Početna Sadržaj Reagovanja VOĐA

VOĐA

1362
0
SHARE

U raspravama oko formiranja nove srpske opozicije uvek se sukobljavam oko istog pitanja – ko će biti vođa opozicije?

Zastupam stanovište da nam vođa ne treba.
Živimo u elektronskom dobu i vođe su prevaziđene.
To je moje mišljenje.

Međutim, moje mišljenje je manjinsko.
Većina mojih sagovornika zastupa stav da nam treba jak vođa.
Zašto nam treba vođa?
Odgovor je uvek isti, narod traži vođu.

Da li je to tačno?
Da li je ovo još jedna u nizu naših zabluda i mistifikacija?
Zašto bi narod tražio vođu?
Odgovor je poznat, narod je primitivan i traži jakog vođu.

Lično imam odvratnost prema vođi.
Uopšte, prema jednom čoveku koji ima veliku moć.
Uopšte nije važno da li je to kralj, predsednik ili harizmatični vođa.
Ne verujem u spsobnost jednog čoveka da menja društvo.

Pričao o jakom vođi je , zapravo, izgovor. Istorijska iskustva pokazuju da moć jakog vođe se gradi na unutrašnjoj slabosti društva. Tako se istorija svela na sukobe moćnih vođa. Totalitarni sistemi su se menjali i jedan vođa je zamenjivao drugog. Suštinski gledano, sve je ostalo isto. Totalitarni sistem se nije promenio.

Tako smo dogurali do današnje društvene i ekonomske krize.
Pokušaj da se izađe iz nje je pogrešan. Ne menja se totalitarna struktura društva, nego se menjaju ponovo vođe. Umesto mekog vođe, predlaže se čvršći vođa. To je jedini recept za izlazak iz totalitarizma.

Ne može se tako, naravno, izaći iz totalitarnog ustrojstva.
Građani nemaju poverenja u nove vođe. Ne izlaze na izbore i parlamentarna demokratija se obesmišljava. Građani osećaju da su postali topovsko meso obračuna političkog ološa i odbijaju da učestvuju u toj političkoj prevari. Kada pogledate izlaznost građana u svetu na izbore, primećuje se tendencija da se sve manji broj građana odlučuje da izađe na izbore.

Zašto građani ne izlaze na izbore?

Izgubili su poverenje u vođe i političke stranke. Svi lažu, varaju i kradu. Ne bore se za interes građana, nego za svoje lične interese. Građani smatraju da ne treba da im više ukazuju poverenje. Prave alternative nema. Svi su isti. Izlazak na izbore je pristajanje da se učestvuje u režiranoj i nameštenoj političkoj prevari.

Kako stvoriti alternativu?

Moje mišljenje je da se alternativa može stvoriti jedino ukoliko u politiku uđu novi ljudi i ukoliko se napravi novi politički sistem. Novi politički sistem je direktna demokratija i politika bez profesionalnih političara. Politika bez vođa i lidera, koji o svemu sami odlučuju, koji odlučuju iz svojih ličnih interesa, jer vođe obesmišljavaju politiku.

Jak vođa podrazumeva slabe institucije i slabo društvo.
Veliki aktivizam vođe treba da nadomesti pasivizaciju i apatiju čitavog društva. Potentni vođa osvaja slabo društvo i nameće mu nove okove. Suština je osloboditi čoveka svih okova. To je jedino moguće ukoliko ne budemo imali jake i sujetne vođe.

Vođa traži posebno mesto u društvu za sebe.
Zašto bi inače rizikovao i bio vođa?
Ali, on se ne zaustavlja na tome.
Njemu treba pratnja, koja ga verno služi. Vođa traži privilegije i za svoje odane ljude, jer hoće da ih nagradi. Tako se uvećava broj ljudi koji su privilegovani u društvu.
Sve ostalo se ponavlja.
Postalo je dosadno sve to čitati.
Ko umesto vođa?

Više verujem u snagu tima, nego u sposobnost jednog vođe. Naročito u današnjem društvu, gde je tehničko-tehnološki progres tako ubrzan da ne može jedan čovek da ga prati. Timski rad je pretpostavka za ubrzani preobražaj Srbije.

Timski rad je dobar jer se kontroliše moć jednog čoveka. Timski rad je dobar jer se svakom igraču u timu ostavlja mogućnost slobodnog vremena. To je presudno važno da ne bismo dobili profesionalne političare koji se , navodno, žrtvuju za građane, ali rade isključivo za sebe i svoju gangstersku organizaciju.

Timski rad ne znači da se guši individualizam i kreativnost pojedinaca.
Naprotiv, timski rad otvara mogućnosti da se pokaže sva kreativnost i umeće nekog izuzetnog pojednca.

Slično je kao u sportu. Pretpostavimo da imamo košarkaša koji na jednoj utakmici može sam da ubaci i 100 poena. Međutim, to nije dovoljno ako tim izgubi sa 101:100. Utakmica je izgubljena. Njegov lični učinak nije doveo do pobede.

Bolje je učestvovati u pobedničkom timu, makar ne dao nijeda koš, nego postignuti 100 koševa i izgubiti utakmicu.
Kada ovu lekciju demokratije savladaju oni koji hoće da jedno vreme budu predstavnici građana, onda možemo očekivati suštinsku promenu politike.

Ne verujem vođama!
Prezirem vođe!

Verujem u snagu zajednice.
Svakog pojedinca u toj zajednici.
Verujem da nam treba kapiten tima.
I dirigent.

Kada filharmonija savršeno svira, niko ne primećuje dirigenta.
Dirigent se ostvario u toj savršeno izvedenoj predstavi.

Zapamtite, postoje dirigenti.
Vođe su tragična prošlost civilizacije.

Beograd, 05.10.2014

SHARE