Početna Sadržaj Privatizacija U Vojvodini 308 firmi čeka prodaju

U Vojvodini 308 firmi čeka prodaju

650
0
SHARE

U ravnici još štihova za privatizaciju

Rok za završetak privatizacije društvenih preduzeća je prva polovina iduće godine, a u Vojvodini se preko 300 preduzeća još uvek nalazi u ovom obliku vlasništva, nasleđenom iz prošlih, samoupravnih vremena. Od ukupno 788 firmi koje su se našle na spisku Agencije za privatizaciju, većina je dobila novog vlasnika, ali taj put tek teba da prođe još tačno 308 preduzeća. Ona će biti privatizovana u narednih godinu dana na tenderima ili aukcijama, a u slučaju da se to ne desi, biće prinuđena da odu u stečaj.

Najviše neprodatih firmi nalazi se u Južnobačkom okrugu – 81, no u Novom Sadu i okolini i ovako radi najveći broj privrednih subjekata: društvenih je na početku procesa privatizacije bilo preko 220. Procentualno, najmanje društvenih firmi privatizovano je u južnom Banatu – od 141 preduzeća, tek ih je 75 dobilo nove vlasnike.

Među neprivatizovanim preduzećima i dalje ima priličan broj onih koja su nekada slovila kao ozbiljne i velike kompanije. Neka od njih – poput novosadskog „Novkabela“, pančevačke „Industrije stakla“, subotičkog „29. novembra“ ili „Matroza“ iz Sremske Mitrovice – Agencija za privatizaciju pokušaće najpre da reorganizuje da bi ih nakon restrukturiranja prodala. Od značajnih poljoprivrednih preduzeća, a u toj se branši do sada odvijala možda i najžešća privatizacijska bitka u Vojvodini, preostali su još srbobranski „Elan“, „Labudnjača“ iz Vajske, PIK „Bečej“, „Poljoprivredne doline“ Orom, zrenjaninska šećerana, „Mitrosrem“ iz Sremske Mitrovice… U Novom Sadu na privatizaciju čekaju i dva hotelska preduzeća – hotel „Vojvodina“, ali i HTDP „Varadin – Tvrđava“ kojem će put do kupca svakako biti značajno otežan nakon što je nedavno izgubilo pravo zakupa hotela na Petrovaradinskoj tvrđavi, tako da sada ima samo „Venac“ na Fruškoj Gori.

Od velikih preduzeća koja čekaju promenu vlasništva u Novom Sadu tu su i „Novosadski sajam“, Luka, „Novi Sad Gas“, ali i ona manje uspešna, poput „Nive“ i ostataka nekadašnjeg giganta „Centroslavije“. U susednim opštinama privatizaciju očekuju temerinski „FKL“, „Merkur“ iz Bačke Palanke i bečejski „Fadip“. U južnom Banatu neprodata su ostala pančevačka preduzeća „Utva“ i HIP „Petrohemija“ , zatim vršačka industrija konditorskih proizvoda i „Vršački vinogradi“, kovinska Luka…

I u drugim delovima Banata ima nekadašnjih giganata koje se još uvek niko nije odvažio da kupi, poput „Potisja“ iz Ade ili zrenjaninske čarapare „Udarnik“. Na tenderu će se naći i „Radijator“ iz Zrenjanina, ali – sudeći barem po interesovanju za manjinske pakete akcija ove firme na Beogradskoj berzi – ona će lakše naći kupca. U Sremu privatizaciju čekaju mitrovački „Putevi“ i tamošnje Brodogradilište „Sava“, a u zapadnoj Bačkoj „Kulski štofovi“ i „Kulatrans“, zatim „Severtrans“ i „Boreli“ iz Sombora…

S obzirom da se privatizacijom medija startovalo najkasnije, veliki broj preduzeća iz tog sektora tek će se naći na aukcijama. Pored „Dnevnik holdinga“ koji je jedino preduzeće iz ove branše u Vojvodini koje će se prodavati na tenderu, tu su lokalne novine i TV i radio stanice iz Novog Sada, Bačke Palanke, Kovina, Pančeva, Vršca, Bačke Topole, Kikinde, Zrenjanina, Rume, Sremske Mitrovice, Rume, Kule, Sombora i drugih vojvođanskih gradova.

Naravno, i Naftna industrija Srbije, državna kompanija sa sedištem u Novom Sadu, deo je ove priče, ali već odavno i na poseban način. Dugo je u centru pažnje javnosti priča o prodaji NIS-a, firme koja spada u malu grupu infrastrukturnih preduzeća oko kojih se okreće ekonomska sudbina države. Baš zato je tema privatizacije NIS-a nešto sasvim specifično. V. Čv.

Dnevnik 30.07.2006

SHARE