ili
Uvek i nadasve prisutni Švarc
Razmišljanja nakon èitanja teksta Džordža Soroša „I demokrate lažu“
Šta se to desilo Džordžu (Sorošu) kada je otkrio tek sada da politièari lažu. Šta se to još dogodilo da se on sada setio drugog Džordža (Orvela). A šta to tek treba da se dešava da se setio i treæeg Džordža (Buša), iliti Djoke Grma.
Kakve su mu namere, ako sada kaže da treba preispitati koncept Karla Popera, po kome „realnost možemo bolje shvatiti prihvatanjem kritièkog mišljenja“, te da naèin korišæenja medija, sada znatno unapredjen od vremena pisanja „1984.“, može da ugrozi koncept otvorenog društva.
Zar to gubi snagu veliki mag ili samo želi da neko to pomisli? Ko bi njemu mogao da poveruje kada sada poziva na osnovne postulate svog Fonda za otvoreno društvo!
Uobièajena smena u SAD, gde nakon Republikanaca stižu Demokrate, gde možda Hilari treba da zameni lažljivog Bila u nameri da sklone Džordža. Bila, koji je pred celom nacijom lagao samo da ne povredi osnovnu propagiranu jedinicu amerièkog društva – porodicu – ma kakva ona ustvari bila. To što je na nama morao da dokazuje svoju „muškost“ slanjem milosrdnih andjela na nevinu decu, raèunajuæi tu i onu zateèenu na svom radnom mestu u noæi bombardovanja RTS-a, to Džordža izgleda ne dotièe. Zašto sad njegovo „otvoreno društvo“ ne pozove na isti tretman prema medijima koji rade na tome da unište osnove otvorenog društva Popera, koji je Džordžu èak i u imenu njegovog fonda? Da tako uništi bandu lažljivu, koja neštedimice laže jadne male amere, da koristi unapredjene razradjene modele onog prvog Džordža, uvede ministarstvo istine, koje æe pri prvoj veæoj laži poslati milosrdne andjele na zadatak.
Kaže Džordž kako se, eto, amerima tek sad otvaraju oèi, kako vide da ih je drugi Džordž prevario, poslao njihovu decu da jure Osamu, pa je to veæa šteta od laži predhodnog Bila, supruga nadolazeæe Hilari, koja æe sve uèiniti da reši uzroke seksualnih problema Bilovih. Ubediæe nas jednog dana neki Džordžov najbolji uèenik da smo mi ustvari nastradali samo zato što Hilari nije htela da popuši Bilu. Ko ne bude tvrdio isto, poješæe ga ministarstvo istine onog prvog Džodža.
Frustrirani, izopaèeni politièari, grešni po svim Božijim zapovestima, isti oni koji su potekli od onih što zatvoriše indijance u rezervate, porobiše crnce (o kurvama i kriminalcima neæemo sad, dosta je i ovoliko), pustiše naciste da se sakriju u Ameriku (ali južnu), isti oni koji su i stvorili zlo kod nas zvano SM i MM, upravljaju našim sudbinama veæ decenijama.
Sada nam Džordž Soros (nekada Švarc) prièa o nedostacima otvorenog društva. Da li je to pravdanje za grehe, nemirna savest u poodmaklim godinama ili nešto slièno? Teško je to oèekivati od ovog igraèa olovnim vojnicima, medijskog maga, koji godinama kroji, secka i igra se. Jedino da nije jadnièak ostao bez para?
Švarcovi izaslanici, predstavnici, kao izvesna gospodja Liht, od širine svojih vidika ne mogu da stanu u stolicu njegove televizije. Kako to nije primetio na vreme? Kako nije upozorio nezavisnu Olju da na vreme promeni tesne stolice, nego je gospodja nekoliko puta morala da sedi na hoklici. Dobro, možda je i to medijski trik, svi imaju iste stolice, samo ona ima hoklicu, tek da se zna ko je tu glavni. Sve ih je više koji ne staju u ove fotelje od širine svojih vidika, koja im stvori otvoreno društvo Švarca.
Sada je glavni igraè zapravo gospodin Vajs. Bez njega se ne može. Ako gradjani ne izaberu njega onda æe biti opet mrak iliti Dark, što nas opet vodi u Švarc. Vajs je toliko sposoban, toliko napredan, toliko mu dobro ide ono što od njega, kao Vajsa, oèekuje Švarc, da prièa o Džoržu (Orvelu) izgleda smešna kada je pominje isti Švarc (Soroš).
Da li se to Džorž (alias Švarc, sada Soroš) uplašio nadolazeæeg neonacizma od kog beži od malih nogu, a dobro mu ide to bežanje. Da li je proèitao, a teško da mu njegovi pres klipinzi veæ nisu javili, da je za predloge demokrata glasalo mnogo republikanaca, èak toliko da je „Predstavnièki dom Kongresa SAD nadglasao veto predsednika na projekte o novim vodenim resursima, a odobrio predlog zakona vredan 215 milijardi dolara za zdravstvene, obrazovne, radnièke i veteranske programe uprkos pretnji vetom“.
