Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Vitezovi

Vitezovi

848
0
SHARE

Godine 1989 bio sam primoran da napustim društvenu banku jer se od zaglušujuæe buke i izliva oduševljena prema Velikom Voði nebeskog naroda nije moglo više raditi. Svi mi koji smo poslovali na tržištu i koji smo znali da radimo svoj posao bili smo gurnuti u stranu od ostrašæenih pristalica vulgarnog nacionalizma. Godinu dana ranije javno sam se suprotstavio nasilju koje je vladajuæa partija sprovodila u srpskoj privredi. Tada je Veliki Bankar i Spasilac srpskog naroda, buduæi Veliki Državnik koga nismo imali još od vremena Stefana Nemanje, izašao sa idejom da je srpskoj privredi potrebno samo dve banke.

Oduševljenje srpskih privrednika je bilo veliko. Sve što je Veliki Voða predlagao bilo je ingeniozno i trebalo je sprovoditi u praksu. Napokon smo dobili stratega i vizionara koji æe nas odvesti u obeæanu buduænost bez velike muke. Gadilo mi se da gledam i slušam socijalistièke direktore, rukovodioce velikih privrednih sistema i kolektiva, kako se utrkuju u dodvoravanju novoj vlasti. Zašto bi Srbija imala samo dve banke? Na osnovu kojih tržišnih parametara je to izraèunato? Zašto dve, a ne, recimo, jednu banku? Mnogo je lakše politièku samovolju sprovoditi u monopolskoj privredi. Ako veæ imamo sulud predlog o dve banke, onda je mnogo bolji predlog da nemamo nijednu banku. Šta æe nam bankarstvo kad imamo ljubav naroda i socijalistièkih privrednika prema Ocu Nacije?

To sam javno govorio. A onda je usledila odmazda. Malo je misleæih ljudi tada smelo da naruši idiliènu ljubav Velikog Voðe i njegovog probuðenog i opèinjenog naroda. Najviše su me napadali socijalistièki direktori i kolege ekonomisti. Nije vreme da se govori istina! Nacija je ugrožena! Istorija od nas traži da budemo jedinstveni i da stanemo iza misli i dela Velikog Voðe. Socijalistièki direktori, partijski drugovi i kadrovici, suprotstavili su se kapitalistièkoj ideologiji i pojurili su da što više uzmu kredita iz primarne emisije.

Te godine je Veliki Voða odluèno ušao u sivu emisiju 1,5 mld $ i èitavom svetu pokazao na šta je sve spreman. Pare iz sive emisije su kod socijalistièkih direktora stvorile iluziju da je tržište prevaziðeno i da je najvažnije biti prvi u izjavama ljubavi i odanosti prema skromnom bankarskom službeniku što živi u malom društvenom stanu. Blizina vlasti donosila je ogromne zarade.

A onda smo ušli u višepartijski sistem. Naivno sam poverovao da je moj zadatak kao privrednika i privatnika da podržim opoziciju. I to sam od prvog dana èinio. Gospoda menadžeri, bivši socijalistièki direktori i partijski drugovi, smatrali su da je to rizièno i opasno. Nije vreme! Zašto bi se odricali povoljnih kredita iz primarne emisije i otvaranja predstavništva u inostranstvu? Ni privatnici nisu bili voljni da stanu iza tadašnje opozicije. Nije vreme! Otvoreno su mi govorili da treba iskoristiti sadašnju vlast, stvoriti lièno bogatstvo i napraviti kapital u sopstvenim preduzeæima na bazi društvene svojine, pa æemo tek onda, ako bude trebalo, rušiti Glavnog Faktora Mira. Jedan novobogataš, buduæi ministar, satima me je ubeðivao da je suludo suprotstavljati se Despotu koji ima: pare, medije, policiju i vojsku. Pored toga, govorio je da se veæina opozicionih lidera tajno sastaje i saraðuje sa Despotom.

Ipak, duboko sam verovao da æe istina pobediti laž i propagandu. Sanjali smo o nekom Oktobru koji æe srušiti režim koji je poèivao na pljaèkanju sopstvenog naroda i sukobljavanju sa èitavim svetom. Uprkos pretnjama, ostali smo verni tadašnjoj opoziciji. Nismo mogli da izdamo sami sebe. Oni koji su, poput mene, najviše bili prisutni u javnosti žigosani su i poslovi su nam uništavani. Uspešni su sedeli u izvršnim odborima vladajuæih partija, parlamentu, vladi, dobijali su sivu i primarnu emisiju, nagraðivani su uvoznim dozvolama, frekvencijama i ekskluzivnim poslovima.

