Slovenci ne pristaju na ucene
Manjinski akcionari optužuju državu za lošu prodaju Valjaonice aluminijuma i zahtevaju reviziju procene kapitala.Slovenci tvrde da su ispunjene sve obaveze iz kupoprodajnog ugovora
UŽICE – Ni na kakve ucene ne pristajemo i ako mali akcionari nude akcije po ceni koju su sami formirali, „Impol“ je spreman da im upravo po toj ceni proda sve svoje akcije. To bi za nas bio veoma dobar posao.
Ovako je pre nekoliko dana u Sevojnu Jernej Èokl, predsednik UO „Impol Seval“ Valjaonice aluminijuma, reagovao na tvrdnje Branka Dragaša i malih akcionara Valjaonice da je pre tri godine, kada je ova fabrika privatizovana, njena vrednost umanjena za skoro 14 puta, i da bi vrednost akcija sa 1.051 dinar trebalo da se uveæa na najmanje 139 evra.
– Za sada nemamo interes da kupimo dodatne akcije, a manjinski akcionari ih nude po ceni koju su oni utvrdili, a koja nije realna. Prièe u medijima mogu da štete fabrici i akcionarima, jer direktno utièu na vrednosti njihovih akcija – rekao je Èokl.
Manjinski akcionari Valjaonice pre nekoliko dana su na skupu sa Brankom Dragašem, optužili državu za lošu prodaju Valjaonice aluminijuma i zahtevali reviziju procene kapitala. Dragaš je tada rekao da je vrednost ove fabrike prilikom prodaje umanjena èetrnaest puta u odnosu na njenu tržišnu vrednost. On je dodao da je prava vrednost ove fabrike u trenutku privatizacije bila 130,9 miliona evra. Manjinski akcionari, koji su vlasnici 15 odsto akcija, izašli su sa zahtevom da im se nadoknadi šteta naneta lošom prodajom.
– Manjinski akcionari optužuju državu i u to mi ne želimo da se mešamo, i videæemo kako æe država da reaguje. Ipak, ja sam ekonomista 21 godinu i ne znam po kom se to modelu proraèunava tržišna vrednost, jer tržišnu cenu odreðuje tržište. Postupak tenderske prodaje bio je zakonit i prihvaæena je najbolja ponuda, pa ne mogu da razumem da se tri godine nakon toga tvrdi da je tržišna vrednost bila veæa – kaže Ninko Tešiæ, direktor „Impol Sevala“, dodavši da je i sam manjinski akcionar, i da se cena akcija takoðe formira na berzi.
Posle tenderske procedure, pre tri godine, kompanija „Impol“ iz Slovenske Bistrice za sedamdeset odsto kapitala Valjaonice aluminijuma platila je oko 6,3 miliona evra i time postala veæinski vlasnik. Sve obaveze iz kupoprodajnog ugovora su, kažu u fabrici, ispunjene, a u modernizaciju fabrike za tri godine investirano je 17.454.000 evra, što je za 19 odsto više od obaveza iz kupoprodajnog ugovora. Pored toga, ispunjen je socijalni program, proizvodnja je poveæana za tri i po, produktivnost za 5,2 puta, a zarade za 96 odsto.
– Ovde ljudi neke stvari ne shvataju. Mi ulažemo u fabriku, ali time ne podižemo njenu vrednost, veæ ona dobija alat da može da radi, kako bismo ostvarili profit, a kada to uradimo, tek onda se poveæava vrednost fabrike – zakljuèuje Èokl.
Z. Š.
Glas javnosti Sreda, 2. 11. 2005.
