Početna Sadržaj Privatizacija Veleposednici prigrabili oranice

Veleposednici prigrabili oranice

886
0
SHARE

Šta je donela privatizacija poljoprivrednih preduzeæa u kikindskoj opštini Prodata su skoro sva društvena gazdinstva, a mnogi radnici su ostali bez posla. Sem nekoliko firmi, èiji su zaposleni unovèili svoje akcije, veæini su ostali vrednosni papiri koji skoro da i nemaju cenu

KIKINDA – U najveæoj severnobanatskoj opštini nazire se kraj privatizacije poljoprivrednih preduzeæa jer nove gazde treba da dobiju još kikindsko „Jedinstvo“ i ruskoselsku „Slogu“. Ako bi se u najkraæim crtama sumirao bolan, ali neumitan proces vlasnièke transformacije, evidentno je da su za male pare novokomponovani zemljaši, pored više hiljada hektara plodne banatske crnice, dobili i druge znaèajne resurse firmi od kojih je najveæi broj u pretprivatizacionom postupku bio gotovo na kolenima.

Srpski magnat Milorad Miškoviæ, vlasnik kompanije „Delta M“, koji izmeðu ostalog poseduje i 21.000 hektara zemlje, postao je gazda najboljeg Poljoprivrednog preduzeæa u ovom delu Banata – velikoselske „Kozare“ koja je, zahvaljujuæi impresivnim resursima u vidu moderne mehanizacije, silosa i svinjogojske farme, nastavila da uspešno posluje. U Miškoviæevoj drugoj akviziciji AD „Topola“ iz Banatske Topole situacija nije tako sjajna, a od nekadašnjih 250 radnika posao je zadržalo nešto više od 60 njih. Stoèarska i ratarska proizvodnja su se u Topoli ipak stabilizovali, što nije sluèaj sa kikindskim preduzeæem „29. novembar“, koji mnogi smatraju za jedan od najlošijih primera privatizacije u agraru. To preduzeæe je pre nešto više od godinu dana na aukcijskoj prodaji kupila Beograðanka LJiljana Vukeliæ, ali se u èaršiji šuška da je pravi vlasnik Ðan Karlo Gudini iz Italije.

Pošto je njegova firma „Agriromanja“ iz Malog Iðoša investirala u „29. novembar“, sada potražuje oko 600.000 evra, dok veæina zaposlenih smatra da dug nije veæi od 200.000 evra. Ukoliko se novac ne vrati, oranice koje su stavljene kao hipotekarni zalog biæe preknjižene na „Agriromanje“. Mali akcionari u „29. novembru“ tražili su od Republièke agencije za privatizaciju da poništi privatizaciju ove firme, a istovetan zahtev svojevremeno su uputili i ojaðeni radnici Poljoprivrednog preduzeæa „Galad“, ali uzalud. Kada se ispostavilo da Konzorcijum predvoðen Živoradom Pejiæem iz Rume nema rešenje za Poljoprivredno preduzeæe „Galad“, firmu sa moænim stoèarskim kompleksom preuzeo je Petar Matijeviæ, vlasnik istoimene novosadske industrije mesa. Matijeviæ je svoj zemljišni fond od oko 12.000 hektara uveæao za još oko 1.000 hektara „Galadovih“ oranica. Novi gazda primenio je i novu poslovnu filozofiju, pa je od nekadašnjih 300 posao zadržalo tek pedesetak ljudi. Novi kapital u Kikindu je donela kompanija „Sojaprotein“ iz Beèeja kupivši Poljoprivredno preduzeæe „Kinða“.

Iako je broj radnika sa oko 200 smanjen na oko 60, „Sojaprotein“ je kupio modernu mehanizaciju i izgradio nove silose. Drastièno smanjenje broja zaposlenih nije mimoišlo ni Poljoprivredna preduzeæa „Mokrin“, novokozaraèku „Slobodu“ i bašaidski „1. oktobar“. Osim što su ostali bez posla, veæinu malih akcionara tišti to što njihove akcije gotovo da nemaju nikakvu cenu.

I stranci pazare

Krajem prošle godine Zemljoradnièku zadrugu „Jakšiæevo“ iz Srpske Crnje kupio je Endrju Hanter iz Engleske u steèajnom postupku po ceni od 245 miliona dinara. On je, bar prema zvaniènim podacima, prvi stranac koji æe obraðivati banatsku oranicu. Buduæi da strani državljani nemaju pravo da kupuju našu zemlju, Hanter je najpre registrovao preduzeæe „Kornvel“ u Beogradu, koje je kupilo srpskocrnjansku zadrugu i odmah zaposlio 15 radnika, najavivši da æe uskoro uposliti još stotinu radnika.

S. Urošev

Glas javnosti Petak, 05. 5. 2006.

SHARE