Sve je bilo pod kontrolom jednog èoveka i jedne žene. Familija je upravljala Srbijom. Uspeh se merio u zavisnosti koliko je ko bio blizak Familiji. Nijedna znaèajna finansijska transakcija nije smela da se obavi bez njihovog znanja i uèešæa. Državni reket se plaæao na svakom koraku. Ko nije bio podoban, nije hteo da sluša i plaæa, uprkos liènim sposobnostima, morao je da èeka neka bolja vremena. Interesantno je da ni opozicioni lideri nisu pokazivali zainteresovanost za sudbinu onih koji su ih podigli. Oni su veæ tada programirano ulazili u druge dilove. Izgledalo je da æe Despot veèno vladati.

A onda se ostvario naš san. Graðani su srušili odnaroðeni režim. Poraženi su laž, osionost i prevara. Poverovali smo da se novo sunce budi nad našim nebom. Otrežnjenje je bilo krvavo. Nebeski narod se spustio na zemlju i tražio je rešenja za osnovna egzistencijalna pitanja.Graðani su bili spremni za novi poèetak.

Meðutim, novog poèetka nije bilo. Stari sistem je samo obukao reformsko odelo. Zapanjen sam bio kada sam meðu prvoborcima revolucije prepoznao novobogataše koji su, po ko zna koji put, postali prevrtaèi. Nastalo je ponovo utrkivanje ko æe se pre dodvoriti novim vlastodršcima. Lièni kapital je stavljen u funkciju podmiæivanja nove vlasti. Socijalistièki direktori, partijski drugovi, menadžeri u društvenim preduzeæima, privatnici koji su bili sluge Familije, šverceri duvana, nafte i viskija, doušnici i policijski agenti, bankari u èijim sefovima je naðeno 600 kg droge, kriminalci i profesionalne ubice, stali su u odbranu reforme. Reformatori nisu izdržali. Prijala im je blizina kapitala. Nije vreme za kritiku! Reforme nam trebaju! Nema alternative!

Nastala je ideologija neoliberalizma. Od prvog dana sam pisao kritièke tekstove i govorio da nam takva reforma ne treba. Reforma nije krenula dobrim putem! Na svu sreæu, danas je to jasno 80,4 odsto graðanima Srbije. Samo vitezovi srpske privrede, kako ih nazvaše udvornièki novinari, ponovo jašu na krilima nove vlasti. Za njih se ništa nije promenilo. Nastavili su da služe nove gospodare i tako su saèuvali kapital. Ni zakon o ekstra profitu im nije mogao ništa. Nije vreme! Privatizujmo zemlju! Tranzicija je u toku! Nema odstupanja! Svi neka idu na tržište! Uzmi ponuðeni procenat! Ali, nismo svi isti. Ne mogu se svi potkupiti. Postoje još uvek ljudi koji drže do morala. A nema politike bez morala.

Kakve su to reforme u kome se pljaèkaši društvene imovine i moralne protuve proglašavaju vitezovima, umesto da sede u zatvorima? Kad æe doæi vreme za poštene i radne ljude? Ne pristajem da æutim! Nijedno bogatstvo nije vrednije od istine. Zar su bogati malograðani na vlasti vredniji od miliona siromašnih što žive na 2$ dnevno? Zar da pristanemo na novu laž i podvalu? Nema tog obezbeðenja koje ih može spasiti od suda istorije. Uzaludan im je pokušaj da zaustave vreme.

Sad je pravi trenutak za promene! Graðani Srbije traže nove ljude i novu državnu politiku. Verujemo samo u postignute rezultate. Vitezove treba izvuæi iz njihovih oklopa. Sakrili su se iza reformatora. Plaše se da izgube privilegije i bogatstvo. Zalažu se za legalizaciju poslova i kapitala. Ne trebaju nam vitezovi. Njihovo vreme je prošlo. Neka im javnost danas sudi. Ali prvo neka vrate otete pare.J er sve se, ipak,vrti oko para, zar ne? A to je za njih, verujte mi, najveæa kazna. Beograd,06.09.2002.god

SHARE