________________________
Poslovodstvo Impol Sevala odbacilo tvrdnje Branka Dragaša i manjinskih akcionara da je Valjaonica u Sevojnu prodata ispod cene Investicioni i socijalni program važniji od kupoprodajne cene
Užice – Jernej Èokl, predsednik Upravnog odbora i Ninko Tešiæ, generalni direktor Impol Sevala, a.d. Sevojno, odbacili su tvrdnje Branka Dragaša i manjinskih akcionara te fabrike, da je pre tri godine kada je fabrika privatizovana, njena vrednost gotovo èetrnaest puta umanjena u odnosu na tržišnu vrednost.
Pre tri godine kompanija Impol iz Slovenske Bistrice za sedamdeset odsto kapitala Valjaonice aluminijuma, platila je oko 6,3 miliona evra i tako postala veæinski vlasnik. U proteklom periodu u modernizaciju fabrike investirano je oko 17,4 miliona evra, što je za 19 odsto više od obaveza iz kupoprodajnog ugovora. Osim toga, ispunjen je socijalni program, proizvodnja je poveæana za 3,5, produktivnost za 5,2 puta, a zarade za 96 odsto. Uprkos tome, manjinski akcionari optužuju državu za lošu prodaju Valjaonice aluminijuma i zahtevaju reviziju procene kapitala. Oni tvrde da je prava vrednost Valjaonice u trenutku privatizacije bila 130,9 miliona evra, pa s obzirom na to oèekuju da im se nadoknadi šteta tako što æe se vrednost akcija sa 1.051 dinar uveæati na najmanje 139 evra.
Reagujuæi na te zahteve, Tešiæ i Èokl tvrde da je manje važno po kojoj je ceni fabrika prodata, jer se taj novac uplaæuje u budžet Srbije, i da su mnogo važniji socijalni i investicioni programi.
– Manjinski akcionari optužuju državu, i mi u to ne želimo da se mešamo. Ipak, ja sam ekonomista 21 godinu, ali nisam shvatio po kom je to modelu utvrðena tržišna vrednost Valjaonice, jer tržišnu cenu može da odredi samo tržište. Postupak tenderske prodaje bio je zakonit i prihvaæena je najbolja ponuda, pa ne mogu da razumem da neko tri godine nakon privatizacije može da tvrdi da je tržišna vrednost bila veæa – kaže Tešiæ i dodaje da je na berzi potražnja za akcijama ove fabrike veæa od ponude, što ukazuje na njen rejting.
Uz konstataciju da je na tenderu za prodaju Valjaonice Impol dao najbolju ponudu, Jernej Èokl je rekao da se po dolasku u fabriku ispostavilo da je plaæena visoka cena, imajuæi u vidu neispravne mašine i nasleðene dugove, koje Impol mora da otplaæuje. Pored toga, on je istakao da poslovanje u Srbiji optereæuju inflacija i velike kursne razlike, ali i dugovi prema Pariskom i Londonskom klubu, za koje, kako je rekao, nije odgovorna ova fabrika, veæ država.
– Ovde ljudi neke stvari ne shvataju. Mi ulažemo u fabriku, ali time ne podižemo njenu vrednost, veæ ona dobija alat da može da radi, kako bismo zaradili profit, a kada ostvarimo profit, tek onda se poveæava vrednost fabrike – istièe Èokl i podseæa da zbog dugova iz prethodnog perioda još nisu u stanju da isplaæuju dividende. N. Kovaèeviæ
Èokl: Ne pristajemo na ucene
– Za sada nismo zainteresovani da kupujemo dodatni paket akcija, a manjinski akcionari ih nude po ceni koju su oni utvrdili, a koja nije realna. Na takve ucene ne pristajemo, ali, ako mali akcionari nude akcije po ceni koju sami zahtevaju, Impol je spreman da im proda sve svoje akcije. To bi za nas bio veoma dobar posao – rekao je Jernej Èokl, predsednik Upravnog odbora Impol Sevala i zakljuèio da prièe u medijima, koje nemaju realnog utemeljenja, mogu samo da štete fabrici i akcionarima, jer direktno utièu na vrednosti akcija.
Danas sreda, 2. novembar 2005.
