Zasto se Srbija nikada nece razviti?
Na 6 miliona tona ekvivalentne nafte uvoza trosi se 3 milijarde evra. Svuda u svetu od izvora, preko posrednika, dobavljaca i distributera uzima se 30%. To je za nasu jadnu Srbiju milijarda evra koja ide u tudje dzepove.
Fosilni resursi su danas politicki instrument ucene u celom svetu, a Srbija zbog njih krece u svom koordinatnom sistemu ne od nule, vec od velikog minusa. Voljom politickih spahiluka.
Svaka zajednica, drzava, zemlja da bi imala preduslove za dobar razvoj, mora da u osnovi vodi pazljivu strategiju primarnih resursa. Odavde krece sve sto se zove ekonomija. Svi mi znamo da zemlja, voda, nafta, gas, ugalj, minerali su primarne sirovine koje se moraju obradjivati da bi dobili ono sto se zove finalni proizvod, koje konacno formira trziste i ekonomiju shodnu tom trzistu.U tehnologiji, ono sto je za nekoga polusirovina za drugog je finalni proizvod koji ce biti unovcen i dat na dalju preradu.Za valjaonicu je sirovina gvozdje, a finalni proizvod lim, dok je za fabriku haldnjaka, stednjaka polusirovina je obradjeni lim a finalni proizvod stednjak itd.
Autor ovih blogova se nalazio u nedoumici kakav pristup da daje blogu,iz cistog razloga, sto ovo ne moze biti novinarski clanak, ni tehnicka rasprava, iz prostog razloga sto ni jedno ni drugo se ne cita, pa se zato odlucio za sasvim drugi pristup.
To je pokusaj da malo prostijim recima docara energetsku problematiku nasih prilika, a da pri tom budu promovisane i neke tehnoloske ideje. Zasto? Pa zato sto energija je sve. Pristup pojmu energije je totalno pogresan. Energija nije samo cena kilovata ili litre nafte. Energija je recimo i pasnjak, gde ovce i krave pasu, pa se tacno izracuna koliko litara mleka, sira, mesa daje taj pasnjak. Energija je i regenerativna moc zemlje gde se brizljivim pristupom dobija veci prinos, pa stoga i vise energije.
Zasto ovakav uvod? Pa zato sto recimo ako uzmemo potrebe Srbije za primarnom energijom od 15 Mten (miliona tona ekvivalentne nafte), mi uvozimo 6 Mten, iliti 40% a pitanje je da li pored tako plodne zemlje, nama treba toliko uvoza?
Naime, jedna racunica ce nam pokazati sve. Ako se uzme da Srbija ima 5,5 miliona hektara zemlje, a da jedan hektar moze dati 4 ten, od kojih 2 ten u otpadu ili 1 ten od pola otpada u struji i grejanju, evo skoro ceo nas uvoz, pokriven u biomasi. Dosadicu ovim racunicama u sledecim blogovima, ali za sada neka citalac uzme da je to tako.Dakle dobro navodnjavanje, dobro djubrenje, donosi dobar prinos, a ostalo je stvar prerade.
Dve stvari odredjuju primarne energetske resurse jedne zemlje: pamet i materijalni resursi.Pamet izvozimo besplatno, a materijalne resurse ne obradjujemo.
Ali problematika energetske nezavisnosti je mnogo kompleksnija, pa cu morati da koristim dosta cifara, da bi se docaralo nesto sto se naziva energetska neefikasnost Srbije, mogucnosti za popravljanje stanja i narocito nove tehnologije, koje da uposle ljude, a ne da pozajmljujemo pare i kupujemo gotove proizvode.Poprilicno tezak zadatak. Slazete se.
Osnovni problem je smanjiti uvoz energenata, a na osnovu sopstvenih resursa uposliti sto veci broj ljudi i stvoriti sopstvenu sekundarnu energiju.Bez toga, Srbija nikada, pa ni posle nikada nece moci da ima normalan standard.
Namerno rasipanje energije
U svojevrsnoj usmerenoj tranziciji, postoji jedna ocigledna tendencija koriscenja sto vise uvoznog energenta. To se na politickoj sceni bestidno i primitivno tumaci na raznorazne nacine: da je to potrebno, da nas braca Rusi pomazu, da cemo na osnovu tih energenata podstaci razvoj. Onda se sve zabiberi borbenim poklicima politickih indijanaca: sila, lider, cvoriste itd. Da ne duzimo.
