Nakon zločinačkog NATO bombardovanja, kada su vojni inkvizitori raketama sa obogaćenim uranijumom pokušali da uvedu demokratiju u Srbiji, nakon neuspešnog varvarskog pokušaja uništavanja jedne nezavisne evropske države i njenog naroda, nakon rušenja despotije od strane samih građana Srbije, ogorčena zbog sopstvene nesposobnosti i prkosnog otpora naroda, vojna oligarhija Imperije u rastrojstvu je donela odluku da se uništi vojna sila Srbije. Tako je otpočelo uništavanje naše vojske. Rezultati su danas jasno vidljivi. Na najpodliji način državni vrh Srbije je uništio sopstvenu vojsku.
Kako sam kao pripadnik PVO učestvovao u odbrani zemlje, ne mogu da oprostim sadašnjem predsedniku države Borisu Tadiću što je, sve u prisustvu američkog ambasadora Mongomerija, koji danas piše traktate o američkoj pogrešnoj politici po svetu, naročito na Balkanu, spalio, uz finansijsku pomoć liberalnog ambasadora, preko 1.400 Strela 2M i tako presudno uticao na značajno umanjivanje borbene gotovosti države koju danas predstavlja u svetu.
Kako je to moguće? Da li to može da se desi u Americi? Da li može budući predsednik države da izda nalog za uništavanje strateškog važnog oružja za državu, uz prisustvo i finansijsku pomoć, recimo, ruske ili kineske ambasade? Ili, da budem baš nepristojan, uz prisustvo i finansiranje iranskog ili severokorejanskog ambasadora? Mnogi američki kandidati za predsednika imali su velike probleme u predizbornim kampanjama zbog svoga odbijanja da učestvuju u vijetnamskom ratu ili zbog svog kukavičkog držanja, što im američka javnost nikada nije mogla da oprosti. Napominjem, da je vijetnamski rat bio osvajački i da je potpuno kompromitovao američku demokratiju.
Nažalost, nakon petooktobarske kontrarevolucije sve je u Srbiji moguće. Tako premijer postaje opozicionar koji je pobegao iz zemlje za vreme bombardovanja, interesantno da ga je u Crnu Goru izveo visoki oficir državne bezbednosti Gavrilović koji je, nekoliko godina kasnije, ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima, dok je predsednik države postao bivši ministar odbrane koji uništava borbenu gotovost oružanih snaga države.
Kakvi apsurdi? Zašto se onda čudimo što propadamo i što se ozbiljan svet ismejava sa našim političarima. Pravo je čudo da država još funkcioniše. Političari su se utrkivali da se dodvore moćnima u administraciji razvijenih zemalja, pa smo tako dobili otvoreni poligon za uništavanje sopstvene vojske, sve pod lažljivom propagandom o modernizaciji i daljoj demokratizaciji društva koja ne samo da nije usledila, nego je došlo do obrnutog procesa, odnosno nastala je feudalizacija društva i takva nemilosrdna pljačka koja je potpuno uništila i obesmislila sve institucije sistema.
Kao prva institucija koja je bila na spisku da se odstreli je bila naša vojska. Daleko od toga, to znaju svi koji su u Zadru 1983. služili vojsku sa mnom, da sam bio ljubitelj takve nesposobne i loše organizovane vojske, smatrao sam i otvoreno iznosio da vojsku treba osloboditi ideologije, da se moraju ukinuti politički komesaru i paraziti koji uništavaju borbenu gotovost naših oružanih snaga, iznosio sam ideju o profesionalizaciji vojske i predvodio sam pobunu protiv korumpiranih oficira koji su kaljali ugled naše vojske. Takođe, podržavao sam novinare Mladine u objavljivanju zloupotreba u vojsci i potpisnik sam, zajedno sa još 35 ljudi, peticije da se, posle hapšenja, pusti onaj skot Janša. Pored toga, izradio sam 1999. godine sa grupom stručnjaka Program za spas Srbije i tamo smo predvideli takvu modernizaciju i racionalizaciju vojske da sam tražio samo 35.000 profesionalne vojske, svega tri generala, 9 pukovnika, 9 potpukovnika, 30 majora i 80 kapetana itd., kako bi se napravila Srpska Armija (SA) koja može da odbrani državu od svakog agresora. Smatrao sam da imam pravo da iznesem svoj kritičan stav o vojsci jer sam bio najbolji vojnik na studentskoj obuci, najbolji na osluženju vojnog roka i najbolji na ratištu.
