Upucan je Milan Beko.
Lekari mu se bore za život.
Počelo je ponovo da se puca na ulici.
Likvidacije su naručene.
Policija treba da uradi svoj posao.
Tužilaštvo u sudstvo svoj.
Nije dobro za Srbiju da uđemo u stanje ponovnih likvidacija na ulicama.
Danas je to mnogo opsanije stanje, nego u vreme vladavine Despota.
Opasnije je zato što je naša nesreća i siromaštvo sve veće.
Svi smo izmučeni dužinom i težinom našeg propadanja.
Ljudi psihički pucaju.
Ne vide izlaz iz stanja beznađa. Svuda ludilo oko nas.
Najviše u politici. Na vlasti su potpuni ludaci. Građani ne mogu više da podnesu toliki bezobrazluk, drskost i arogantnost režima.
Nema dobrih vesti.
Svakoga dana sve lošije.
Prokletstvo loših vesti.
Opominjao sam da nam se može desiti socijalni slom.
Socijalni cunami.
Siromaštvo je endemsko.
Ludaka na ulicama je sve više.
Država je u rasulu.
Vlast u opsenarenju.
Pucanje na Milana Beka je opasna varnica.
Koja može pokrenuti novi ritam zločina.
To nam ne treba.
To se mora hitno prekinuti.
Kako?
Jedini način je otvaranje društva, sloboda medija ,sprovođenje novog političkog i ekonomskog koncepta. Koga će sprovodtiti potpuno novi ljudi. Ljudi koji imaju iskustvo i znanje. Ljudi koji vole Srbiju. Ljudi koji mogu da pokrenu Srbiju. Mogu da je, ubrzanim privrednim razvojem, izvuku iz moralne bede i materijalnog siromaštva.
U tom novom državotvornom konceptu moramo osnažini građanske institucije.
To je borba za demokratske principe.
Tako se brani Republika.
Milana Beka znam od 1993. godine.
Sve o njemu sam već napisao.
Mi smo dva različita koncepta poslovne filosofije.
Milan Beko nije smeo da bude upucan.
Iskreno mi je žao.
Estradni lešinari već kruže nad čovekom koji se bori za život.
Marš, ptičurine proklete!
Ostavite nastradalog na miru.
Sram vas bilo, bivši ministri i koministri.
Bednici prokleti!
Miši Beku želim da pobedi.
Ovo je jedina borba koja ima smisla.
Mora je dobiti.
Beograd, 15.11.2014
