Početna Tekstovi УЛИЦА

УЛИЦА

5374
0

            УЛИЦА

 

Моја генерација је одрасла на улици.

Улица је најслободније тржиште.

Закон улице није написан.

Али  постоји и сви га поштују.

Свако непоштовање се сурово кажњава.

Нема опраштања.

У античко доба, Грци су имали Агору.

Трг на коме су грађани могли  слободно да говоре.

И да критикују власт. На сав глас.

Тако је велики државник Перикле био изложен оштрој критици једног суграђанина.

Који га је читав дан пратио и вређао.

Перикле је све стрпљиво подносио.

Увече, када је Перикле дошао својој кући, наредио је  слуги да онога упорног и неваспитаног Атињанина испрати буктињом до његове куће.

Данас, полудели Аца Драмосер не може да поднесе никакву критику.

Чак ни ону најбаналнију коју износе опозициони посланици у Скупштини.

Излуђује га презир српских интелектуалаца.

Све на свету би дао да добије њихову наклоност.

Али, знање и част се не могу купити.

Те што купује су квазиинтелектуални олош.

Таква му је и владавина.

Борба против тоталитарног режима мора да се води и на улици.

Ванинституционалним средствима.

Побуном незадовољних и опљачканих грађана.

Који имају право на уличну побуну, јер режим злоупотребљава све институције система.

Грађанима је једино остала улица да сруше тиранију режима.

Сваки режим се плаши гнева грађана на улици.

Плаши се јер не могу да га контролишу.

То стање је јако опасно за тоталитарни систем.

Постоји могућност да грађани сруше тоталитаризам и да успоставе директну демократију.

Када се то догоди, онда нема више потребе за професионализацијом политике.

Професионални политичари постају прошлост.

Тога се боје садашњи политичари.

Било да су на власти или опозицији.

Или су ван Скупштине, али сањају да буду тоталитарна власт.

Суштина проблема наше данашње политике је да политичари држе грађане у стању страха и неизвесности.

Тако се лакше влада престрављеним грађанима.

Сви политичари се боре само за себе и служе се демагогијом да би завели грађане.

То је велика политичка превара и политичари су институционални преваранти.

Пошто краду државу и грађане, баве се организованим криминалом, онда су политичари и опасни криминалци.

Како да се пресече та кобна веза политике и криминала?

Једини начин је да политика не буде професионално занимање.

Политика не може да буде уносан бизнис за политичаре.

Политика мора да буде у служби заједнице ослобођених грађана.

Који нису уцењени. Којима се не прети. Којима се не манипулише.

То је могуће остварити кроз директну демократију.

То је неминовно следећа фаза у развоју демократије.

Представничка демократија је превазиђена.

Представничка демократија је шпекулантска берзанска политика корумпираних политичких скотова.

Пристајати на нефер изборе у оквиру представничке демократије, значи бити унапред изложен превари.

Како грађани да се одупру манипулацији?

Потребно је да ширимо свест код грађана да мора да се замени представничка парламентарна демократија са директном демократијом.

Потребно је да натапамо и радимо на том историјски важном задатку образовања наших грађања и буђења свести.

Односно, бољи израз, пошто нешто мало више од половине грађана излази на изборе, излазе јер се плаше за своје плате и пензије, уцењени су од тоталитарног режима, онда је потребно да ослобађамо те грађане страха и да им помогнемо у одбрани њихове слободе избора.

То значи, да грађани схвате да могу слободно да излазе или не излазе на изборе, да могу да гласају по свом личном опредељењу, да нико нема права да им прети, уцењује и застрашује, те да нико не сме да угрожава њихове грађанске слободе.

Ако то успемо да развијемо код наших грађана, ако успемо да их ослободимо непотребног страха, онда је то први корак у освајању угрожених грађанских слобода.

Ако више од половине грађана не изађе на нефер изборе, коју организују монополске политичке странке, онда се поништавају такви избори и режим подноси оставку.

Моје писање и јавно наступање, између осталог, има за циљ да охрабри грађане у том значајном општедруштвеном задатку одбране своје отете слободе и повређеног људског достојанства..

Раст броја људи који прати мој рад и који ме подржава охрабрује.

Мени значи личну моралну сатисфакцију, јер мој јавни рад има смисла.

Натапамо даље.

Рушимо предрасуде, заблуде, глупости, демагогију и тиранију.

Ослобађамо поробљеног човека.

Знам, најтеже освојиво утврђење је – људска лобања.

Али, морамо да је освојимо.

Пошто значајну мањину друштва чине преваранти, подлаци, скотови, одроди, битанге, насилници и демагози, који, нажалост, због свог безобразлука и немања стида, долазе на власт, злоупотребљавају власт и манипулишу грађанима, онда има смисла да се боримо за ту огромну већину која није довољно просвећена,није образована, није уопште организована и живи у страху од репресије, па дозвољава тој криминално организованој мањини да је терорише.