Ali, nažalost, o vojsci su odlučivali metiljavi podrepaši koji su preko veze dobijali pozadinske funkcije. Danas je na delu pljačkanje vojne imovine. Tržišni fundamentalisti su odlučili da potpuno razvlaste vojsku. Nameravaju da prodaju vojnu imovinu i, navodno, za te pare izgrade stanove za 27.000 oficira koji su bez stana. Ali to je nova prevara. Pozvao sam sve pripadnike vojske, sve vojne penzionere i građanska lica na radu u vojsci da se organizuju, preko Udruženja vojnih akcionara – UVA Srbije, i da izađemo pred državne organe sa predlogom kako da se privatizuje imovina vojna i podele akcije svima koji su radili u oružanim snagama. Nažalost, više od godinu dana smo držali tribine i skupljali potpise i jedva smo uspeli da prikupimo 15.000 potpisa kako bi našu inicijativu predali Narodnoj skupštini. U septembru ćemo predati inicijativu. U međuvremenu je Politika objavila spisak imovine koja se rasprodaje i zvaničnici tvrde da je ta imovina vredna svega jednu milijardu evra. Međutim, moja procena kapitala pokazuje da ta imovina vredi najmanje 10 milijardi evra i da ima dovoljno kapitala za upis akcija svima koji su radili u vojsci ili pri vojsci. Plaćeni pesimisti kažu, šta će vojnim licima akcije kad je vojna imovina državna i vojska je stalno imala nekakve priviegije?
Ako je to tako, čije je imovina NIS-a? Uzimam njega za primer jer hoće do kraja godine da ga privatizuju. Imovina NIS-a je, takođe, državna, zar ne? Zar NIS nije monopolista? Pa, kako onda tamo radnici i penzioneri dobijaju akcije? Odmah da kažem, da sam još krajem 2000. godine tražio da se strateške grane privatizuju na sledeći način : 70% država, 15% upis akcija radnicima i penzionerima i 15% u privatizacioni registar za svih 4 miliona građana koji nemaju akcije. Kada sam tada to izneo mnogi eksperti su se smejali, danas radnici i penzioneri NIS-a očekuju akcije. Šta je sa ostalim građanima Srbije? Zar zakon ne kaže da će se akcije deliti na bazi godina radnog staža? Po čemu je radni staž u NIS-u vredniji od radnog staža u vojsci?
Opominjem građane Srbije da se priprema pljačka vojne imovine i da će tajkuni prisvojiti ogroman kapital na preprodaji atraktivnih lokacija.. Takav scenario smo već imali u privredi. Zašto bi se vojna imovina poštedela od tranzicionih lešinara? Pravi je trenutak da se to spreči, Vojni akcionari bi dobili u Vojnom investicionom fondu oko 1,5 milijardi evra. Bio bi to najjači investicioni fond u ovom delu Evrope. Jači od svih parazitskih i zelenaških banaka u Srbiji. Vojni akcionari bi birali portfolio menadžere koji bi upravljali njihovim fondom plasiranjem kapitala na Berzu. Berza bi oživela. Više od 200.000 vojnih akcionara bi kupovali i prodavali akcije. Srpska privreda bi tako dobila značajnog investitora. Kapital od 7 milijardi evra uložio bi se u: plate, oružje, standard vojske, stanove, razliku koja nije isplaćivana po zakonu i kompletnu modernizaciju vojske. Ima dovoljno kapitala za sve. Zašto se to ne radi? Prosudite sami.