Na taj nacin se obezbedjuje njeno velicanstvo MARZA. U svim tranzakcijama ona iznosi od izvorista do konacne upotrebe negde 30%. Posredncici, lanci distrubutera i drugi ljudi bliski vatri koji se oko toga debelo okoriste. Rekosmo da uvozimo 6 Mten primarnih energenata. Grubo, to je 3 milijarde dolara, a njeno velicanstvo MARZA ovde iznosi ni manje ni vise do milijardu dolara godisnje. sa svim varijacijama cena, nekada mnogo vise, nekada nesto malo manje.
No da se vratimo na naslov: zasto namerno rasipanje energije? Pa samo da bi se trosilo sto vise uvozne primarne sirovine.
Hajde da to i dokazemo. Poznato je da nase termoelektrane, trose paru koja se zatim vraca u jednom kondenzacionom ciklusu.Jednom recju greje se Sava u Dunav da se stanovnistvo ne bi grejalo na toplovod. Kolika je ta kolicina? Negde oko dva cela Djerdapa. U toploti. Cak i ako bi se slali negativni signali neizvodljivosti zbog skupoce, ili nedostatka investicija, (laz),to ne opravdava recimo da se kotlovi u toplanama napajaju vrelom demineralizovanom vodom, i na taj nacin smanjio utrosak gasa u mesto da se baca korisna energija. Jedna lepa studija te problematike je razradjena u elaboratu o stanju u nasoj energetici, razradjenoj od dva eminentna profesora Miodrag Mesarovic i Milan Calovic. Link mozete videtti ovde:
Izveštaj o kongregaciji http://www.seea.gov.rs/Downloads/karticeProjekata/Elaborat_Nacionalni_Izvestaj.pdf
Uraditi tako nesto je 20% vise soptvene energije i 20% manje opterecenje budzeta gradjana ali i 20% manje MARZE kod srpskih Moskovljana, kako volim da ih zovem.
Dakle ne neznanje, ne nedostatak para, ne neprofitabilnost investicije nego ZLO, za rad sopstvenog dzepa.
U Srbiji se KORUPCIJA zove DRZAVNA STRATEGIJA.
Po elaboratu iz prilozenog linka, moze se videtida je teorijski potencijal kogeneracije (spregnute proizvodnje struje i toplote) negde oko 20 TWh godisnje.(strana 28). Da se ljudi ne bi zbunili tera je 12 nula, iliti hiljadu gigavata. Dovoljno za grejanje citave Srbija zimi. Ili za uporedjivanje, Srbija u struji trosi oko 27 TWh godisnje.
Dakle ponavljam, ako bi se samo 20% toga iskoristilo, cak i na najprimitivniji nacin, punjenjem postojecih kotlova vrelom vodom iz kondenzacione pare utrosak gasa za dobijanje toplote, bio bi prepolovljen.
Druga vrsta kogeneracije jeste maksimalno iskoriscavanje gasnih toplana, spregnutom proizvodnjom struje.
Naime u svim gradovima Srbije, ima ugradjeno kotlova, kapaciteta 6600 Mw. Od toga 5500Mw su na gas.
Svi oni proizvode samo toplotu, dok ugradjnjom parnih turbina bi mogli da proizvode i struju. U nekim gradovima su takve turbine vec predvidjene ali se ne koriste.Razlog? Stov eca potrsonja gasa da bi se posrednici bogatili. To je sutina neefikasnoti u Srbiji a ne druga, koja ide na: pricam ti pricu jer ja znam.
Sa druge strane, sistemi merenja su skroz primitivni. Gradjanin moze imati pojma koliko je potrosio grejanja, onoliko koliko mu kazu iz preduzeca za grejanje.Kada se budu uveli savremeni sistemi da svako zna koliko u stvari trosi, sami ce ljudi poceti da razmisljaju pozitivno o invetiranju u besplatnu energiju.
Sa trece strane, neredovna isplata gasne potrosnje, dovodi do problema u isporuci ovog goriva, dok resenje je u medjunarodnim pozajmicama. Koliko juce je Srbija gas dobila 170 miliona evra za neke izmisljene potrebe, a to je u stvari dug kojim treba da isplatimo uvoz gasa.
Tako reci Srpcici iz obdanista kao i oni nerodjeni preuzimaju odgovornost za nase grejanje. I to je tako, na nasu sramotu.
No autor, nema uopste nameru da se ovim blogovima bavi pljuvanjem, nego je namera da se daju ideje operacionalizacije nekih mogucnosti da se ovo stanje dovede u situaciji da koristimo sopstvene izvore energije, uposlimo ljude da to rade i konacno proizvodimo i visak koji ce nam donositi dobit.
