Početna Sadržaj Reagovanja VELEIZDAJA

VELEIZDAJA

1226
0
SHARE

Piše: Branko Dragaš

Smatram da treba da se uvede pojam veleizdaje u krivičnom zakonu Republike Srbije..Zalažem se da se, osim u ratnim uslovima, definiše pojam i veleizdaje za ljude koji upravljaju državom.Nešto slično kao što se u Zakonu o privrednim društvima krivičnim delom smatra namerno vođenje kompanije u stečaj.Poslovni ljudi koji vode kompanije na taj način dolaze pod udar zakona i mogu krivičnon da odgovaraju.

Zašto je to važno za državu?

Zato što država brani inerese svih njenih građana,nekoliko miliona ili desetine miliona, a u slučaju Kine i Indije, 1,4 milijarda i 1,1 milijarda interesa građana,znači država brani ineres mnogo većeg broja ljudi nego kompanije.Kompanije najveće na svetu nemaju više od pola miliona zaposlenih ili nekoliko miliona akcionara čije interese treba da zaštite.
Pošto država brani interese većeg broja građana nego kompanije, to je potpuno logično da se uvede zakon o veleizdaji države kojim će se pravno regulisati ova krivična oblast .
Radi se ,dakle, samo o interesima građana koje niko ne štiti, pa se dešava ono što sada imamo u političkoj praksi.

U političkoj praksi je dobro poznato da se politikom bave različiti ludaci koji, bežeći od svog ludila, imaju veštinu da zapale narodne mase i koji onda ,hraneći svoju pohlepu i svoju sujetu,uništavaju državu, državne institucije i građane, nagomilavajući ogromne količine otetog kapitala.

Nakon pada sa vlasti, obično ih niko ne dira,oni se povlače i zadržavaju kapital koji su ukrali, postaju medijske ličnosti,glavni posetioci modnih revija,uzgajivači konja,vlasnici plantaža i marketinških kompanija, odnosno postaju kapitalisti koji vrše dalja ulaganja svoga opljačkanog kapitala.
Država odlazi u bankrot, nastaje socijalna revolucija i milioni građana ostaju na ulici, dok se bivši političari bave unosnim biznisom,ismejavajući sve one koji pokušavaju da spase državu i da naprave nešto valjano za opšte dobro.

U Srbiji je to opšta pojava.

U politiku ulazi ološ koji profitiraju na državnim funkcijama,reše sve svoje materijalne probleme,presele se iz unutrašnjosti ili periferije u centar Beograda, uzmu velike stanove na sebe,ženu i decu,uštekaju novac za svoje pokolenje i iznesu u inostranstvo dovoljno novca da nekoliko generacija može živeti spokojno, ne radeći ništa, pa nam drže predavanja o ljudkim pravima i slobodama, o demokratiji i o slobodnom tzržištu.

I sve ovo što sam napisao, svi mi znamo.
I svako to priča hiljadu puta. Svakoga dana. I nervira se jer ne može to višeda trpi.Vređa njegovu inteligenciju.
A ne može ništa to ni da promeni. Samo mu ostaje da se nervira.

Zato je potrebno da se donese Zakon o veleizdaji za sve državne funkcionere.

Šta to znači?

Evo, izneću jedan konkretan primer,da bi se tako lakše razumeli.Ovo sam predlagao odmah posle Petog oktobra.Ideja mi je bila vrlo jednostavna, hteo sam da se kazne svi oni koji su neuspešno upravljali državom.Oni su bili najodgovorniji za sve što smo doživeli. To su bili Milošević,njegova žena,njegov partijski aparat i svi tajkuni koji su napravili kapital na privilegijama.

Šta je trebalo da se uradimo?

