ШТА ЈЕ КРАЈЊИ ЦИЉ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ?
Пише: Владимир Џелетовић 05 септембар 2011
0Други талас кризе је веома реалан. Међутим, тај талас кризе морамо да ставимо у контекст онога што би се рекло „шта је крајњи циљ глобализације“? Шта је глобализација? Која је сврха глобализације? Зашто је присутна у целом свету, а не само код нас? Људи би то требало да знају јер, када схвате суштину глобализације, ток и позадину, онда и сва споредна питања као и овај „други талас кризе“, рецесије и сличне појаве добијају сасвим другачији, јаснији облик. За глобализацију је важан један шири историјски контекст који објашњава како је до глобализације дошло. То је неопходно да би се схватила доминантност глобализације у последњих 50-60 година, или мало прецизније од краја Другог светског рата.
Владимир Џелетовић објашњава и позадину ове економске кризе у којој се налазимо и чији нови талас долази…
– Морамо да имамо у виду да су током историје увек постојале интересне групе које су тражиле начин да своје мегаломанске амбицује прошире до крајњих краница, владавина над целим светом је свакако остварење свих снова. Кроз историју се, међутим, показало да војна освајања светских империја никада нису давала крајња решења, без обзира што су трајала 100-200 година (Енглеска). То се дешавало из разлога што су поменуте цивилизације потрошиле свој потенцијал, идеје и ресурсе. Ту долази и немогућност контролисања тих великих система који су се урушавали после извесног времена. Те империје су долазиле и одлазиле. Међутим, светске интересне групе су дошле до спознаје да је немогуће да се нека држава или групе држава одвоје и да са својим ресурсима контролишу остатак света и држе га поробљеним хиљадама година. Зато су се на основу те историје договорили да поделе интересне сфере између себе. Значи, да држе цео свет под својом контролом, али да између себе поделе ту моћ, јер су схватили да не може једна држава или мала група њих да контролише цео свет. То је све укратко објаснио Барак Обама у једној реченици. Када су га питали о интеграцији Кине у то глобално село, он је рекао „..морамо им дати удео у стварању светског поретка какав би сви желели да видимо“.
Свакој политичкој елити се даје да они испоље своју хегемонију, али у оквиру једне дружине. То може да се испољава у сарадњи са осталима, али не може да буде доминантан у односу на остале, него да они сви заједно контролишу цели свет: људе и сва економска добра.
Од тога је битно знати, да би се то остварило, мора се сваком лидеру понудити тај план, нови светски поредак, и да им се разјасни шта тај поредак значи и која ће бити њихова улога у тој подели моћи. Тако је и Кинезима понуђено, и они су део те игре, насупрот оног што многи људи мисле да су Кинези независна држава у односу на западне силе, они су у суштини део тог пројекта. Како би овај главни процес могао да функционише, важно је знати да све те различите економије морају да се нивелишу. То они зову хармонизација и синхронизација процеса и циљ је да економије буду повезане тако да ни један део у тој заједничкој структури, да тако кажем, „не штрчи“.
Да ли је могуће да тај систем функционише тако како је замишљен?
– Можда је и могуће. Ово би био један нови људски преседан пошто се никад у историји ништа слично није десило. Видели смо на мањим примерима где је функционисало, као на пример у бившој Југославији, где је заједништво народа колико-толико функционисало. Било је ту трвења, али је углавном из економских разлога дошло до распада. Словенци су увек истицали да су они мотор те заједничке државе и да су они заправо увек били у подређеном положају. Они су веровали да се њихов рад „одлива“ на југ. Они су желели да тај рад остане у њиховом дворишту. Да су Словенци били на економском нивоу БЈРМ, та сујета не би била толико изражена и Југославија би могла да функционише и дуже би трајала. Оно што сам хтео да кажем је да је неопходно је да те економије буду комплементарне, да се допуњују, и да буду на сличном нивоу развоја. Ми на Западу имамо једна број веома развијених економија и на истоку (Азији) велики број неразвијених економија.