U utrosu sekundarnih energenata prednjace tri vrste istih:
Struja, gas i naftni derivati. Oni se koriste u tri glavne smernice: domacinstva, industrijska i poljoprivredna proizvodnja i transport.
Da idemo redom.
Posto industrijsku proizvodnju nemamo o tome necemo.
1. Domacinstva su skroz neefikasna u trosenju energije. Pausalno placanje grejanja dovodi do cistog bacanja energije, dok sa druge strane koriscenje skroz fosilnih goriva (gasa) dovodi do mucnih politicko – socijalnih trabunjanja. Jedni hoce vise para, drugi nemaju pare, pa stoga se malo vole, malo mrze i svi su u pravu.
Najgore prolaze oni koji redovno placaju, jer moraju platiti i ono sto drugi ne placaju, a tu je drzava da smiri situaciju kad odere sta moze, pa ostatak se pozajmi od mmf-a pa ce to platiti srpscici iz obdanista i nerodjena Srbija.
Uvodjenje merenja u svakom domacinstvu, mogucnost kontrole i regulacije grejanja po potrebi i guberu bi u mnogome resavalo stvar. Sami gradjani bi se pobrinuli oko izolacija stanova, kuca itd, razvile bi se industrije proizvodnje izolacionih materijala, stakla sa adkvetnum U koeficijentom (koeficijent razmene i propustanja toplote u razmeni sa spoljnjim ambijentom), koriscenja suncevih panela, mikrovetroturbina na vec postojecim zgradama, a pristupilo bi se i novoj tehnici gradnje, sto bi u mnogome promenilo samu proizvodnju gradjevinskog materijala i koncepcije gradnje, gde se recmo u Nemackoj vec postizi efekti od 80% manje trosenja fosilnih goriva.Troskove ugradnje tavih uredjaja treba da snosi dostavljac toplotne energije, a ne skroz osiromaseno stanovnistvo. Ako nemaju para, neka se rasplacu kod politickih spahiluka, jer je to njihova obaveza, a ne gradjana.Interes drzave treba da bude, da se smanji potrosnja fosilnih goriva, tako da ce ona to vrlo ‘rado’ da uradi. Ovaj link ce vam malo pojasniti. http://enefsenalt.blogspot.com/2010/06/drsko-bezobrazno-ali-efikasno-rasipanje.html
Elektricna energija u domacinstvima, je poseban problem. EPS je politicko socijalna institucija, i oni se nalaze u nezavisnom polozaju. Struju koju isporucuju javnim preduzecima skoro niko ne placa, tako da im ostaje gradjanstvo.
Stoga, EPS polako propada iako se oni po partijskom zadatki batrgaju da nije tako. No to je druga prica, do koje cemo stici negde u ovim blogovima.
Jedno od resenja je kompenzacija jednog broja kilovata siromasnim domacinstvima (siromasnim, onima koji imaju ispod 100.000 dinara po domacinstvu jer je to siromastvo). Recimo 250 kw mesecno je solidna kompenzacija za nizu cenu, dok sve ostalo treba da se placa po evropskim standardima, jer rezervni delovi i modernizacija kostaju zbog uvoza, kad vec nismo razvili sosptvenu pamet ili je prodali tudjima.
Kradja je smesna stvar jer danas su merenja toliko unapredjena tehnicki, da se moze pratiti svaki vat, svako pomeranje zice, svaki pokusaj da se ista nelegalno uradi. No mi jos citamo brojila kao i 45-e.
Svaki pokusaj kradje, se moze kaznjavati momentalnim iskljucivanjem napajanja, specificnog potrosaca, pa posle nek plati gomilu dukata za ponovno ukljucenje. Kad vec ne zna Bozju zapovest da ne krade.
Zasto se to ne radi? Pa da bi se kralo. Prosto. Danas je u veliko pocelo koriscenje Pametnih Sabirnica http://enefsenalt.blogspot.com/2010/07/pametne-sabirnice.html u svim granama elektricne energije (pa i ostalih vrsta energenata).
2. Poljoprivreda
Ovde smo nastanjeni 13 vekova zbog plodne zemlje. Samo zadnjih 65 godina smo se opametili da radimo nesto sto ne znamo. Da bi bili sluge jedne ideologije.
Rezultat, je da se namnozilo tih ideologa previse a mnogo vole da jedu sta zemlja daje a da ne posade ni struk.