Prvo, da se po hitnom postupku donesu zakoni o veleizdaji države.
Drugo, da se uhapsi Milošević i njegova partijska klika za veleizdaju zemlje.
Treće, da otpočne suđenje Miloševiću i njegovoj partijskoj bandi u Srbiji.
Četvrto, da se osude za veleizdaju države.
Peto, da odu u zatvor i da im se konfiskuje imovina.
Šesto, da se pojedincima trajno zabrani bavljenje politikom i javno delovanje.
Trebao nam je prosvećeni ostrakizam.
Sve sam ovo predlagao Đinđiću. Nije prošlo. Rekao mi je da treba pohapsiti 40.000 socijalista jer su kriminalci.Bila je to ordinarna  glupost.Nisam mogao da verujem da su svi oni bili kriminalci.Suprostavio sam se tom planu i formiranju kriznih štabova.
Međitim, sve je bilo već izrežirano.Unapred dogovoreno i podeljeno.Ja sam im samo smetao.Đinđić je već pravio dil sa tajkunima i nije bio spreman da uradi ono što je trebalo da uradi. To je bio istorijski trenutak da se tako nešto uradi.Ali Đinđić ,nažalost, nije razumeo istorijska procese, kao što to nije razumeo ni Milčošević. I tako smo propali

Đinđić nije bio spreman da promeni suštinu totalitarnog režima, nego je zadržao taj totalitarni režim u svojo funkciji. Umesto da donese zakone koji će privesti pravdi sve one koji su uništili državu i koji su se obogatili, dok je narod siromašio,on je počeo,odmah posle uličnog prevrata, na talasu građanskog nezadovoljstva, da lično reketira tajkune.
Bila je to kobna greška.Koja ga je koštala života.
To nije smeo da radi. Trebao je institucije demokratskog sistema da usmeri na Miloševića, njegovu partijsku kliku,njegove tajkune i kriminalce.Institucije je trebao da upotrebi protiv njih, a ne sebe da izloži opasnosti,štićeni svoje ministre prevarante.
Nažalost, on to nije razumeo.

Nije trebalo ni smeniti, niti uhapsiti 40.000 ljudi samo zato što su bili socijalisti.Kada to uradite, a ostavite tajkune da se bogate pod vašim režimom, onda pokazujete da ste napravili termidor  i da će vas ta istorijska zabluda, kao i francuske revolucionare,skupo koštati.
Moj predlog  je bio da se privedu odmah zakonu i nacionalizuje imovina onih glavnih igrača, svi ostali će biti procesuirani isto po zakonskoj proceduri, ali u vremenu koje dolazi.
Bilo je važno, prema mome mišljenju, da se čelni ljudi zakonski kazne i da se, na taj način, napravi otklon od starog režima, da se pokaže da nastaje jedno novo doba i da svako od optuženih odgovara za sve ono što je stvarno uradio.

Zašto je to bilo važno?

Važno je bilo napraviti diskonutitet sa totalitarnim režimom.To se nije dogodilo. I tako su reforme u Srbiji propale.
Nije bilo konačnog diskontinuiteta.

S druge strane,kažnjavanje krivaca za veleizdaju države i nacionalizacija imovine koja je stečena na privilegijama bila bi velika opomena svim budućim političarima kako će da prođu ukoliko ne budu služili narodu i ukoliko ne budu branili interese države.

Da su današnji političari videli Miloševića i njegove partijske skotove u zatvoru u Beogradu, da su mu se pridružili Mišković i ostali tajkuni, da im je nacionalizovana imovina , onda se ne bi desilo to što se desilo kasnije,ne bi se desilo da Čeda iz šupljih patika uleti  u najskuplja odela i ne bi bio u prilici da pije vino od dve hiljade evra,ne bi se desilo da bivši premijer Živković puši tompus i postane platnažer, ne bi se desilo da se Mišković i Željko Mitrović sprdaju sa nama kako su se obogatili u reformama, ne bi se desilo da Aleksandar Vlahović postane milioner i da premijera Cvetkovića firma bude glavni savetnik u procesu privatizacije,dok je on bio direktor Agencije za privatizaciju.

To se sigurno ne bi desilo. Ni sve druge krađe kojesu se desile.Svi bi se plašili zakona.
Ne nekoga moćnoga pojedinca.Nego zakona. I to je velika razlika u funkcionisanju institucija sistema.

Nažalost, moje predloge niko nije hteo da sluša.Smejali su se svemu što sam predlagao. Da se ne bih nepotrebno nervirao, napustio sam sve to.

