Početna Sadržaj Osvetljenja Vlada gura male privrednike u samoubistva

Vlada gura male privrednike u samoubistva

1307
0
SHARE

Sve teži uslovi poslovanja za one koji počinju biznis
Autor: Branislav Krivokapić

BEOGRAD – Iako je Vlada Srbije u Strategiji razvoja malih i srednjih preduzeća (MSP) do 2013. prognozirala smanjenje administrativnih troškova poslovanja najmanje za 25 odsto do 2011, dogodilo se upravo suprotno.

Za uvećanje kliknite na sliku [+]Paketu od 65 različitih taksi koje srpski preduzetnici već plaćaju, a što je tri puta više od broja taksi u većini evropskih i zemalja u regionu, tokom 2010. pridodato je još 17 novih dažbina uglavnom na lokalnom nivou. Istovremeno neki od postojećih nameta, kao što je naknada za gradsko građevinsko zemljište u Beogradu i u još nekim gradovima povećani su 300 do 400 odsto. Pritisnuti enormnim troškovima i onemogućeni da naplate svoja potraživanja, preduzetnici sve češće donose kobne odluke. Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, od 2004. do danas 75 preduzetnika je oduzelo sebi život.

– Kakva je poslovna klima u Srbiji najbolje govori podatak da 45 odsto novih firmi ne preživi prve dve godine rada. U 2008. smo pravili poređenje sa Hrvatskom i ispostavilo se da prosečni osnivački kapital, koji za MSP iznosi oko 5.000 evra, preduzetnik u Srbiji već za dva do tri meseca potroši na dažbine državi, dok mu u Hrvatskoj za to treba 10 do 11 meseci. Strategije su ovde po pravilu mrtvo slovo na papiru. Eto, umesto smanjenja troškova, u 2010. je srpskim preduzetnicima uvedeno 17 novih dažbina, a u Hrvatskoj četiri ili pet. Nije dovoljno što je uvedena ekološka taksa na republičkom nivou, već su i opštine morale da uvedu taksu za unapređenje životne sredine, pa naknadu za držanje protivpožarnog aparata itd. – kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

Rajić kaže da neki od nameta koji otežavaju poslovanje malih firmi postoje još iz vremena Tita, a veliki broj je bio na snazi i za vreme režima Slobodana Miloševića. Tako, na primer, pravna lica u Srbiji odnošenje smeća plaćaju po ceni koja je 270 odsto veća nego za domaćinstva, dok se voda plaća po dvostruko većoj ceni. U svetu, kaže Rajić, takva rešenja ne postoje, već firme ovakve vrste komunalnih usluga plaćaju po količini odnetog smeća, utrošene vode i sl.

– Kod nas postoji pogrešna predstava da je preduzetnicima super i da oni odlično žive. Takođe, često se smatra da su biznismeni sumnjivi i kontroverzni ljudi, što je u većini slučajeva daleko od istine.

Preduzetništvo je u Srbiji težak posao i vlasnici malih i srednjih preduzeća suočeni su sa brojnim teškoćama. Da bi naplatili potraživanja, oni trenutno moraju da čekaju četiri do šest meseci, dok s druge strane država zahteva redovnost i na svako dugovanje odmah zaračunava zateznu kamatu – kaže Rajić.

U Srbiji posluje 345.000 malih (do 50 radnika i do 1,65 miliona evra prihoda) i srednjih preduzeća (do 250 radnika i do 8,25 miliona evra prihoda) i preduzetnika (vlasnici STR), što je 12 odsto više u odnosu isti period prošle godine, izjavio je nedavno zamenik direktora Nacionalne agencije za mala i srednja preduzeća Goran Džafić. Po njegovim rečima deo privrede koga čine MSP pokazao je fleksibilnost i otpornost u uslovima krize, što je umnogome doprinelo da, suprotno tvrdnjama analitičara, nije došlo do kolapsa srpske privrede. Ovakav optimizam državnih činovnika, međutim, statistika žestoko demantuje. Od 200.000 radnih mesta koje je Srbija izgubila od početka ekonomske krize 2008. više od dve trećine se odnosi na sektor MSP. Svakoga dana u Srbiji prestane da radi oko 20 preduzetničkih radnji, svega 10,45 odsto malih i srednjih preduzeća zarade isplaćuje na vreme, a da oko 15 odsto ima kašnjenje duže od tri meseca. Prema podacima Agencije za privredne registre, u oktobru je osnovano 543, a ugašeno 875 privrednih društava, dok je preduzetničkih radnji otvoreno 2.569, a katanac na bravu je stavilo 2.626 preduzetnika.

U EU ima 23 miliona malih i srednjih preduzeća u kojima radi dve trećine od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru EU. Ova preduzeća doprinose ukupnom bruto društvenom proizvodu EU sa 60 odsto i obezbeđuju više od 80 miliona radnih mesta. Slično je i u SAD i Japanu. Svugde je sektor MSP prepoznat kao najznačajniji za dinamičan razvoj privrede. Tako je i u Srbiji, ali samo u dokumentima. U praksi preduzetnici u Srbiji žive pod konstantnim stresom i u stalnom sukobu sa državom na svim nivoima. Dragoljub Rajić kaže da je za poslovni opstanak u Srbiji neophodna ogromna lična energija, strpljenje i vera da ćete uspeti uprkos svim nedaćama. Nažalost, ima i onih koji različita poniženja koje donosi poslovni neuspeh ne mogu da prebole.

U Uniji poslodavaca tendencija suicida kod preduzetnika uočena u jesen 2005, kada je jedan od prvih gornjomilanovačkih privrednika Milutin Tešović zbog propasti firme sebi oduzeo život. U strahu od lokalnih zelenaša i siledžija par meseci nakog toga u Gornjem Milanovcu i Čačku dogodila su se još tri samoubistva malih privrednika. Tragični događaji nastavili su se i narednih godina, a među biznismenima koji su izvršili samoubistvo najviše je vlasnika restorana i hotela (16) i građevinskih preduzimača (11). Tako je Srbija, osim što je po podacima Svetske zdravstvene organizacije na 13. mestu po ukupnom broju samoubistava, postala i zemlja u kojoj je samoubistvo sve češći epilog poslovne karijere.

Uzroci samoubistva preduzetnika
– nemogućnost vraćanja dugova
– poslovni neuspeh i naglo siromašenje
– gubitak imovine zbog aktiviranja hipoteke
– psihološka tortura zbog plaćanja reketa
– gubitak poslovnog i porodičnog ugleda

13. 12. 2010.

SHARE