle æe se vršiti finansiranje. Istovremeno se moraju doneti sistemski zakoni.
“Danas” Sena Todoroviæ
25. decembar 2003
http://www.danas.co.yu/20031225/ekonomija1.html
