ТУРИСТИ
- Ај, вас два клапца, за сто! Вечера! Давно сте марендали.Каква је била пјаца?
- Добра буме! Све смо продали! Нас два, ђед и унук, поса очас готов, а маћи?
- Е! Нема нас крајина ни књињска ни сињска, па све до оне пјаце у Сплиту.
- Пун варићак шолди.Виде, жено, виде! Берићетно!
- Буме нема ваких радника! Љуби баба, вредно дијете! Ваје ћеш ић на пјацу, кад си тако вредан.
- Ајме, шта би ја брез њега? Срећа му пјевала! Продаје вала боље од мене. Воли га они народ.
- Нека, нека! Вредан на ћаћу и матер. Јел било врело? Грије ли и доље жарко?
- Грије и брига га није! Крај воде јема иљаду туриста.
- Иљаду?!? Чега?
- Туриста!
- Шта је то?
- Људи, женска главо, људи! Иљаде туриста леже крај воде.
- Ајме, мајко мила, што лежи толки свијет крај вуде? Да им није пала кака мука?
- Није, жено манита, леже на пржини и одмарају.Ставе нешто подасе и тако леже.
- Ајме, њима јаднима, па што на пржину легоше ка прасад. Је ли то они леже из дишпета нека?
- Није из дишпета, него леже из гушта.
- Боље да се гуштају у ладу, нег насунцу? А како леже?
- Голи леже.
- Мушки и жене?
- Е, мушки и жене! И дјеца са њима.
- И дјеца?!? Ајме, мајко мила бештија. Сви голи?!? Голи голцати?
- Ама њесу голи голцати, лудо. Покрили су голотињу.
- Вала ти Боже! Њесу поманитали! А како толки леже?
- Како? Један на другом! Игла не мере да пане. Ево, вако! Леже на леђима, тако, ставе руке под главу и леже по уре.
- По уре леже?!? Ајме! И ондак?
- Е, ондак ево, вако, окрену се ,ево, вако, видиш, па леже ондак на дробу по уре.
- Ајме, њима! А посље по уре?
- Е, ондак трче у воду, перу се, пливају, бањају и ондак изађу и легну на пржину.
- Јопе, легну?!?Ајме! Колко тако ондак леже?
- Леже по цијели дан. Све док има сунца. Мажу се маслиновим уљем да не изгоре.
- Боже ме сачувај! Ко ти кад преливаш јање на ражњу. И ондак увече бјеже својој кући?
- Не бјеже никуда! Кућа им је далеко. Долазе јопе ујуту. И тако десет дана или дви неђеље. Како ко муре да уграби.
- Ајме, докона свијета! Дви неђеље? А шта раде те дви неђеље?
- Леже, жено, леже!На пржини крај воде.
- Како им не досади да толико леже?
- Не знам вала ни ја.
- А ђе спавају?
- Спавају у туђим кућама и плаћају.
- Плаћају спавање? Војме куку! Немају никог свог?
- Немају!
- Жалосна им мајка! Није им лако! Морам се прекрстит!
- Крсти се ти колко ош, али они добро плаћају.
- А зашто они леже на пржини и то плаћају?
- Веле да тако добију боју, баба?
- Шта добију?
- Поцрне, жено! Кожа да им поцрни.
- Црни кукавци! Што не дођу к нама. Поране ујутру са вама на Стожишта да косе ливаде. Ето им боје.Не мурају вала ништа да плаћају. Спавају са нама и једу.
- Ај, не паламуди више! Гладни смо! Давно је била маренда. Улиј де нам вина.
- Ђе дијетету да уљевам вино?
- Улиј, улиј! У маћу чашу! Вино даје снагу. Кад добро ради, нек се окрепи.
- Улиј де,баба, улиј!
- Ево,ево! Уљевам! Да ме је вечерас Ђава одњо не би знала за те уристе.
- Туристе, баба, туристе!
- Јадни људи! Вала није им лако на сунцу лежати. На пржини крај вуде. Шолде давати! Боже луда свијета!
- Живио, клапац!
- Живио ђеде!
Београд, 7533.г. шумопад