Regeneratvna moc zemlje bi trebalo ovaj prostor da ucini bogatim. Danasnje tehnologije pravljenja raznoraznih biogoriva dozvoljavaju da se stvori interna logistika poljoprivrede a da ne potrosi ni gram uvoznog fosilnog resursa. Etanol, metanol bio dizel, otpadni materiaji zetvi su savmim dovolni da na 5,5 miliona hektara plodne zemlje i jos 3 miliona hektara suma ssu savim dovoljni da ne razmisljamo o uvozu nafte i gasa. Samo sume rastu godisnje u jednoj toni ekvivalentne nafte po hektaru. O plodnoj poljoprivrednoj zemlji zemlji da ne govorimo.
Problem je sto treba razbiti zlu, namernu politiku destrukcije i sticanja dobiti od marzhi na fosilna uvozna goriva. To su problemi o kojima se treba otvoreno razgovarati.To je veoma opasno jer su lihvari koji kad to cuju veoma uznemoreni i ne prezaju ni od cega. Njihove prljave sluge su politicari i mediji koji permanentno salju negativne signale a jos manje hoce daodvoje sredtva da se takva politika sprovede. Vise procitajte na stranici o biomasi Biomasa nas DNK
3. Transport roba
Prevoz u cenama robe, u principu ucestvuje sa 20%. Pri tom se naravno sagledavaju neki parametri koji teze da smanje to ucesce.Da vidimo koja je situacija u Srbiji sa tim problemom? Katastrofa. Afrika ili jos gore. Da napravimo kratke racunice. Grube. Jedan auto sleper nosi u proseku 2,5 tone robe. Ova cifra varira u ovom proseku.
U jednom vagonu stane najmanje 25 tona robe (i vise u zavsnosti od vagona). Dakle deset slepera. Jedna lokomotova vuce 40 vagona. Moze i 80 ako su dve i jedna gura kompoziciju. Dakle jedna zeleznicka kompozicija vuce 40 slepera. Na struju naravno.Izracunajte koliki je dobitak u prevozu robe zeleznicom, a koliki gubitak lihvara koji hoce da na prodaji goriva za slepere zaradjuje. Ogroman.
Evo zasto se od 45-e naovamo koci razvoj zeleznice. Brze pruge, tralala, i sve gore i gore. Vozimo se prugama Milana Obrenovica i Franc Jozefa.
Drugi zanemaren nacin transporta robe je recno brodarstvo. Jedna barza nosi i do 80 tona. Jedan gurac barzi gura i do 8 barzi. Izracunajte koliko je to autoslepera. Milos Veliki je na Dunavu, trgovinom sleperima napravio drzavu.
Srbija je privatizovala luke, recno brodarstvo skoro da vise nema, ili je toliko okrunjeno da treba ozbiljna investicija da se obnovi ali samo kada ce Srbi dobiti izlaz na Dunav. Za sada je sve na sudu. I privatizovano.
Da ne govorimo da u Evropi se citavi sleperi prevoze barzama ili brodovima da bi se skratio put, pa zatim se krace relacije obavljaju kopnom.
Ni na kraj pameti ne pada autoru da umanji vrednost autoputeva.I to bas zbog voznje alternativnim gorivima.
Metro Beograd je dvomilionski grad. Nije mi poznato koliko autobuskih linija ima, sigurno postoji podatak o ogromnoj potrosnji goriva i ostalih derivata, da se pokrije tako jedna ogromna povrsina, ali elektricna vuca jeste nacin da se u mnogome smanji uvozna zavisnost od derivata. Pored kogeneracije toplotom iz TE Kolubara Obrenovac, metro je jedan imperativ za ustedu potrebnih deviza.
Da ne pricamo o starim izandjalim prevozima, velike potrosnje skroz neefikasne.Pored metroa, Beovoz je jedna od veoma bitnih komponenti za saobracajne veze sa Pokrajinom i ostalim delom Srbije. Mogle bi se razviti odlicne veze sa lukom na Dunavu, a u cilju isporuke eventualnih izvoznih proizvoda. Naravno tu se treba imati u vidu svi ostali prikljucci, odgovarajuce ranzirne stanice za skladistima za utovar istovar itd, itd.
Ono sto autoru bloga smeta, jeste da niko ama bas niko ne potencira ove manjkavosti, koje su osnovica za razvoj, bar ne na nacin kako tvrdim: to se namerno radi. Dakle jos jednom, na 6 Mten uvoza trosi se 3 milijarde evra. Svuda u svetu od izvora, preko posrednika, dobavljaca i distributera uzima se 30%. To je za nasu jadnu Srbiju milijarda evra koja ide u tudje dzepove. Godisnje. Sto je tragedija, politicki spahiluci to znaju i stimulisu. Na hiljadu nacina.
Wednesday, June 9, 2010