DR. Nebojša Radmilac, ekonomista
Specijalista za elektronsko poslovanje
Magisterijum i doktorat sam posvetio upravljanju rizicima u Bankarstvu sa više aspekata. Kada sam pisao koncept teme za odbranu doktorske disertacije od mentora i svih članova komisije dobio sam sugestije da obavezno koristim i zapadnu literaturu, naročito američku , jer su oni daleko poodmakli u regulativi upravljanja rizika u bankarstvu. Naročito da naglasak stavim na skup upravljačkih metoda i tehnika koje omogućavaju minimiziranje gubitaka i dovode u sklad smanjenje verovatnoće ostvarenja gubitaka, sa troškovima koje zahteva ovo smanjenje.
Sada mogu odgovorno da kažem da je Centralna američka Banka podbacila u svojoj regulativi i nadzoru nad svojim Bankama. Liberalizacijom bankarskih poslova bez kontrole poštovanja datih procedura u radu, Banke su halapljivo uzdrmale prvo svoje američko tržište a potom i bankarske sisteme i privredu drugih zemalja.
Svetska ekonomska kriza baš je pala na ŠKOLSKOM PRIMERU upravljanja bankarskim rizicima. Zadnje dve godine kroz analizu rada američkih Banaka vidim da nije primenjena metoda povezane identifikacije rizičnih dogadjaja. Primena ovog metoda upravljanja rizikom od strane menadžmenta Banke rezultira korišćenjem nekoliko operativnih odluka i zauzimanjem odgovarajuće strategije za postupanje u slučaju nastanka odgovarajućih rizičnih dogadjaja. Kod donošenja odluke o davanju kredita sa hipotekom na nepokretnosti, na čemu je palo američko bankarstvo, osnovni rizični dogadjaj koji je vezan za ovu menadžersku odluku je da dužnik ne može da vrati kredit, a predmetna nepokretnost se ne može prodati ili je veoma teško prodati. Ako se proceni da je verovatnoća nastajanja rizičnog dogadjaja srednja ili visoka, a uticaj na menadžersku odluku veliki, jer je i gubitak koji Banka može da pretrpi veliki, treba odabrati blagovremeno pravu strategiju reagovanja. Najosnovniji pristupi reagovanja u takvim situacijama zahtevaju brzo angažovanje stručno proverenih agencija za nekretnine, da im se ponudi velika provizija za brzo i dobro obavljen posao ili da se kod sklapanja Ugovora o kreditu traži veoma povoljan odnos vrednosti nekretnine i vrednosti kredita . Ti odnosi mogu ići kod izuzetno rizičnih situacija i do 10 : 1 . U takvim situacijama se može nekretnina prodati po veoma niskoj ceni, te tako pokriti sredstva koja su data kroz kredit. Povoljne strategije mogu biti da se u Ugovoru o kreditu navede da dužnik odgovara imovinom u celosti ili kao druga strategija ukoliko ima jemaca da se prati njihovo poslovanje i kod negativnog bilansa da se stavi zabrana kod suda na prodaju imovine. Metodi su pragmatični i ne traže velika teorijska znanja, ali ne dopuštaju ni opuštanje u nadzoru i kontroli upravljanja rizikom u Banci. Na taj način se daje mogućnost menadžmentu Banke da detaljno analizira rizične situacije, razvija svoje sposobnosti odabira prave strategije za reagovanje i donošenje najboljih odluka adekvatnih odgovoru u rizičnim situacijama. Meni je kao nekom stručnjaku za upravljanje rizikom u bankarstvu nepojmljivo da Centralna Američka Banka sebi dopusti takve propuste u poslovanju poslovnih Banaka.
U većini zemalja nastala kriza je posledica svetske ekonomske krize. U našoj zemlji imamo i subjektivnu odgovornost. Delom precenjen dinar i nerealan kurs veštački su održavali krizu u senci, koja je srčano zahtevala da se krizom spolja obelodani. Sada možemo otvoreno da kažemo da imamo ekonomsku krizu. Nemamo mnogo vremena nego da zasučemo rukave i da se pridružimo timu vrhunskih ekonomista i stručnjaka koji bi formirali optimalnu strategiju budućih privrednih i društvenih reformi koju bi usvojila Vlada Srbije. Optimalna strategija bi sadržala operativan i konkretan program za ekonomski spas države.
Nužno je stimulisati izvoz kroz maksimalno korišćenje raspoloživih domaćih resursa poljoprivrede, širenjem tržišta na zemlje van EU. Osnovni cilj je rast deviznog priliva. Sada je vreme uvodjenjem stimulativnih kamata na štednju uz dvostruku garanciju države na ulog.
Prinudjeni smo da kolač odgovornosti i posledica koje nose tu odgovornost ravnomerno podelimo sa privrednicima. Nema favorizovanja velikih privrednika. Lako je biti tzv.veliki privrednik u kvazi tržišnim uslovima privredjivanja gde vam je država pokrovitelj poslovanja i kapitala. Sada je vreme da te uspešne kompanije vrate poverenje državi i gradjanima. Dodatno ulaganje kapitala tim kompanijama bez učešća u vlasništvu države je izigravanje ekonomije po ledjima već ekonomski tromih gradjana.
Sledeća mera je omogućiti našim radnicima na privremenom radu u inostranstvu da se vrate u svoju zemlju. Oni na zapadu gube svoje pozicije, pod direktnim su udarima svetske ekonomske krize i njihov posao je neizvestan. Uostalom njihova želja je da se vrate.Tu je šansa tima za oporavak Srbije. Imamo mogućnost da im ponudimo ideje za privredjivanje i biznis u koji bi uložili sredstva u Srbiji, zatim da im omogućimo tržište za njihove ideje i ulaganje u profitabilan biznis npr. realizacijom tehničkih unapredjenja i pronalazaka od ideje do finalnog proizvoda i krajnjeg kupca.
Korak po korak napred. Kriza nije nešto što možemo da u startu iskorenimo. Potrebno je vreme. Kao što više očiju bolje vide tako i više stručnjaka mogu doprineti da se ublaži kriza i smanje neminovni ekonomski gubici koji ponekad mogu biti i pogubni ukoliko se na vreme ne spreče. Vreme za start u prevazilaženju krize već otkucava
