Početna Tekstovi ВРЕМЕ

ВРЕМЕ

4
0
SHARE

VREME

Branko Dragaš

Postoji biološko ili naše vreme i istorijsko vreme. Biološko vreme je vreme u kome se mi rađamo i umiremo. Ono traje, recimo, u proseku, ako vam se posreći, oko osam decenija, dok je istorijsko vreme ono vreme koje je vezano za postojanje čoveka i traje stotinama hiljada godina.

Ta dva vremena nisu usaglašena i otuda kod ljudi, koji ne razlikuju ova dva vremena, nastaju veliki psihološki problemi vezani za razumevanje nekog istorijskog vremena.

Naime,nakon uništavanja baštine, gde je čovek živeo u skladu sa prirodom i potrebama zajednice, u kojoj nije bilo porobljavanja čoveka od strane drugoga čoveka, nije bilo eksploatacije, ratova, masovnog ubijanja predstavnika sopstvene vrste, nije bilo oružja, političke manipulacije i demagogije, gde nije bilo konkurencije i takmičenja, nego je čovek gledao drugoga čoveka kao samoga sebe i poštovao je usvojene vrednosti vertikale, oličene u Bogu i zajednici, gde je igra i sloboda bila vrhunsko načelo života.

Nakon, dakle, uništavanja baštine nastaje vreme od pet hiljada godina u kome je čovek sam sebe ubedio da je on središte prirode i sveta, da svet njemu pripada, da njemu mora da bude sve podređeno, da sve vrednuje isključivo prema sebi i svojim sebičnim i ličnim interesima.Nastalo je vreme kada se izmanipulisani, zavedeni i prestrašeni čovek počeo da klanja, kleči i moli pred drugim čovekom,ubeđen da je taj drugi čovek, bez obzira da li se zvao vrač, faraon, kralj, car ili predsedik, oličenje Božije moći na zemlji.

Davanje božanskih moći drugom, smrtnom čoveku je odraz ljudske gluposti, zatucanosti, primitivizma i zavedenosti.Verovati da neki drugi čovek ima Božije moći, da je vođa, prorok, mesija ili lider je dobrovoljno pristajanje da se izgubi svoja lična sloboda.Čovek pristaje da izgubi ličnu slobodu jer se plaši slobode.

Plaši se da ostane sam, usamljen, izolovan i odbačen od krda dvopapkara, koji, umesto mozgom, razmišljaju debelim crevom. Mnogi ljudi su, tokom vremena porobljavanja, izgubili osećaj slobode iz vremena baštine i oni se rađaju i umiru kao robovi.

Potpuno je nevažno da li su fizički porobljeni u vreme faraona ili su finansijski, kreditno porobljeni u vremenu multikorporacija,važno je da su oni robovi, da nisu slobodni, da su izgubili slobodu, da im je oteta sloboda, da ne znaju da misle svojom glavom, da se plaše da slobodno misle i zato pristaju,linijom manjeg otpora, da prožive život kao podanici i kukavice.

Kako negde duboko u njima, gurnuto i potisnuto u podsvest, još uvek tinja neki plamičak, ostatak neugašene slobode iz vremena baštine,onda oni pate, postaju nezadovoljni svojim životima, frustrirani i duboko nesrećni, jer osećaju da im život gubi smisao, da im porobljeni i okovani život prolazi kroz ruke kao vreli, pustinjski pesak i da oni nemaju snage da se suprostave tom propadanju i rastakanju, da nemaju snage i hrabrosti da se pobune i da se izbore za otetu slobodu.

Potrošačka, komercijalna civilizacija je potpuno porobila savremenog čoveka, okovala mu je um, ubila dušu i osećaje, prestrašila ga je pandemijom, lobotomirala ga do stanja imbecilnosti, dnevno ga decenijama bombardujući sa hiljadama besmislenih, stravičnih, perverznih i stupidnih informacija,sve u cilju da se zadrži robovlasnički sistem u kome bogati postaju sve bogatiji, dok su siromašniji ostajali sve siromašniji.

Razlika između vremena faraona i današnjeg vremena korporativnog fašizma je samo u tome što roba u drevnom Egiptu niko nije ubeđivao da je slobodan, znalo se da je rob i da njegov život zavisi od samovolje njegovog vlasnika, dok savremenog roba uporno kljukaju demagogijom o demokratiji, pravima na izbor, ljudskim pravima i slobodama,pravdi i poštenju,stvarajući mu neprekidno iluziji da je slobodan.

Prema poslednjim istraživanjima, rađenim u zapadnim,razvijenim, totalitarnim sistemima, istraživanjima rađenim na staroj populaciji, koja je proživela neki život i nekako se dokopala starosti, podaci pokazuju da preko 87% ispitanika nije zadovoljno svojim proteklim životom i priznaju da su živeli nametnutim životima, da nisu bili slobodni, da su bili podanici, da nisu smeli da se pobune i da žale za promašenim životom.

