VIZIJA
Branko Dragaš, 12.10.2012
U poslednjih nekoliko nedelja mnogo ljudi mi se javilo nezadovoljno političkom situacijom u zemlji. Svi uglavnom isto tvrde, nova vlast je nesposobna, izigrala je ponovo birače i zato treba hitno nešto preduzimati.
Traže od mene da se nešto preduzme i da se ujedine svi misleći ljudi za spas Srbije. Koristim ovu priliku da svima odgovorim i iznesem moj stav. Stvorio se utisak kao da ja neću ništa da preduzmem i da sam ja problem.
Molim vas, gospodo drugovi, spreman sam da podržim svaki politički pokret koji istinski donosi spas Srbiji! U svom dosadašnjem tridesetogodišnjem radu sam pokazao svoj patriotizam i hrabrost da iznosim javno ono što niko drugi nije smeo. To me je lično mnogo koštalo, uništena mi je banka i čitav biznis koji sam imao, ali sam, uprkos svemu, nastavio javno da nastupam.
Dakle, nema niko pravo da mi prebacuje da nisam učinio ništa za spas Srbije. Bio sam opozicionar iz uverenje, nisam bio plaćeni opozicionar, žrtvovao sam svoj biznis da bismo srušili despotski režim i nisam ušao u vlast da bih se bogatio i lečio lične komplekse. Smatrao sam da je moja intelektualna obaveze da našem narodu govorim otvoreno istinu.Ta otvorenost me je skupo koštala.
U tri navrata sam bio direktno umešan u politiku, mada se nikada profesionalno nisam bavio politikom. Prvi put, početkom 1989. godine, u vreme stvaranja DS, čiji član nikada nisam bio a koju sam godinama finansirao i lično pomagao Zoranu Đinđiću da postane lider opozicije i da se sruši despotski režim.
Drugi put sam se umešao u politiku, kad sam pristao, na nagovor prijatelja, da nastupimo na izborima kao grupa građana Privredna snaga Srbije i dijaspora 2004 godine.
Imali smo najbolji državotvorni i ekonomski program, ali nismo imali novca da potkupljujemo građane.
I poslednji put sam se direktno uključio u politiku da pomognem, kada sam podržao pokret Dveri. Smatrao sam da oni mogu da budu ta nova snaga koja će da preuzme istorijsku odgovornost za spas države i nacije, ali sam se razočarao i 15.03. 2012 sam napustio političku kampanju, jer sam smatrao da takav pokret, zatvoren u sopstvene zablude i ograničenja, ne može da bude nosilac državnog i nacionalnog preobražaja. Srbija traži jedan širok narodni pokret koji će biti nacionalan, građanski, evropski, kosmopolitski, ekonomski, moderan i koji će biti efikasan u upravljanju državom.
Takvog pokreta nema na političkoj sceni Srbije. Sve sam ovo morao da ponovim da bi dokazao da nije problem u meni i mojoj sujeti. Poslovan sam čovek i bavljenje politikom me ne ispunjava. Ali sam spreman da se uključim i da svojim znanjem i iskustvom pomognem. Zar to nije dovoljno od mene?
Nema odmora, dok traje – OBMANA! Kako dalje? Ako želimo da spasimo Srbiju iz ovog beznađa i samouništenja, onda je potrebno,prema mome mišljenju, tri ključne stvari da definišemo: političku ideju, političku organizaciju i političko tržište.
Savremeni svet danas nema nikakvu političku ideju. Zato smo upali u krizu iz koje se ne može izaći ni merama štednje,niti povećanom potrošnjom. Kriza je moralne prirode i mora da se definiše novi politički model.
Parlamentarna predstavnička demokratija je promašeni koncept i potrebno je stvoriti politički sistem koji bi išao prema uspostavljanju direktne demokratije. Šta to znači za Srbiju? Nema nam napretka dok ne prestanu laž i krađa…
Nova politička ideja se zasniva na odbrani zajednice i interesa zajednice, umesto interesa političke stranke i političara. U dosadašnjem obliku stranačke demokratije, gde su dominirali vođe stranaka i podanička politička oligarhija oko njih, koji su se borili isključivo za svoje lične interese,nije bilo nikakve političke vizije, osim da nesposobni Kurta smeni još nesposobnijeg Murtu. I taj model političkog organizovanja se iscrpio.
Ne daje nikakve rezultate za dobrobit zajednice. Novi politički pokret ili nova stranka, koja mora da se napravi da bismo učestvovali na političkom tržištu, mora u sebi da nosi sve elemente nove političke ideje. To praktično znači da će pokret u svom organizovanju biti istinski demokratski i da će se primeniti direktna demokratija, gde će svi članovi pokreta odlučivati o ljudima koji će voditi pokret i o strategiji samog političkog pokreta.
Ne trebaju nam političke vođe, večiti predsednici stranaka, starešinstva i politička oligarhija koja manipuliše i monopolizira politički pokret. Tako organizovan politički pokret je garant demokratizacije čitavog društva. To nam danas treba.
Zato se zalažem za doslednu primenu direktne demokratije da se ne bismo vraćali čitav vek unazad i počeli razgovore o trojkama, državnim udarima, diktatorima i novom totalitarizmom, koji će imati i svoju novu ideologiju.