Случај је сличан као у време окупације, када 50 зликоваца нациста воде 7.000 невиних људи на стрељање.

Питање побуне је питање одбране личног живота.

Зашто се грађани данас не буне?

Зашто не излазе на улице?

Зашто се не боре за себе и своје упропашћене животе?

Где је проблем?

Упркос подвали наше малограђанске и слугерањске квазиелите, паланачких мрсомуда и интелектуалних одрода, подвали коју спинују политички скотови власти и опозиције, ради одржавања успостављеног тоталитарног режима, подвали којом се наш народ вређа да је стока, раја, примитивци, идиоти и кретени, истина је управо обрнута.

Наш народ није такав. Такви су они који јавно пљују по нашем народу.

Доказ?

Историја.

Увек је наш храбри народ био уз своју политичку елиту.

Чак и онда када је те елита била неспособна, глупава, тупава, када је правила стратешке грешке, када је издавала свој народ и када је народ водила на кланицу и у пропаст.

Цену је увек плаћао тај наш унесрећени СРПСКИ НАРОД.

Зато, драги пријатељи, браћо и сестре, молим вас, немојте да оптужујете наш српски народ, јер је то велика превара. Не наседајте на ту спиновану подвалу.

Нападајте криминалне политичаре, јер они су кривци за нашу данашњу несрећу.

Нападајте продану српску интелигенцију.

Нападајте поткупљену Академију.

Нападајте банализовани Универзитет.

Нападајте мекушасти Синод.

Задатак мислећих људи у Србији је да својим знањем и моралом помогну грађанима да виде излаз из садашњег безнађа.

Знањем можемо да покажемо да има решења и да може држава и друштво да се темељно промене и да можемо да живимо у заједници благостања.

Моралом морамо да покажемо да се разликујемо од осталих политичара и других преплаћених њихових естрадних интелектуалаца, што нам свакога дана лоботомирају мозак, служећи тоталитарном и однарођеном режиму.

Разликовање је једино могуће ако живимо идеје за које се залажемо.

Све остало је нова превара. Нова обмана. И не смемо да наседнемо на слаткоречива обећања нових демагога и превараната, који себе називају нове, младе политичке снаге.

Разликовање је једино могуће ако ускладимо своје речи са делима.

Разликовање је једино могуће ако се жртвујемо за своје идеје.

Разликујемо елиту од свих осталих манипулатора.

Елита је само једна. Нема више елита.

Елита је само она која се жртвује за заједницу.

Елита је само духовна.

Данас , морамо да признамо, немамо такву елиту.

Част храбрим и поштенеим појединцима.

Али, они нису довољни да се Србија спаси сигурне пропасти.

Потребно је да се ослободе страха сви они који су се повукли и који гледају само своје интересе.

Потребно је да се побуне они којима режим вређа здраву памет и људско достојанство.

Зашто ћутите?

Зашто сте се повукли?

Чега се плашите?

Не можете читав живот да проживите у страху?

Не можете да читав живот будете робови неспособних и покварених?

Побуните се и устаните!

Поведимо народ!

То грађани траже од нас.

Поведимо народ, без вођа, лидера и партија.

То је све превазиђено. То је све прошлост.

Дошло је ново доба.

Време је за нове људе.

Стручне, поштене, радне и духовне.

Људе који воле Србију и своје Србе.

И све грађане друге у Србији.

Људи који су српски космополити.

Када добијемо елиту, којој ће грађани да верују, јер све је данас у поверењу, онда ће грађани да следе ту своју елиту.

Која је из несреће народа, из утробе народа, изникла и уздигла се да преузме историјску одговорност.

Та елита ће позвати народ на улице.

И стајаће сама на улицама.

И грађани ће масовно да изађу на улице.

Јер верују својој просвећеној елити, која неће да их прода.

Неће јер се залаже за директну демократију.

Залаже се за политику без професионалних политичара.

Залаже се за НАЧЕЛА и ПРИНЦИПЕ нове политике.

Та наше елита неће узети власт за себе.

Она неће бити на власти.

Она ће контролисати сваку власт и пратити како се испуњавају преузете обавезе.

Власт ће вршити, кратко време, ограниченог домета, само они који имају најбоље референце.

Само најбољи стручњаци са делима и искуством. Који ће се брзо мењати, јер се тимски ради.

На хиљаде нам таквих стручњака треба, јер један човек не може да спаси Србију.

Потребан нам је – СТРУЧАН ТИМ.

Неколико хиљада повезаних и организованих стручњака.

Који су гаранција да ће испунити све преузете обавезе.

Ново доба тражи нову политику.

Нова политика тражи нове људе.

Улица је увек иста.

Слободна.

Београд, 25.11.2016