Да би се то уравнотежило, економије Запада морају да се спусте на ниво азијских држава док азијске економије требају да се ојачају. И када то ураде, онда је лакше удружити те народе зато што ће тај западњак лакше да преда свој суверенитет којег се данас не одриче. Конкретно, данас Немци и даље жале због уласка у ЕУ зато што су део свог рада предали неким другим земљама, рецимо Бугарској и Румунији. Зато Немци стално морају да издвајају из својих фондова да би сиромашнији били адекватно финансирани. Зато видимо да стандард пада у Немачкој, а расте у рецимо Чешкој. И када се ове економије уравнотеже временом, тада ће бити лакше удружити ове заједнице. То је као и у браку: богати се не венчавају са сиромашнима. Срби би лакше ушли у заједницу са Бугарском пошто обе стране немају чега пуно да се одрекну. Али, ако бисте питали Немца за заједницу са Албанијом, они би рекли ‘не’, и то из разлога што су свесни да би део немачког богатства отишао у Албанију. Е зато је битно да се зна да је главни ток глобализације да се Запад баци на колена и то је процес који старије особе примећују по томе што им стандард пада, памте некадашња времена. Нове генерације у Немачкој ће се навићи на стандард који је нижи од онога који су имали њихови родитељи до једног момента кад им стандард буде као у Србији. Када стандард у многим земљама буде уједначен, тада ће људи прихватити тоталну асимилацију у тај светски економски поредак. Зато ће доћи и други талас кризе, и трећи и четврти.
Али, господине Џелетовићу, у овум тренутку животни стандард пада и у Бугарској и у Грчкој. Како можемо да очекујемо да ће тај систем да се уједначи? Зар неће на крају сви да пропадну уместо изједначавања стандарда?
– Да. Истина је да сви они заједно пропадају. Немачкој је натоварен трошак овог процеса и Немачка је највећи инвеститор овог пројекта у овом тренутку. Али, када се догоди тотални крах ових периферних економија, пашће и сама Немачка. Јер, финансијски систем је тако постављен да ће бацити на колена и саму Немачку. Све те банке које финансирају Грчку и Шпанију су углавном Немачке банке. Ту у суштини и не говоримо о парама, него о дигиталном, измишљном новцу који је наводно из Немачке. И Немачка ће на крају да крахира.
Дакле, неће бити економска „нивелација“ него спуштања на ново Грчке и Бугарске?
– То је са ове тачке гледишта тешко рећи. Не зна се када ће доћи до тога да народ каже: доста је, нешто мора да се уради по питању животног стандарада. Тада долазе дизајнери овог краха и нуде „решење“ за економску мизерију. То може да се деси за шест месеци или годину дана, …али ја верујем да ће потрајати.
Па колико још стандард може да се спусти код нас у Србији?
– Па увек може да се спусти више него што је тренутно. Стандард 90-их може да изгледа као рај у поређењу са оним што може да се деси.
Како цените мере Владе Србије поводом новог таласа кризе?
– То су бесмислице. Они су само лутке које причају нешто како би замајавали народ. Главну улогу код нас води ММФ. Ако сте имали прилике да погледате документарни филм „Зајмократија“ – као у случају Латинске Америке. Све конце монетарних токова су држали странци. Политичари у Србији су небитни.
Да ли Влада Србије ради то свесно или су несвесни шта чине?
– Ја мислим да добар део Владе нема појма шта ради. Они су обични каријеристи који глуме експерте. Они ту испољавају неку моћ у локалним оквирима, али они немају појма како финансије функционишу. Страни експерти који су стално присутни код нас, су свесни шта се ради и чему то све води. Циљ јесте да народ постане зависник од њихових пара и пирамидалног система, тада цео ваш живот почиње да зависи од новог новца који је одштампан или укуцан у компјутер. Ако се тај доток новца заустави, цео систем крахира.
Како је то повезано са идејама да се уведе евро и укине коришћење динара?
