Početna Sadržaj Reagovanja UBRZAVANJE PROPASTI

UBRZAVANJE PROPASTI

893
0
SHARE

Premijer se baš raspisao.

Savetnici rade svoj posao.

Namera je da se menja svest zatucanog srpskog naroda.

Promena svesti i metaliteta je zadatak koji je preuzeo premijer.

Mnogi su to pokušali političkim nasiljem vlasti da urade. Ali, sve je bilo pogrešno.

Srpski narod je bio jaći od lažnih reformatora i lobotomiranih mediokriteta.

 

Premijer je ušao u najgori oblik đinđićevštine.

Ideologija vulgarnog pragmatizma je uništila njenog tvorca.

Brutalni makijavelizam se vratio kao bumerang.

 

Evo kako sam doživeo ovaj novi atak na zdravu pamet spinovanog premijera propalih reformi.

 

„Rad je jedini način da nam bude bolje“

To nam govori političar koji nema nijedan dan radnog staža. Osim šovinističko-četničkih baljezganja, cenzure novina i pretnji novinarima, nismo imali prilike da vidimo neki njegov konkretan rad.

 

„Reforme odmah! Zakoni odmah! Rad odmah! “

 

To je odgovor mudrom slovenačkom prog. Mencigeru, koji mu je poručio – Vučiću, USPORI! Šok terapija je pogrešna strategija.

Ne vredi!

Ni moje, deceniju dugo, dokazivanje da je šok terapija pogubna za Srbiju nije došlo do premijera. On sluša čuvenog ekonomskog ubicu i majstora za pljačku u procesu privatizacija, nedodirljivog Aleksandra Vlahovića. Taj pokvarenjak se sada sakrio iza mistične organizacije Društva ekonomista i hvali premijera da povlaći prave poteze i da sluša ekonomsite. Mislim da bi bila prava stvar da premijer postavi Vlahovića za ministra privrede. Kreće privatizacija 730 državnih preduzeća i razbojnička iskustva Vlahovića su veoma važna za uspeh reformi.

 

U trećoj godini smo vladavine premijera i vidimo da je sve laž i prevara.

Reformi – nema!

Zakoni – nasilni i bez rasprave stručnjaka.

Rad – sve veća nezaposlenost. Osim partijskih kadrova, koji se zapošljavaju na budžet.

 

Premijer ocenjuje da je onaj ko se sukobi sa srpskim mentalitetom, navikama i taborima, osuđen na propast.

Tačno!

Čekamo njegovu brzu propast.

 

„Sanjali smo i stradali, vreme je da se probudimo!“

Mi nismo sanjali, nego premijer.

Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica je njegov san.

Stradali su nevini ljudi, koji su poverovali u njegov san.

Mladi ljudi su izgubili živote da bi premijer danas sanjao neki drugi san.

San o našem ulasku u briselske močvare.

Premijer ponovo sanja.

Mi smo budni.

Ulazak u EU je naša propast.

Probudi se, čoveče!

Nemoj ponovo da naciju vodiš u smrt.

 

Metafore Ruzvelta o strahu su neprimerne.

To ne sme da koristi premijer koji gradi kult ličnosti i širi strah u društvu.

 

Premijer samohvalisavo govori o donošenju zakona koji su najsmeliji politički potez u poslednje dve decenije.

To isto je tvrdio i Đinđić.

 

Premijer analizira propast u periodu 2008-2012.

Ništa ne piše za period od 2012. do jula 2014. godine.

Zadužujemo se duplo brže, nego u vremenu o kome premijer piše.

Da li on zna šta se dešava u finansijama države?

 

Premijer tvrdi da prvi put u srpskoj politici imamo jasan plan za uspostavljanje stabilne ekonomije.

O stabilnoj ekonomije slušam od 1980. godine i stabilazicionih ekonomskih programa tadašnjih komunista.

Ne treba nam stabilna, nego razvojna i dinamička ekonomija.

Stabilizovati ekonomiju na ovom ponižavajućem standardu je smrt za našu naciju.

 

Metafora da moramo da prođemo kroz mnogo trnja u mračnom tunelu da bismo izašli na svetlo je besmislena.

Trnja nema u tunelu.

Izdanak se kod biljaka preobražava u trn u suvim i vrelim staništima.Takva metamorfoza je potpuna.

 

Metamorfoza šoviniste u EUbudistu dešava se u mračnom političkom tunelu, koji nas ne vodi na svetlo dana, nego u konačnu političku propast.

 

Ako ne uspe u reformama, kaže premijer, onda je to njegov lični poraz.

A građani?

Šta je sa građanima koji budu stradali u tim njegovim pogrešnim reformama?

Zašto stalno priča samo o sebi?

Zašto samo govori u prvom licu?

Da li će on biti siromašniji posle svog ličnog poraza?

 

U politici, piše dalje, nema ničega ličnog.

A šta je sa njegovim ličnim porazom?

Da li premijer čita šta mu savetnici pišu?

 

Vrhunac demagogije i političkog ludila je sledeća rečenica:

 

„Ako promašimo ovaj put, u ovom mandatu, ja ću morati zauvek, oslobođen i sujete i patetike, da napustim politički teren. Biće to i moj, lični poraz, u poslu u kojem nema ničeg ličnog”

 

Ako promašimo?

Zašto množina?

Zar ti ne voziš u ambis?

Zar ti nisi uzeo volan u svoje ruke, mada ne znaš da voziš?

 

U ovom mandatu?

Ima li života izvan tvog mandata?

Moraće zauvek da napusti politiku?

Pa, šta?

Šta nas briga što će on da napusti politiku kada budemo u ambisu, na dnu?

Kada napiše da će da napusti politiku, to je obično prenemaganje. On zna da će ga članstvo i građani moliti da ostane u politici, jer bez njega nema politike.

Idiotizam!

 

Oslobođen sujete i patetike?

Bravo, majstore!

Priznaješ da si sujetan i patetičan.

Kada promašimo put u tvome mandatu, za vreme tvoje ludačke vožnje, onda ćeš se osloboditi sujete i patetike, koja razara tvoju ličnost. Ponovo prenemaganje i patetika.

 

Gospodo drugovi, imamo premijera koji priznaje da je sujetan i patetičan.

Koji je demagog.

Koji se prenemaže.

Koji ne zna da radi, jer nema nikakva radna iskustva.

Koji sam vlada.

I koji će nas upropastiti na kraju svog mandata.

 

Sve ostalo u tekstu je već napisano.

 

O nekakvom ringišpilu, onima koji neće da ustaju za trisa evra i jadnom premijeru,  protiv koga se svi udružuju, jer se drznuo da menja Srbiju, ne želim da pišem. To predstavlja ozbilljan nedostatak političkog razuma.

 

Teško tebi, Srbijo!

Teško nama, građani Republike!

Pripremite se za – PONIRANJE!

Ubrzava se propast.

 

Branko Dragaš

Beograd, 28.7.2014

SHARE