Politička organizacija mora da bude moderno organizovana,nemamo vremena za prazne priče i gubljenje vremena, mora da ima konkretan politički i ekonomski program,kratak i jasan,mora da ima nove ljude koji će biti nosioci političke organizacije, ne smeju da budu reciklirani,propali političari iz raznih političkih stranaka, mora da bude efikasna i da shvata svoju istorijsku misiju u spasu države i nacije. Da li je moguća takva politička organizacija? Moguće je da napravimo takvu političku organizaciju. Ako zaista volimo Srbiju i želimo dobro našem narodu, onda ćemo svi biti u toj funkciji…
Oslobodićemo se bolesne sujete i nacionalnog ludila, radićemo za zajedničku stvar i nećemo naše lične interese gurati ispred interesa zajednica. Rad i dodatne garancije uspeha, veliko je nepoverenje građana,opravdano ljudi više nikome ne veruju koji hoće da se bave politikom, predložio sam da ljudi koji sve ovo pokreću potpišu izjave da se neće baviti politikom. Tako ćemo uistinu dobiti one patriote koji nešto rade iz ubeđenja i koji to što budu radili za državu ne žele da naplate.
Na kraju,posle svega što sam napisao, politički pokret izlazi na izbore da bi osvojio vlast i sproveo svoj politički i ekonomski program. Uzimanje vlasti je jedini demokratski i legitimni način za sprovođenje naših ideja. Nema drugog načina. U zabludi su uplašeni srpski intelektualci koji mi pričaju kako će oni dati predloge političkim strankama i kako će se tako promeniti Srbija, dok će oni srećno živeti sa svojim porodicama i čekaće da političari primene njihove stručne predloge.To su gluposti. Političari to nikada neće uraditi.
Toliko puta sam do sada to pokušavao,ali političare to ne zanima. Srpski intelektualci u ovakvim vremenima imaju samo dva izbora: da se uključe u borbu za spas Srbije ili da umuknu i gledaju svoje skorojevićke interese.
Nema tu više nikakvih kalkulacija. Ili si uz narod ili si uz politički ološ koji pljačka taj narod.To je moj odgovor svima onima koji se dvoume, nećkaju, plaše, kalkulišu,otežu i čekaju da neko drugi reši naše probleme. Nema nikoga ko može rešiti naše probleme.
Moramo sami to da uradimo. Ubeđen sam da imamo i snage i znanja da sami spasimo Srbiju propasti. I poslednje,vrlo važno, izlazak na političko tržište traži finansijsku podršku. Sve dosadašnje političke stranke i pokreti su finansirani ili od stranih država,pa su morali da slušaju njihove naloge, ili od tajkuna, kojima su morali da vrate uslugu.
Novi politički pokret mora da se samostalno finansira iz sopstvenih izvora. To je jedina garancija da će ostati istinski demokratski i izvorni i da će izvršiti svoju istorijsku ulogu. Verujem da je i to moguće. Svi finansiramo, koliko ko može, i tako zajedno pobeđujemo.
U ovoj koncepciji sam spreman da se angažujem i da založim svoje ime,znanje i iskustvo za pobedu Srbije. Za uzvrat, ne tražim ništa.
ZADUŽIVANJE – Ekonomski ubica Mlađan Dinkić je ponovo uspeo da namagarči svoje političke koalicione partnere. Uzeo je finansije i ekonomiju u svoje ruke, dok je Narodnu banku stavio pod režim kontrole.Tako on drži poluge ekonomske moći u državi,dok drugi odgovaraju za njegove promašene koncepte. To je, zaista, neverovatna sposobnost ostrašćenog politikanta da prevesla političke partnere. Ko je kriv? Krivi su ti politički partneri što su ga uzeli u koaliciju. Danas se jasno vidi da nova vlast nastavlja staru politiku zaduživanja države i rasprodaje imovine. Povećavanje PDV i akciza na gorivo će direktno dovesti do porasta cena.
Podatak da su cene već porasle 25 odsto i da se tek očekuje njihov dalji rast, zastrašujući je za sve siromašnije građane. Povećavanjem PDV se ne izlazi iz krize,nego smanjivanjem svih poreza,dažbina i nameta. Ali nova vlast to ne zna. Rebalans budžeta je utvrdio budžetski deficit na 203 milijarde dinara,koje se ne mogu pokriti iz realne proizvodnje. Nema rezanja javne potrošnje, od 136 agencija ukinuto je samo sedam, niko u javnom sektoru neće biti otpušten, plate i penzije će rasti, stižu obećanja o blagodeti u narednim godinama. Dvanaest godina nas Dinkić laže i obećava nemoguće.
Kritikovao je prethodnu vladu, u kojoj je učestvovao, da hoće da poveća PDV, zaduži državu i rasproda preostalu imovinu. Sada to isto sprovodi i likuje što nas je sve prevario.To se jasno videlo kada je,ushićen i ozaren,saopštio da je uspeo da proda državne obveznice od 1 milijarde dolara za 6,675 odsto, i da su to najbolji uslovi koje smo dobili.
Čak je tvrdio da ima zainteresovanih investitor iz SAD koji su hteli da kupe naše obveznice za 4 milijardi dolara. Interesne stope američke centralne banke – FED iznose 0,25 odsto.Srbija plaća 26,7 puta veću kamatu.Koja je garancija? Devizne rezerve naše države od 10 milijardi evra. Na koju dobijamo kamatu od 1-1,25 odsto. Povucite devizne rezerve u Srbiju i videćete da vam niko neće dati nijedan jedini dolar kredita.
Našim parama nas zadužuju i čekaju da bankrotiramo. Dug se popeo na 26,5 milijardi evra, sledeće godine glavnica i kamata će biti preko pet milijardi evra. Prodaja Telekoma će biti iznuđena i samo će produžiti vladavinu ekonomskog ubice. Kada sve prodamo, dva miliona građana će biti na ulicama. Tada će biti važno da sprečimo dolazak na vlast novog demagoga. Izazovi su pred nama zaista veliki.
