VLADAVINA
piše : Branko Dragaš , 09.10.2012
Ovih dana najmoćniji čovek u Srbiji Aleksandar Vučić, koji je nagomilao veliki broj funkcija i tako otvorio jako širok front za svoje delovanje, neprekidno ponavlja da će njegova stranka ostati na vlasti narednih deset godina, dok ne reši nagomilane probleme u društvu. Isto to mi je rekao, pre dvanaest godina, pokojni premijer Zoran Đinđić. Samo što me je ubeđivao da će njegova stranka i on vladati dvadeset godina. Njegovo obrazloženje je bilo da Miloševića više nema, SPS je sišao sa istorijske pozornice, dok su radikali potučeni do nogu i nikada se više neće vratiti u politiku. Smatrao sam da je to – glupost. Nisam mogao da verujem da je Đinđić nije razumeo istorijsko doba u kome je započela njegova vladavina. Rekao sam mu da su vremena mnogo turbulentna i da je jedini način da se ostvari ta njegova politička vizija je da se naprave istinske reforme, da se uredi država, pokrene proizvodnja, moral vrati u politiku i građani počnu mnogo bolje da žive. Ako to ostvari, onda je moguće da vlada dvadeset godina. Ništa od toga se nije dogodilo. Kada bi danas Đinđić video ko upravlja državom, mislim da bi bio potpuno poražen.
Izjava Vučića je krajnje prepotentna,nadmena i pretenciozna. Njegova vlada nema nikakav istorijski potencijal da vlada deset godina. U toj vladi ekonomsku i finansijsku moć ima ekonomski ubica Dinkić, koji nastavlja da zadužuje i rasprodaje Srbiju. Dinkićeva uloga je upravo u tome da, izvršavajući naloge svojih gazda, ekonomski potpuno uništi Srbiju. Znamo šta su sve Nikolić i Vučić govorili u predizbornoj kampanji o Dinkiću, videli smo kako su mu pretili da će prvo njega uhapsiti, ali sve je to palo u vodu praznim političkim nagodbama. Glavne motore za pokretanje Srbije, ekonomska pitanja su danas sudbonosna za državu i građane, drži u svojim rukama političar koji je namerno uništio Srbiju. Kako sa takvim političarem vladati narednih deset godina, kada privreda Srbije i građani preživljavaju iz dana u dan i bore se za goli opstanak, treba da nam objasni Vučić.
Povećanje PDV sa 18% na 20%, to je rast od 11%, dovelo je do eksplozije cena od 25% -30% za svega nekoliko dana.Ekonomski ubica je izašao u javnost i rekao da će povećanje PDV dovesti do rasta inflacije za svega 1,6%. Tako smo ušli u inflatornu spiralu ili, nešto što je najgore, ušli smo u – stagflaciju. Pad svih privrednih aktivnosti, pad zaposlenosti, rast nezaposlenosti i rast cena. Samoproklamovani kandidat za Nobelovu nagradu i večiti asistent ekonomije, operiše bez anastezije, ubeđen da će ući u istoriju ekonomske misli. Takav sumanuti političar umesto da odgovara za sve što je učinio Srbiji, dobio je novu priliku od Vučića da pokaže svoje političko ludilo i da nas potpuno uništi.
Kako misli Vučić da vlada deset godina , kada 85% građana Srbije ne zna da li će sutra imati posao, platu i da li će imati šta da jede. Kriza se produbljava i usložnjava. Njegova vlada nastavlja ekonomsku politiku prošle vlade. Ništa se nije promenilo. Zadužuju i rasprodaju zemlju. Takva ekonomska politika nas uvodi direktno u bankrot. Pravnik Vučić to ne vidi ili ne želi da vidi. Ne ulazim u njegove razloge da veruje da će vladati deset godina. Komentarišem samo ono što je njegova vlada pokazala u dosadašnjem vođenju države.
Dalje, kada smo već kod Vučića, mislim da sam već u jednom tekstu to napisao, iritira njegov nastup. Jednostavno taj nastup je prepotentan, nadobudan, obraća se javnosti sa visine, kao da smo mi idioti i kao da mi njega ne znamo iz jedne potpuno druge, suprotne priče od ove koju danas priča. Znači, morao bi imati više poštovanja prema javnosti, koja ga ,ipak, pamti iz nekih drugih vremena. Sa takvim nastupom ne može vladati deset godina, jer je takav nastup neodrživ na dugi rok.
Ono što treba istaći kao pozitivno je njegova želja da se obračuna sa korupcijom i kriminalom. Potpuno ga podržavam u toj nameri. Međutim, smatram da je načinio nekoliko taktičkih grešaka. Prvo, otvorio je sam širok front i izložio se nepotrebno direktnom udaru ljudi koji su pokrali ovu zemlju i koji su organizovani u gangsterske bande. Ti ljudi su spremni na sve. Oni će svim sredstvima braniti oteti kapital.Trebao je nešto da nauči i od Putina. Putin je to naučio u dvorištu radničkih zgrada u kojima je odrastao.Naučio je da pacova , kojih je bilo puno dvorište, ne dovede u bezizlaznu situaciju, sabije ga u ćošak, da on nema izlaza i onda direktno skače na onoga koji ga progoni. Danas, kada je uspeo da ojača institucije za borbu protiv korupcije i kriminala, kada je slomio kičmu većini oligarha, Putin je dao rok do juna 2013 da se vrati novac u Rusiju, a posle toga roka kreće obračun sa tajkunima. Ali tako može da postupa tek danas. Na početku je bio vrlo obazriv i selektivan.