Opšta apatija, ravnodušnost, sebičnost, razočaranost, pesimizam,bezidejnost i bezosećajnost karakterišu našeg savremenika, koji veruje da ništa ne može da se promeni, da je svaka borba uzaludna, da je žrtvovanje za više ciljeve i ideale besmisleno, da čovek treba da se posveti ugodnostima i radostima materijalnog sveta i da je jedini smisao života nagomilavanje što veće količine novca.

Usmerenost na materijalni svet i potpuno odsustvo duhovnosti, posledica je bolesnog stanja društva u kome je lični interes i sebičnost,egoizam, narcisoidni individualizam i pohlepni, potrošački konzumenizam razrušio same temelje civilizacije.Više se ne postavlja pitanje da li će čovečanstvo da opstane na planeti, nego se nameće pitanje kada će poslednji čovek da nestane i da se pretvori u kiborda.

Ako se nastavi sadašnji,pogrešni smer kretanja civilizacije, ako se današnji čovek ne pobuni, ako se ne probudi, ako ne ustane i potrga okove sa sebe, ako ne počne da misli, oseća i da deli brigu za sudbinu ljudske zajednice, onda je potpuno sigurno da nam spasa nema i da ćemo svi biti pretvoreni u robotizovane mašine.

Nestaćemo kao ljudska vrsta. Nalazimo se u vremenu kada se lomi budućnost civilizacije. Nalazimo se na raskrsnici civilizacija.

Svaki čovek na planeti je odgovaran za sudbinu čovečanstva i ljudske zajednice. Niko više nije oslobođen odgovornosti. Nema nevinih.Nikome više ne smemo da prepustimo odluku da odlučuje u naše ime.Moramo da se izborimo za slobodu da sami upravljamo svojim životom, svojom porodicom, svojom kompanijom i našom državom.

Manjina koja danas upravlja svetom je šizofrena i spremna je da pobije 6,8 milijardi ljudi, kako bi na planeti ostala da živi zlatna milijarda, koju će opsluživati kiborzi.Šizofreni upravljači sveta, podli, pokvareni i perverzni, postavljaju psihopate da upravljaju nacionalnim državama, kako bi uništili te države, istrebili nacije, iskorenili veru,satrli porodicu,ubili identitet i sve misleće i hrabre pojedince koji se bore za slobodu čovečanstva.

Šta mogu da uradim da to sprečim, pita se neprosvećeni, preplašeni i zaduženi čovek.Ništa.Bolje je da gledam samo sebe i svoje lične interese.Možda će baš mene poštedeti, misli logoraš, koga vode na streljanje.Nada se, nesretnik, da može da se samo on spasi. Kobna greška! Nema pojedinačnog spasa.Nema pojedinačne slobode. To je samo zabluda.

Zlatni kavez je, ipak, samo kavez.Sloboda pripada samo zajednici.Bez slobodne zajednice nema slobodnog pojedinca. U slobodnoj zajednici se svi ljudi rađaju i umiru kao slobodni.

Kako se onda izboriti za slobodnu zajednicu? Rešenje su nam svojim stradalim životima pokazali naši hrabri i neustrašivi preci.Nisu oni gledali samo sopstvene interese, nisu se plašili nasilnih, da se ne zamere bahatim, nisu okretali glave od zločina,tiranije i kriminala, nisu učestvovali u prevarama, nego su ustajali u odbranu slobode zajednice, nacije, porodice i sebe, ustajali su u odbranu ljudskog dostojanstva i slobode pokorenog čoveka.

Moramo i mi danas da osvajamo slobodu. Sloboda se osvaja i brani.Saginjanjem glave i pristankom na ropstvo izneveravamo naše hrabre pretke, koji su ginuli da bismo mi danas imali nezavisnu državu, da govorimo našim drevnim jezikom i da pišemo najsavršenijim pismom na svetu.

Naša današnja borba je borba za naš opstanak. Nema važnijeg zadatka. Upamtite dobro, gospodo drgovi, nema svetije dužnosti od borbe za slobodu i spas okupirane zajednice.Svi ostali zadaci su manje važni ili su potpuno nevažni.Zato ne gubite vreme na gluposti i ne traćite vreme uzaludno.Zajedno moramo da se borimo za opsatank Srba, Srbije i čitavog ljudskog roda od planskog zločina reptila i neljudi.To je borba između Dobra i Zla. Samo se ta utakmica danas igra. Nema druge borbe. Ili pripadate Dobru ili igrate za Zlo.

Nema treće mogućnosti. Ne možete da budete neutralni.Gde se vi nalazite? Proverite.Nemojte nikako, zavedeni i uplašeni, da se nađete na strani Zla, jer će, posle pobede Dobra, koje mora da pobedi da bi čovečanstvo opstalo, da sledi osveta.Jedini način da se kazni Zlo je stroga i pravična osveta. Zlo jedino razume kaznu. Zlo se jedino plaši osvete.