Da li je problem zato što je preko 200 milijardi dolara otišlo za zdravlje, obrazovanje, radnike i veterane umesto za vojne operacije u Iraku i Avganistanu. Šta æe da radi ratna industrija, od èega æe da žive magovi rata?! Èime æe se finansirati neka nova kampanja milosrdnih andjela sa osiromašenim uranijom? Biæe da medijske magove žulja upravo to! Jer to je samo poèetak budjenja društva koje je slušalo savete otvorenog društva. Pa kada su stvarali sve medijske kampanje, sve laži koje su vodile samo njihovom cilju, nisu oèekivali da æe Otvoreno društvo toliko otvoriti oèi onih kojima je bilo namenjeno.
Sada se Džordž žali, žali za silnim novcima ubaèenim i u naše takozvane NVO, neke televizije, razne likove koji su ga ovde zastupali, vodili rovovske bitke, pa i one iz tesnih fotelja Veranovih emisija.
Odakle sad finansirati otvoreno društvo, ako ratna industrija ne dobija sredstva iz budžeta koji finansiraju gradjani kojima je otvoreno društvo otvorilo oèi?
Ipak, nismo zabrinuti ni za jednog Džordža. Prvi je dobro napisao i „1984.“ i „Životinjsku farmu“, i hvala mu na tome. Drugi Džordž je prošao glavni deo mandata, bez da je morao da laže ko mu puši u kabinetu, dok je treæi Džordž na putu da smisli nešto sasvim novo. Možda želi da ga vidimo kao svoga, kao jadnog ugroženog gradjanina, koji je, eto, otvorio oèi zahvaljujuæi otvorenom društvu. Neæe se on tek tako oprostiti od nas, ima još puno igara da se odigra.
Kod nas je i dalje u toku igra zvana gospodin Vajs, bez obzira na njegove probleme sa sinusima, manekenisanjem, oèevim neslaganjem, zamonašenu bivšu ženu… Vajs je pravi za gospodina Švarca, gospodja Liht æe veæ uskoèiti kada neke stvari ne moraju da budu baš sasvim bele, veæ da ipak malo odu ka Švarcu, a daleko je neka 2015, kada æemo, jelte, svi mi malo da se nosimu u Evropu, koja zalaganjem istih ili sliènih, možda do onda neæe ni biti u ovom obliku, veæ nekom bližem Švarcu.
Do onda, ministarstvo istine odrediæe da namesto Vajsa mora doæi Vajs, pa šta god da se desi, 1389. æemo brisati iz svih školskih udžbenika, uvešæemo samo 1984. kao godinu Švarca, kada se ustvari sve i zakuvalo, a poèelo onom kobnom „niko ne sme da vas bije“ samo par godine kasnije. Eto, prvi Džorž (Orvel) je samo malo pogrešio što se nas tièe, dok drugi Džordž (Švarc) ni u èemu nije grešio. Možda je sada na putu da pogreši, ali sve zavisi od Vajsa, Lihtove, kao i nekih novih, a Švarc je nadasve uvek prisutan. Doduše, šta oèekivati nakon gradacije Švarc, Liht, Vajs, veæ opet Švarc.
Zato je toliko bio dalekovid Radovan Treæi kada je uporno gledao u televizor, sve pritom govoreæi kako 20.000 policajaca juri Džordža ulicama grada Èikaga. Sada je samo potrebno prevesti ovu reèenicu na – 20.000 Srba juri Džordža ulicama grada Beograda. Birajte kojeg æete Džordža! Ehh, da nam je Zoki (Radmiloviæ-da ne bude zabune) živ, pa da nam pomogne!
Ali bez brige, jure ga da mu se zahvale na tome što im je otvorio oèi „otvorenim društvom“, pa sada vide da æe osim VVT (Veranove Velikobratovske Televizije), DJA (Djuniæeve Avale), PM (Pinka Mitroviæevog), dobiti još i TSB (Timofejevov Studio B), kao i ostale nove SM (Stupareve Medije).
Zarad novog medijskog mraka, na koji æe neki novi milosrdni andjeli trošiti municiju, živeli i prijatno.
Tamna je noæ, Vedran je dan, ali piše nam se Švarc.
Panèevo 01.12.2007.
Mileta Popoviæ
Objašnjenja:
Švarc (Schwartz) – crno
Liht (Licht) – svetlo
Vajs (Weiß) – belo
SM – skraæenica za sadomazohizam i (vreme) Slobodana Miloševiæa
MM – skraæenica nekad za Merilin Monro ali i za Mira Markoviæ (ne lièe doduše), a sada i za Miroslav Miškoviæ
PM – skraæenica za pre midnight-pre ponoæi, skraæenica za Prime Minister-predsednik Vlade, ali kod nas ima još jedno znaèenje.