Vučić ništa od toga nije uradio, nego je nesmotreno otvorio mnoge afere i počeo je iz dana u dan da preti da će uhapsiti korumpirane kriminalne skotove . To je,takođe, velika greška. Nije trebao to da radi. Nije trebao da obećava i preti. Trebao je da dela. Morao je da insistira na donošenju zakona i na jačanju institucija. Pravi istu grešku kao Đinđić. Govorio sam i to Đinđiću, ali ni on to nije hteo da prihvati. Taj politički dilentatizam u teškim istorijskim trenucima je jako opasan. Ozbiljan političar mora da vodi računa o istorijskom kontekstu u kome deluje.
Naime, takvim nastupima u javnosti, stvara se atmosfera da političke kriminace i tajkune hapsi lično Đinđić, odnosno danas Vučić, što je potpuna glupost i ludost. Zašto bi se jedan političar izlagao tolikoj opasnosti? Problem kriminala i korupcije nije problem Vučića, nego države. Država i državne institucije moraju da rešavaju taj problem. Kako? Mora da se donesu zakoni koji će omogućiti službenicima u državnim institucijama da profesionalno obavljaju svoj posao. Koji zakoni? Predlagao sam donošenje Zakona o poreklu kapitala političara i biznismena od 1989 – 2012 i Zakon o konfiskaciji imovine stečene na privilegijama,korupciji i kriminalan način. To su početna dva zakona koja su morala biti odmah doneta. A onda sledi niz drugi zakona,podzakonskih akata i uredbi koji regulišu ovu oblast.
Zatim je trebalo ojačati Specijalno tužilaštvo i Specijalni sud ne samo našim stručnjacima, koji bi dobili podršku Specijalne jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala, nego i dovođenjem stranaca , plaćenih profesionalaca, koji bi nam pomogli da se u kratkom roku obračunamo sa organizovanim kriminalom. Pre trinaest godina, dok sam bio na ratištu u vreme zlikovačkog bombardovanja NATO ludaka, upoznao sam momke iz specijalnih jedinica, vrhunske profesionalce, pitao sam ih za koliko vremena bi se oni obračunali sa organizovanim kriminalom u državi. Rekli su mi za – 48 sati!
To je bio pravi odgovor. Iznosio sam isto mišljenje u javnosti godinama ranije. Smatrao sam da organizovani kriminal nastaje u vrhu države i da se ta hobotnica može savladati hapšenjem ljudi iz vrha vlasti. To je suština. Nema gubljenja vremena i zamlaćivanja javnosti. Riba smrdi od glave i tako je treba čistiti.
Nasuprot tome, mnogo veća opasnost je socijalni kriminal. Uprkos svim mojim nastojanjima da se spreči ono najgore, Srbija je danas ušla u najopasniju zonu socijalnog kriminala kada smo svi ugroženi. Borba protiv socijalnog kriminala se ne vrši policijskim snagama, nego razvojem ekonomije, pokretanjem proizvodnje, zapošljavanjem ljudi, rastom standarda i boljim životom svih građana u društvu i njihovom verom da je moguća bolja budućnost u Srbiji.
Dakle, da je Vučić doneo čitav niz zakona koje sam naveo, ne bi došao u poziciju da on jedini bude toliko isturen ispred svih ostalih političara, jer pitanje organizovanog kriminala nije, ponavljam, lični Vučićev problem, nego je problem ove države i ovoga društva. Donošenjem zakonskog okvira, ne bi, kako se stvara pogrešna pretpostavka, jedan mlad čovek nepotrebno izložio opasnosti, nego bi sve prešlo na državne institucije. Vučić se prilično poneo. Mada je više o dve decenije u politici, zasenili su ga reflektori kamera i blicevi fotoaparata. Našao se u središtu pažnje javnosti i to mu prija. To se jasno vidi na njegovom ozarenom i usijanom licu. Ali takvo političko ponašanje je nezrelo. Mnogo su ozbiljna vremena da bi se tako ponašao. Nama ne treba suludost u politici, dosta smo je imali, nama su potrebni u politici mudrost i vizija.
Nije bitno koliko će koji političar da vlada, nego je važno kakvo ćemo društvo izgraditi. To je suština našeg problema. Naše društvo mora da se leči od teške bolesti. Nama treba zdravo društvo da bi opstali . Ne treba nam totalitarni sistem u kome jedan čovek se obračunava sa kriminalom i korupcijom, dok se društvo povuklo i čeka da vidi šta će on da uradi. Nama treba jaka država, snažne državne institucije, dobri zakoni i politička zajednica u korist svih građana. Vladavina zakona, umesto vladavine loših političara.
Beograd, 09.10.2012
