Početna Tekstovi ВЕЉА АБРАМОВИЋ ИЛИ КО ЗА КОГА РАДИ?

ВЕЉА АБРАМОВИЋ ИЛИ КО ЗА КОГА РАДИ?

5784
0

ВЕЉА АБРАМОВИЋ

            или

КО ЗА КОГА РАДИ?

 

Примио сам много ваших порука о томе да ме, готово у сваком свом наступу, прозива,блати и вређа Веља Абрамовић.

Који бесрамно брабоња да радим за енглеску обавештајну службу.

Како су многи од вас збуњени овим лажима, тражили сте од мене да јавно одговорим.

И, ево, одговарам.

Приморан сам да се браним.

 

Веља Абрамовић је, све до прошле године, био у нормалним односима са мном.

Био је, дакле, нормалан.

Онда је, за мене неочекивано и изненада, почео да лаже, да ме напада, оптужује и вређа.

Мада му нисам за то дао никакав повод.

Нигде га нисам напао или нешто ружно рекао о њему.

Сматрао сам га пријатељем и саборцем у борби против политичке тираније.

Моји  јавни напади су усмерени искључиво на велеиздајника Драмосера, психопату и патолошког лажова, и на његову плаћену и лажну опозицију.

Тако сам лансирао слоган – НИ КУРТА НИ МУРТА.

Кога грађани све више прихватају.

 

А онда су Вељини напади  на мене постали све учесталији.

Лажи су биле све огавније.

И све несносније.

Ћутао сам и трпео.

Мислио сам да човек има неки лични  проблем и да ће га проћи.

Обрачун са Вељом ми није био важан.

Суштина мог јавног деловања је била у борби против Окупације и рушењу наметнутог тоталитарног политичког система.

Веља ми није био у фокусу интересовања.

Обрачун са њим сам хтео да оставим након Ослобођења.

Али, он је постајао све осионији и безобразнији.

 

Ако наставим да ћутим, јавност ће мислити да сам се уплашио од Вељиних лажи.

Ћутим јер су те лажи Вељине о мени истините.

Ако кренем да се обрачунавам са њим, онда губим време и енергију, који су ми потребни у јавној борби против Окупације и Тираније политичког олоша.

 

Приморан сам да се браним.

Због све већег броја људи који прате мој рад и који ми верују.

 

Веља Абрамовић ме оптужује да радим за енглеску обавештајну службу.

Ту лаж може да изговори само напаљени и исфрустрирани сметењак и згубидан, употребићу Вељину омиљену реченицу, „ који је независан од свог мозга.“

 

Истина је да никада нисам имао никакав додир, контакт или разговор са обавештајним службама.

Нити са нашом, нити са страном.

У многим мојим текстовима може да се нађе да имам одбојност према сектама, обавештајним службама и политичким странкама.

То није мој свет.

Човек сам слободне мисли и слободног духа.

Непокоран и непоткупљив.

Што ме је много коштало у животу.

Али, то је цена слободе.

 

 

У последњем наступу под називом „БОМБАРДОВАТИ ЛОНДОН И ЊУЈОРК“, зар ова изјава сама по себи није суманута, Веља ме је напао да се не залажем да се оснује  Развојна банка.

Ако погледате све економске програме, које сам писао од 1999.године до данас, раније економске програме нећу да  наводим, свуда ћете наћи  моју идеју да се оснује Развојна банка и предлоге за оснивање Фонда за Рашку област и Фонда за врањску долину, као стратешких територија за улагање, због могућих политичких проблема на тим областима.

То нико није износио у јавности осим мене.

 

Како је могуће да Веља Свевидеће Око, који све види и све зна, ово не зна?

 

О враћању злата у земљу ништа не знам, јер нисам енлески шпијун да све  знам.