I desilo nam se sve ovo što danas imamo.
Nije tačno da nije bilo stručnih ljudi koji su znali šta treba da se radi.
Nije tačno da niko,sem režima, nema nikakvu ideju.
Istina je potpuno suprotna.
Bilo je mnogo pametnog sveta,ali su oni bili odbačeni.
Ja sam sam otišao.Video sam kuda sve to ide.

Da smo posle Petog oktobra uhapsili Miloševića i njegovu kamarilu, da smo mu sudili pred domaćim sudovima, kako to zakon nalaže, da smo ih osudili i nacionalizovali im imovinu, tada bi bio izlišan međunarodni sud u Hagu.Međunarodna zajednica bi videla da su na vlasti u Srbiji došli zaista novi ljudi, da su to mudri političari koji imaju viziju, da su moralni, da imaju nacionalno dostojanstvo, da su stručni, da znaju šta hoće i da ne dozvoljavaju da im šestorazredni službenici iz Brisela drže predavanja kako da upravljaju državom.

Ništa od toga,nažalost, nije prihvatilo.

Nova vlast je bila nedorasla istorijskoj ulozi koju je trebala da odigra.Nestručni,bez dana radnog iskustva,bez znanja o funkcionisanju države i privrede,pohlepni,sujetni,željni novca i moći, željni pokazivanja,malograđani,mekušci,intelektualni masturbatori,nacionalno ne utemeljeni,potpuno otuđeni od svog naroda, političari koji preziru svoj narod i koji smatra da je taj grbavi narod genocidan i da ga treba tući kao stoku,kažnjavati i pljačkati do potpune izunemoglosti.

Nova vlast je pala u kniks poklonu pred činovnicima EU.MMF i Svetske banke i primenili su program šok terapije i tako potpuno uništili i privredu i državu Srbiju.

Svi mi koji smo drugačije mislili, koji smo imali svoja znanja,iskustva i svoj pogled na svet, svi smo mi bili izopšteni od okupatorske vlasti jer smo direktno ugrožavali njihove lične i partijske interese u nastaloj organizovanoj pljački, kao i interese svojih nalogodavaca iz sveta.

Tako je propala ideja da se kazni Miloševbić i svi njegovi satrapi za zločin koji su počinili svom narodu.Propala je ideja da se utemelji veleizdaja države kao krivično delo za sve buduće političare, da to što budu uradili nikada ne zastareva i da će svako biti izveden pred lice pravde kada bude dostupan organima gonjenja.

Šta sada?

Vraćam se na početak. Tamo gde nisam bio prihvaćen. Predlažem da se uvede, odmah nakon promene režima,zakon o veleizdaji države koji će bliže regulisati ovu materiju.

Za društvenu zajednicu je najvažnije da političari odgovaraju za svoj rad i da država preventivno deluje,da oštro sankcioniše sve one koji ne rade u interesu države i građana.Ako se to postavi kako predlažem,teško je da će biti takva gužva na političkoj sceni kada budu političari ležali po zatvorima i kada im bude nacionalizovana imovina.

To je sami početak uspostavljanja pravne države.

Ne moramo mi građani da licitiramo da li neki političar moralan ili nije, to će on pokazati u svom delovanju. Recimo, predlažem da se svakom političaru uzme imovina u hipoteku na početku mandata.Njemu i njegovoj porodici.Ako se kocka sa našim životima i našom imovinom, mora da bude i njegova imovina pod zalogom.Ne može da se dešava,što je u današnjoj političkoj praksi uobičajna pojava,da država i građani bankrotiraju, ali da političari iz mandata u mandat izlaze sve bogatiji i bogatiji.

Na kraju, sve ovo se radi da se uvede red i disciplina u državi.
Suština je da se vratimo takvom društvenom uređenju u kome će pobediti moral političara i gde će građani verovati političarima na reč.

I na početku svega beše reč.
I reč beše u Boga.
Naše je samo da ne hulimo na Boga.
I da uzmemo ono što nam je poklonio.
Ali ne za sebe.
Nego da podelimo sa ostalim u zajednici.

SHARE