– Па наравно. То неки наши домаћи политичари, тј страни плаћеници, уводе ту идеју о евру на мала врата. Типа, биће нам боље. Из безброј примера смо видели да то није истина. Наши политичари су славили Ирску као чудо невиђено, а сви који су величали Ирску су били плаћеници тог страног лобија да величају фатаморгану звану Ирска. И сада видимо да је Ирска тотално уништена.
Да ли то мислите на Динкића?
– Апсолутно. На њега и Г17 булументу. Они знају како функционишу финансије. Зато и јесу током октобарског преврата први упали у НБС са калашњиковима. Они и данас контролишу Народну банку Србије. Њихови „експерти“ који су школовани на западу знају како тај систем функционише. Али, гомила тзв. експерата нема појма о том пирамидалном систему.
Шта да Срби очекују у блиској будућности поводом овога?
– Па ништа. Како ветрови дувају, тако ћемо и да се повијамо. Ми смо трећеразредна колонија. Сваки нови економски удар на Западу ћемо и ми осетити. Сваки пут када они крпе губитке код себе, паре се повлаче из целог система. То се дешава зато што је финансијски систем пирамидалан – по принципу Дафине и Језде. Брдо папира (новчаног и дигиталног). Када саставимо све те папире и упоредимо их са добрима које човечанство поседује, долазимо до тога да ти папири далеко надмашују еквивалент вредности који постоји. То је балон који ће да пукне, а и сада видимо да се сам од себе урушава.
Да ли може нешто обичан човек да уради по том питању?
– Овај крах је другачији у односу на Велику депресију. Данас немате где да побегнете од ове економске кризе. Овај систем је брижљиво увезао све, тако да свако буде укључен у овај систем и да сви заједно изгубе животни стандард. Људи би требали да престану да троше оно што не морају, да не купују што не морају да купе. У случају дефлације, новац је краљ. Ту мислим на готовину. Новац мора да се чува. Ако имате кола, не купујте нова. Штедите максимално. То се нама сада дешава. Додуше, имамо комбинацију инфлације (храна) са дефлацијом (некретнине и кола), ако одете у продавницу видите да је све поскупело. И то се не дешава зато што НБС штампа паре. Проблем је у томе што су се многе компаније задужиле током протекле деценије, а ти кредити долазе на наплату. Када нема довољно пара у оптицају они дижу цене да надоместе мањак пара. А пара нема јер су банке обуставиле издавање нових кредита под некаквим изговором финансијске стабилности. Кад нема нових кредита, пирамида се урушава. Једноставно, физички не постоји довољно пара у оптицају да се врате све главнице и камате. Наш народ ће доћи до тачке да ће цене бити толико високе да они ништа више неће моћи да купују и тада долази до суноврата: и произвођача и потрошача.
Међутим, оно што после тога може да се деси је хиперинфлација. Јер ће Запад у жељи да реши тај проблем који не може да се контролише имати само две опције: или тотални банкрот, тј. брисање свих дугова или бесомучно штампање пара како би се платили ти дугови. Конкертно, америчке обвезнице ће бити исплаћене безвредним новцем. Е сада, та варијанта штампања новца је највероватнија. Јер, ако дође до тоталног банкрота, после оваквог ресета стања на 0, у следећем финансијском циклусу им нико не би веровао. Нову превару би тешко продали. Дакле, хиперинфлација је највероватније решење. Ми ћемо то осетити зато што ће штампањем долара да поскупи и нафта која ће повући цене свега осталог.
То може да доведе до раста вредности баште, воћњака и бунара?
– Наравно. Све папирнате вредности су непостојеће и једном ће свет то морати да схвати. У том смислу ће праву вредност имати запостављене праве вредности: имање, пољопривреда и сл. Данашња економија је неодржива и доћи ће до тога да ће пољопривредна земља поново постати врхунска вредност. Један од најпознатијих светских инвеститора Џим Роџерс је поручио свим преварантима на Вол Стриту да им време пролази и да почну да уче како да возе тракторе и да оштре мотике.
Извор: Васељенска Телевизија,
