Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Vitezovi srpske privrede

Vitezovi srpske privrede

816
0
SHARE

Dnevne novine su nas obavestile da su èelni ljudi dvadeset èetiri najmoænije firme u Srbiji, vodeæi privrednici, osnovali Srpski poslovni klub »Privrednik«, èime je, kako kažu »stvoren prvi znaèajan privredni lobi u tranzicionoj ekonomiji Srbije »Privrednik« æe »svojim radom predstavljati autoritet za dijalog sa državom u interesu razvoja privrede i društva u celini«.

Lepo.

Napokon su i uspešni poslovni ljudi odluèili da »ne budu objekat, veæ subjekat u promenama u privredi i društvu«.

To je za svaku pohvalu.

Komentarišuæi politièki uticaj na firme i privrednike, Prvi predsednik izjavljuje »jedina prava zaštita je privatno vlasništvo, gde vlasnik štiti svoj menadžment«.

Naravno, privatno vlasništvo je brana od politièke samovolje oligarhije na vlasti. Zbog toga Prvi predsednik istièe:«javna preduzeæa su svuda i uvek predmet nagraðivanja za istaknute èlanove partija, ali su ona po pravilu loše firme«.

Moramo se složiti da je to po pravilu zaista tako.

A onda, uokvireno u sredini teksta, veliki naslov »Vitezovi srpske privrede«! I slede imena vitezova i firme koje oni predstavljaju.

I tu, posle svih slaganja i proèitanih izveštaja sa konferencije, poèinje velika nevolja. Ko je poslednju deceniju vladavine despotskog režima proveo radeæi u srpskoj privredi zna dobro da su mnogi od pompezno nazvanih vitezova srpske privrede bili, zapravo, skutonoše i štitonoše režima koji je opljaèkao sopstveni narod i privredu doveo do bankrotstva. U tiraniji oni su bili uspešni samo zahvaljujuæi, ne svojoj menadžerskoj sposobnosti i hrabrosti da se upuste u tržišne rizike, veæ podaništvu i vezama sa vrhom politièke oligarhije. Mnogi od tih dvorskih paževa direktno su uèestvovali u vlasti, zauzimali potpredsednièka i ministarska mesta, donosili odluke koje su vodile privredu u propast, dok su, istovremeno, èuvali svoja direktorska mesta u privilegovanim firmama. Bilo bi interesantno da vitezovi tržišne privrede izaðu pred srpsku javnost sa podatkom koliko su njihove firme povlaèile novca iz primarne i sive emisije po kom kursu su kupovali devize i u kom iznosu, koliko su uvozno-izvoznih dozvola dobili i koji su profit napravili, kao i da objave koliko su novca dali za finansiranje vladajuæe partije. Takoðe, interesantno bi bilo uporediti njihovu liènu imovinu poèetkom devedesetih i danas. Neki od njih su bili visoki partijski funkcioneri koji su, nastupajuæi u javnosti, izazvali nedoumicu da li zastupaju partijske, državne ili privredne interese. Meðutim, ono što nije izazvalo nikakve nedoumice je to da su oni uvek znali da brane sopstvene interese, prerušene kroz interese preduzeæa kog su vodili. Zahvaljujuæi monopolskom položaju svojih preduzeæa i politièkoj podršci despotskog režima, uspeli su ne samo da se saèuvaju od bankrotstva, veæ da dobro profitiraju u doba kada se država i nacija propadale. I, evo, sada, posle izvršenih demokatskih promena, kada su sklopili savez sa novim vlastodržcima, jašu ti naši vitezovi na našim leðima i pojavljujue se kao »autoritet za dijalog sa državom«. A da paradoks bude veæi, oni to hoæe da rade u »interesu razvoja privrede i društva u celini«!?!

Neverovatno.

I još kažu da »neæe da budu objekt«. Pošto su stekli bogatstva sada neæe više da služe nikome.

Opasnost je prošla, izašli su iz mišijih rupa i sada hoæe da legalizuju svoje bogatstvo.

Bivši potpredsednici i ministri Vlade, visoki partijski funcioneri, èlanovi svih vladajuæih stranaka, raèunajuæi i trenutni DOS, bankari u èijim sefovima je naðeno 600 kg droge, koji su bili expoziture Državne bezbednosti, koji su se družili sa viðenijim kriminalcima, korisnici primarne i sive emisije, korisnici budžetskih fondova, filijale za zapošljavanje potomaka partijske oligarhije, èlanovi upravnih odbora svih javnih preduzæa, lešinari koji su prigrabili društvena preduzeæa da bi otvorili svoje privatne kompanije , zelenaši, secikese, malograðani, pobornici kièa i pink ideologije uspeli su da obmanu srpsku javnost i da se sakriju iza poštenih struènih i radnih poslovnih ljudi koji uspešno vode kompanije i godinama odolevaju svim politièkim pritiscima.

Zašto su ti èestiti ljudi pristali da peru biografije dvorskih pajaca i klovnova despotskog režima? Zašto »viðeniji privrednici« nisu napravili »znaèajan privredni lobi« u vreme režima koji je upropastio srpsku privredu? Hoæe li vitezovi podiæi glas protiv rasprodaje društvene imovine i uništavanja nacionalnog bankarstva? Zašto se tada nije èuo njihov viteški glas da zaštiti opljaèkane i osiromašene? Odgovor nam je dao sam Prvi predsednik tvrdeæi da je »jedina prava zaštita privatno vlasništvo«.

Bravo!

Ali, koje privatno vlasništvo?

Privatno vlasništvo koje je nastalo na tržištu, dobrom poslovnom strategijom i velikim radom, privatno vlasništvo, koje se gradilo nekoliko decenija i stotina godina zna da štiti svoj menadžment. Ali šta oèekivati od novobogataša koji sve stekoše u poslednjih nekoliko godina? Zar mislite da oni mogu pokrenuti privredu? Zar da oni zaštite društvo u celini?

Zabluda je to, gospodo!

Oni nisu srpska elita.

Oni danas samo legalizuju svoje bogatstvo i traže novi društveni status.

I to sve za 50 evra meseène èlanarine i minimalne donacije od 100.000 dinara koji æe platiti – firma!

Viteški, nema šta!

Beograd, 10.01.2002 god.

SHARE