ВЛАСТ
Мој пријатељ Веско Обрадовић из Пљеваља ме је замолио да напишем како се људи мењају када дођу на власт.
Он добро зна шта сам све урадио за демократску опозицију деведесетих година и зна како су се они преокренули када су дошли на власт.
Не може да се начуди да су људи тако лако кварљива роба.
Да ли је могуће да су сви такви преваранти и превртачи?
Јесу.
Нажалост.
Најкварљивија роба су управо политичари.
И зато пропадамо.
Не могу лоши људи да воде добро државу.
Грађани су у заблуди када гласају за политичаре.
Они су сви исти демагози и шпекуланти.
Политика је за њих уносан бизнис.
Монополизовали су политику и добро живе од политике.
Представничка демократија им је створила могућност да буду заступници грађана у вршењу власти.
Али, они су се одметнули од грађана и наметнули грађанима политичке окове представничке демократије.
Данас , у електорнском добу, представничка демократија треба да постане прошлост.
Грађани морају да држе власт у својим рукама и не смеју никоме да уступају своје суверено право да одлучују у њихово име.
Дошло је доба – директне или непосредне демократије.
Дошло је доба када нам више професионални политички паразити нису потребни.
Не треба нам више ни оваква Народна скупштина са плаћеним посланицима, који гласају како им вође странака нареде.
Предложио сам да сви пунолетни грађани Србије постану електронска Народна скупштина и да сваки грађанин има право да гласа о виталним питањима за судбину државе и нације.
Елитни наши стручњаци са међународним референцама ће менаџерски управљати државом и биће непосредно контролисани у остваривању усвојених планова не само од електронске Народне скупштине, него и од електронског Сената и електронског Савета мудраца.
Србији треба одбрана Слободе, Правде и угрожене Републике и Демократије.
Србији требају динамичне стопе привредног развоја, које ће нас извести из ове проклете рупе, несреће, безнађа и апатије.
То се може да постигне, према моме мишљењу, једино даљим развојем Демократије, кретањем друштва према наведеној непосредној демократији грађана, и успостављањем елитизма у стручном вођењу државе, где нема демократије и где референтни стручњаци добијају могућност да брзо направе двоцифрене стопе привредног развоја.
Мислим да је овај спој могућ.
И зато га предлажем.
Човек није програмирани робот и није једнодимензионални фах идиот.
У човеку чуче многи неоткривени таленти.
Овакав начин политичког организовања државе би отворио могућност сваком појединцу у заједницу да се на најбољи начин искаже.
Власт не би припадала привилегованој касти покварених политичара и њиховим корумпираним странкама.
Сваки појединац би могао сам да се кандидује и да уђе у слободну и фер трку за место менаџера који ће управљати државним ресурсима.
У великој конкуренцији добили бисмо сигурно толико неопходно потребан квалитет извршне власти
У оваквом политичком моделу нема супротности између оних који су амбициозни, енергични и могу да повуку више од других грађана и оних који немају те амбиције, енергије и који нису ни вољни нити способни да воде државу или друге људе.
На срећу, нисмо сви исти.
Различитост нам помаже да опстанемо као угрожена врста.
Сматрам да је данас потребно одбранити заједницу од програмираних манипулација, експлоатације и поробљавања.
У оваквом политичком моделу заједница је изнад наших себичних и појединачних интереса.
У оваквом политичком моделу нема сукоба рада и капитала.
У оваквом политичком моделу нема манипулације и демагогије, јер сви грађани прате и контролишу дневно извршну власт.
Када ово успоставимо, онда остаје само једном талентованом, новом Нушићу да исмеје све те незреле, неодговорне, примитивне и паланачке свести који се помаме када дођу на власт.
Нови политички модел непосредне демократије неће имати плаћене политичаре и неће неуспешна и тоталитарна власт моћи да живи од политике.
Стигло је ново политичко доба.
Само још да већина грађана то схвати.
Београд, 25.01.2018