О злату у Народној банци Србије знам само ово :

 

„  Na dan 31. maja 2018. godine, Narodna banka Srbije je u svojim rezervama imala 19,70 tona zlata, u ukupnoj vrednosti od 708,64 miliona evra. Zlato, kao deo deviznih rezervi Narodne banke Srbije, učestvuje sa 6,52% u ukupnoj strukturi deviznih rezervi. Ono se u deviznim rezervama Narodne banke Srbije nalazi u obliku zlatnih poluga (88,22%), kovanog zlata (6,67%) i zlata na računima Narodne banke Srbije u inostranstvu (5,11%). Preko 94% zlata u deviznim rezervama Narodne banke Srbije čuva se u Republici Srbiji, u trezoru Banke, dok se ostatak rezervi zlata čuva u inostranstvu, u Banci za međunarodno poravnanje u Bazelu. U skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, Banka odlučuje o formiranju i korišćenju deviznih rezervi, kao i o upravljanju i raspolaganju tim rezervama, u skladu s monetarnom i deviznom politikom. Pre 2005. godine, zlato su kupovale inostrane poslovne banke. Međutim, Narodna banka Srbije nije prodavala zlato više od jedne decenije (od 2005. godine) i od tada je u okviru svoje politike formiranja deviznih rezervi stalno povećavala učešće zlata u deviznim rezervama, kupovinom zlata iz domaće proizvodnje, što znači da devizne rezerve nisu trošene za kupovinu zlata. Kupovinom zlata iz domaće proizvodnje, Narodna banka Srbije podstiče rast domaće proizvodnje zlata, odnosno industrijske proizvodnje, a time i privredni rast zemlje, pri čemu se povećava nivo deviznih rezervi. U toku 2017. godine, Narodna banka Srbije je kupila 52 poluge zlata (oko 652,3 kilograma zlata). U periodu od 1. januara do 31. maja 2018. godine, Narodna banka Srbije je kupila 27 poluga zlata (oko 338,6 kilograma zlata).

 

Више од овога не знам.

Признајем!

 

О Вељином плану „ Како спасити и обновити Србију“ у делу интервјуа у коме говори о штампању динара из примарне емисије и улагању у пољопривреду, обавезном државном откупу и завршавању откупљене робе у магацинима државних робних резерви, могу да изјавим да сам запрепашћен незнањем Професора и Доктора Континуитета, који предлаже да  производена и откупљена роба заврши у државним магацинима.

 

Бруцоши на Економском факултету знају да произведена роба мора да заврши  искључиво на тржишту.

Роба у државним магацинима и робним резервама, мемљива и покварена,обично са роком који је истекао, завршава у стаљинистичким радним логорима, тачкицама и несташицама хране.

Призива ли то Друг Веља, дете Црвене буржоазије и комунистичког Терора, враћање на бонове у расподели отете друштвене моћи?

 

Студенти друге године Економског факултета, који су положили Теорију цена и Монетарну политику, знају да штампање новца без покрића и улагање у робе, које завршавају у државним магацинима, уместо у извозу на страним тржиштима, где се из прилива девиза по извозу анулира инфлаторни ефекат штамања динара без покрића, где се извозом динар претвара у толико потребну валуту, ти студенти, дакле, већ су научили да се само извозом може спречити хиперинфлација и уништавање сопствене националне валуте.

 

Зашто Веља прича глупости о економији, када о њој, према овоме што је изнео, ништа не зна?

Или, можда, намерава да нас врати у време када је Централни комитет из државних резерви давао, према партијским заслугама, робе из магацина привилегованим припадницима Црвене буржоазије, док су припадници владајуће радничке класе, у оствареној револуционарној идеји владавине пролетаријата,недељама чекали редове да добију милостињу и мрвице од Великог Брата Комунизма?

 

На овом примеру економског уређења државе, Друг Веља показује да ивер не пада далеко од кладе, да крв није вода и да се  његова наука о времену сместила у константно присуство физичке реалности стаљинистичке расподеле из државних магацина робних резерви.

Континуитет је настављен.

 

На крају, поставља се логично питање зашто Веља све ово ради?

Неки разлог мора да постоји.

Не верујем у случајности.

Зашто Веља напада све људе на јавној сцени и везује их за разне стране обавештајне службе?

Зашто напада мене када добро зна да све што је рекао о мени је гнусна лаж и бедна клевета?

 

Постоје два рационална објашњења.

 

Или је Веља потпуно  пролупао, како би он рекао „ постао је независан од свог мозга“, па не зна шта блебеће или је Веља добио налог да баш то ради за одређену материјалну противуслугу, због неких својих проблема у које је упао.

 

Не знам шта је у питању.

У сваком случају, те лажи које измишља о мени су одраз моралне пропасти.

 

Зар и ти, брате Вељо?

 

Београд, 7527.година, сечко, дан двадесети