Početna Sadržaj Sagledavanja VOĐA

VOĐA

4451
1
SHARE

Zašto Srbi vole vođu?
Zašto puze pred njim?
Zašto mu se klanjaju?
Zašto ga ubijaju?
Izdaju?
Jebu mu majku?
Kleveću i čereče?

Zašto ga brzo zaboravlju?
A onda, još brže pronalaze novog?
Još većeg pokvarenjaka i bitangu.
I tako sve u krug.
Menjamo vođe i propadamo.

Ukoliko želimo to da promenimo, moramo da odbacimo kult vođe.
Srbima više ne treba nikakav vođa.
Treba nam prosvećena elita posvećenih ljudi.
Tim koji donosi pobedu.

Nije važno šta ko igra u timu, važno je da tim pobeđuje.
To je formula našeg uspeha.
Videli smo u slučaju mladih fudbalera, košarkašica i vaterpolista.
Nema vođe. Postoji tim koji je uigran i koji veruje u sebe.

Srbija je danas razorena, uništena, dezintegrisana i apatična.
Nikada nismo bili u goroj istorijskoj poziciji.
Okupirani smo iznutra.
Izdajnici prodaju naše nacionalne interese.
Vođa je ucenjen, lud i slep.
Postoji velika opasnost da postanemo robovi.
Izgubićemo državu i slobodu.

Kako izaći iz ove programirane nesreće?

Program spasa države i nacije postoji.
Operativan i konkretan.
Politički i ekonomski program.
Iznosim ga skoro tri decenije.
I niko ne mari za moje ideje.

Svi traže vođu. Vođa će sve da reši.
Lupiće pesnicom od sto i rešiće sve naše probleme.
Vođa će da donese pare.
Koje nismo zaradili.
Vođa će da nas usreći i uvede u blagostanje.
Mi se ništa nećemo mučiti.
Dovoljno je samo da zatvorimo oči i isključimo mozak.
Poverenje treba da damo slepom vođi i on će nas sve sam da uradi.

Na toj matrici vlada Aca Dramoser.
Laže, obećava, opsenari i preti.
Siledžijskom politikom kontroliše birače.
Bezobrazan je i nadmen.
Uverio je lakoverne birače da će ih uvesti u raj.
Sledeće godine ili one tamo ili one, neke tamo.
Nije važno kada, važno je da se neprestalno obećava.
Tako se lakše podnosi pakao svakodnevnice.

Povodljivost Srba je genetska greška.
Koju moramo da menjamo kroz pokolenja.
Krahom vođe, ruši se kula obmane i laži.
Srbi se osveste, linčuju vođu i onda traže novoga slepca.

Suština je da više nemamo vođe.
Niti da negujemo bilo čiji kult.
Moramo da prosvetimo narod i da ga podučimo.
Obavezni su treninzi za odvikavanje od kulta vođe.

Ukoliko to uspemo, sve će biti mnogo lakše.

Srbiju možemo da spasimo daljeg propadanja ukoliko pobedimo vođu u sebi.
Svako od nas se mora pretvoriti u vođu.
Koji je dužan da radi na spasu države i nacije.
Tako ćemo kumulirati pozitivnu energiju za preobražaj društva.

Kada pišem i iznosim svoja rešenja za spas države i nacije, onda je to samo moje mišljenje.
Koje treba da izađe na slobodno tržište ideja, gde će se sučeliti sa
ostalim mišljenjima.
Ako moje mišljenje pobedi, ne znači da sam ja neki novi vođa.
Znači da je prihvaćena jedna koncepcija koja nema vođu.
Koncepcija koja je najbolja za sve nas.

To istovremeno znači da ja, koji sam smislio najbolja rešenja, ne
moram da budem izvršilac tih rešenja.
Možda sam nesposoban da to sprovedem.
Možda ima boljih od mene.
Zašto bih ja radio nešto što ne znam da radim.
Ima drugih ljudi, koji to znaju da rade.
Ali koji ne znaju da smisle rešenja.

Zar to onda nije dobar spoj?
Timski rad za pobedu.

Šta je problem u ovoj koncepciji?
Sujeta.
Ljudi koji predlažu rešenja i neposrednih izvršilaca.
Kada predlažem rešenja, onda sam isključiv.
Mislim da niko nema bolja rešenja od mene.
Kada neko sprovodi postavljenja rešenja, pokušava da ih iz izvrda i prokrene za sopstvene interese.

Zato je presudno važno da ukinemo političare kao struku.
U elektronskom dobu oni nam nisu potrebni.
Oni su pisaća mašina, koja više nikome ne treba.
Svi koriste kompjuter.

Prosvećeni su ljudi koji znaju da rade u timu.
Koji urade svoj deo preuzetih obaveza.
Koji za taj svoj rad ništa ne traže.
Jer oni dobijaju iz zajednice.
Kada je zajednici dobro, onda je i meni dobro.
Svoj interes isključivo tražim kroz uspeh zajednice.

boss
O ovome moramo stalno da pišemo i govorimo.
Moramo da naučimo tako da mislimo.
Tako da se ponašamo.

Zaribali smo u kultu ličnosti.
Davimo se u totalitarnom smradu.
Moramo da otvorimo prozore i da provetrimo.
To je jedini način da uđe svež vazduh.

Beograd, 01.07.2015.

SHARE

1 KOMETAR

  1. Ranije su vođe plaćali odgovornost glavom, kada postave novog on bude dobar nekoliko godina i društvo napreduje, pa opet novi po istom principu, danas niko nizašta ne odgovara.

    Apsurd je u tome što je društvo napredovalo dok su ljudi bili neobrazovani, a danas što su ljudi obrazovaniji civilizaciji preti samouništenje.

    Svi hoće prava, a zaboravljaju na obaveze prema društvu!

    Slika u tekstu koju ste postavili opisuje vaš članak u jednoj reči.

    Pozdrav Vasilije