Borimo se iz moralne vertikale.Borimo se za više ideale. Borimo se iz duše koja pati. Borimo se za ugroženu zajednicu. Borimo se za slobodu svakog čoveka na planeti.Zašto se vi ne borite? Šta čekate? Zašto pristajete da vas ponižavaju i vređaju? Zašto ste sebični? Zar se ne stidite svojih predaka? Zar se sramite svojih potomaka? Šta ćete da im kažete zašto ste ćutali i trpeli bolesnog i kriminalnog Uzurpatora? Baš me interesuje.

Kako ćete da objasnite vaše pristajanje na takva ponižavanja? Kažete, nećemo mi da doživimo da budemo slobodni. Zašto ste sebični? Zašto ste malodušni? Zašto mislite samo na sebe? Ne završava se, na sreću, život zajednice našim odlaskom. Mi smo nebitni. Mi smo prolazni, ali zajednica ostaje.I naše delo. Koje smo ugradili u opstanak zajednice.

Sve što ste uspeli da zgrabite je prah i pepeo.Zaborav. Magla.Ništa. Vi ste za života mrtvi, samo toga niste svesni. Čemu onda pohlepa? Gde je kraj vaših kalkulacija? Zašto uzimate više od onoga što vam prirodno pripada? Kome ostavljate oteto?Zašto?

Zar oteto nije prokleto? Zaboraviće vas svi, jer niste bili vredni pomena.Stideće se potomci vašeg kukavičluka.Neće vam oprostiti podanički mentalitet. Kažete, ako se za vašeg života to ne dogodi, ne treba ni da se dogodi.Šta će vam osvojena sloboda posle vašeg odlaska? Šta biste rekli da su tako mislili naši preci? Mi se ne bi ni rodili.Mi ne bismo ni živeli. Mi bismo još uvek bili robovi.

Vaša praznina zveči neznanjem i uskogrudošću.Komercijalna kalkulacija vam je pokvarila misao o slobodi. Duša vam je izopačena. Pristajete na sva ponižavanja, jer ste korumpirani. Pristajete jer ste konformisti.Zamislite da su naši preci, nakon upada divljih turskih plemena, kada nas je Evropa ostavila i izdala, postali ravnodušni, malodušni i razočarani?

Zamislite da su oni rekli,sve u zavisnosti u kojem delu srpske teritorije su živeli, da se neće boriti narednih 261 ili 450 godina i da će preći u islam, jer nema smisla da se bore za srpstvo, pošto neće da dožive to doba? Šta da kažu oni iz 1389, 1459, 1521, 1690 i 1749.godine, koji nisu dočekali da čuju ustaničke puške 1804.godine?Zašto su se oni borili? Zašto su ginuli? Mogli su svi da pređu na islam ili da se pokatoliče.Zašto to nisu uradili?

Naša borba, prema nakaradnom tumačenju zombirane potrošačke civilizacije, nema nikakvog smisla, ako mi ne doživimo da uživamo u njenoj korisnosti. Pa,zašto su poginuli 1.247.345 Srba u Prvom Velikom klanju i 1.607.000 Srba u Drugom Velikom klanju? Da li su svi oni bili glupi? Zar nisu imali neka bolja rešenja za sebe? Zar nisu mogli da se isele, pobegnu i dezertiraju?

Zašto se 14.260 Srba vratilo iz čitavog sveta da se bori za Srbiju u Prvom Velikom klanju? Zašto se mi danas ne borimo za Srbiju?Čega se više plašimo? Zašto pristajemo da nam bolesni Šizoje i njegova kriminalna banda vređaju inteligenciju?

Zašto pristajemo da budemo kukavice i mekušci? Neću da ćutim! Neću da se pokorim! Neću da se prodam! Srbija nije na prodaju!

Borim se kao da će sutra sunce slobode da nas obasja. Borim se jer samo borba ima smisla i samo me borba čini dostojanstvenim čovekom.Borim se iz svoje unutrašnje potrebe da se suprostavim Zlu.Borim se i ne razmišljam da li ću doživeti slobodu. Ako je doživim, dobro je da se to što pre dogodi za Srbiju i za sve nas. Ako je ja,ipak, ne doživim, doživeće moja deca i njihovi potomci.Doživeće neki naši potomci i ja sam ispunjen što danas učestvujem u toj svetoj borbi za uzvišene principe zajednice.Ponosan sam. Postao sam deo nečega što je smisleno i pravedno.Postao sam zrnce peska, koje učestvuje u podizanju i građenju naše zajedničke kuće.Ispunjava me ta misao.Hrabri me da istrajem i da nastavim da se borim. Nema predaje!

Nema odstupanja! Branimo zajednicu i čovečanstvo od propasti.Branimo Dobro od podlosti Zla.Moramo da pobedimo, jer veću svetinju branimo.Borba je naša sa životom skopčana. Ne oklevajte!

Priključite nam se da se zajedno borimo.Zajedno da se oslobodimo okupacije. Zajedno da odbranimo Srbiju. Sada je pravo vreme. Čekamo vas. Vreme je da osvojimo Slobodu.

SHARE