Početna Sadržaj Privatizacija Umesto u EU, uæi æemo u feudalizam

Umesto u EU, uæi æemo u feudalizam

737
0
SHARE

Privatizacija poljoprivrednih kombinata pokazala se kao neuspešna i štetna po državu

Treba analizirati dosadašnje rezultate kako ne bismo doèekali latifundiste koji kupuju zemlju budzašto kao bi je kasnije preprodali po znatno višoj ceni – tvrdi ekonomski savetnik malih akcionara Branko Dragaš

Od 420 poljoprivrednih kombinata, koliko ih je u Srbiji, 90 je privatizovano. Dosadašnja privatizacija u Vojvodini pokazala se kao neuspešna i štetna po državu. Udruženje malih akcionara i Udruženje poljoprivrednih dobara i zadruga „Brazda“ zato su podneli zahtev za izmenu Zakona o privatizaciji u poljoprivredi.

– Zalažemo se za zaustavljanje privatizacije na naèin kako se to radilo do sada u poljoprivredi. Treba analizirati dosadašnje rezultate kako ne bismo doèekali latifundiste koji kupuju zemlju budzašto kao bi je kasnije preprodali po znatno višoj ceni. Ukoliko se ovako nastavi, umesto da uðemo u EU, uæi æemo u feudalizam. Tražimo da se uvede novi model privatizacije koji æe pokrenuti poljoprivrednu proizvodnju i omoguæiti kolektivne ugovore i socijalne programe – rekao je ekonomski savetnik malih akcionara Branko Dragaš.

Iz Udruženja „Brazda“ uputili su svim nadležnim institucijama zahtev za izmenu Zakona o privatizaciji u poljoprivredi, kao i da se formira nezavisni fond za poljoprivredna zemljišta. Oèekuju da se poveæa agrarni budžet i obezbedi investiranje u poljoprivredu od milijardu evra na godišnjem nivou. Istièu da je neophodno uraditi dugoroènu strategiju za period od 2005. do 2015. godine i vratiti nadležnost korišæenja poljoprivrednog zemljišta državnoj i lokalnoj samoupravi.

– Tražimo da deo zemlje koji je pripadao društvenom sektoru preðe u državne ruke, kao u Sloveniji, i najmanje deset godina bude državno zemljište, jer je to opšte dobro. Državnom fondu za poljoprivredu išlo bi 70 odsto akcija, 15 odsto bilo bi podeljeno radnicima i penzionerima, a 15 odsto ostalim graðanima. To bi spreèilo lokalne ´tajkuneª da za male pare pokupuju društveno zemljište i kasnije ga preprodaju. Do sada je u Vojvodini, od ukupno 320.000 hektara, prodato oko 100.000 po znatno nižim cenama od tržišne. Hektar zemlje vredi od 4.000 do 6.000 evra, a zemlja je kupovana, u nekim sluèajevima, za 100, 200 ili 300 evra po hektaru – tvrdi Dragaš.

Predsednik malih akcionara preduzeæa „Krivaja“ iz istoimenog mesta Tomislav Pešut kaže da je to preduzeæe sa oko 5.000 hektara zemlje samo deset dana posle privatizacije gurnuto u steèaj, a radnici dovedeni do prosjaèkog štapa.

– Ministarstvo poljoprivrede nema sluha za nas. Ddržava ne podržava naše predloge, zbog èega æemo u bliskoj buduænosti imati ekonomske teškoæe – izjavio je Miloš Rakoèeviæ, predstavnik poljoprivredne organizacije „Ðuro Strugar“iz Kule.

Predstavnici ostalih poljoprivrednih preduzeæa, „Aleksa Šantiæ“, „Sokolac“ – Novi Beèej, „Labudnjaèa“ – Vojska i „Napredak“ iz Stare Pazove, èija se privatizacija oèekuje, istakli su da ih èeka ista sudbina kao i „Krivaju“ª, ukoliko se ne promene zakonske odredbe i ne prihvate zahtevi malih akcionara. Prema njihovim reèima, oni nisu protiv privatizacije, ali ne na ovakav naèin.

Savremene tendencije – ukrupnjavanje poseda

Rasprodajom i rasparèavanjem velikih kompleksa ne postiže se ništa. Time se zainteresovanost investitora smanjuje, kao i snaga u nastupu na tržištu kapitala i kredita, jer se ukupna proizvodnja smanjuje. Uostalom, i politika Ministarstva poljoprivrede je ukrupnjavanje, a ne usitnjavanje poseda, jer je to tendencija u Evropskoj uniji. Ukoliko želimo da uðemo u EU, moramo da prihvatimo njihove zahteve i trendove.

A.R Glas javnosti Subota, 25. 6. 2005.

SHARE