Početna Sadržaj Reagovanja TUŽILAŠTVO

TUŽILAŠTVO

877
0
SHARE

TUŽILAŠTVO

piše : Branko Dragaš, 10.10.2012

U procesu negiranja banditske privatizacije i zaštite interesa manjinskih akcionara,koje je država predala na milost i nemilost tajkuna i kriminalaca, jedini sam stručnjak koji je imao hrabrosti da se suprostavim tim zlikovcima i da stanem u odbranu ugroženih vlasničkih prava radnika i penzionera. Jedini sam to radi iz sopstvenog znanja i iskustva, bez podrške države ili neke međunarodne organizacije, i bez ikakve saradnje i nagodbe sa tajkunima. Bilo je onih koji su, navodno, štitili manjinske akcionare, ali su ih pakovali za odstrel tajkunima i kriminalcima,koji su dobro plaćali ovu podlost lažnih estradnih eksperata.

Radeći ,dakle, na tom opasnom i teškom poslu, niko drugi nije hteo da se upusti u taj rizik, naučio sam mnogo o načinu funkcionisanja naših ustanova. Danas hoću da pišem o onome što sam lično doživeo u saradnji sa policijom i tužilaštvom. Govorim o periodu od 2004-2009, kada sam imao intezivne susrete, razgovore i pregovore sa ljudima iz policije i tužilaštva iz čitave Srbije. Akcionarstvo, berze, zaštita interesa manjinskih akcionara su bile potpune nepoznanice na našem tržištu, tako da sam morao, na poziv manjinskih akcionara iz privatizovanih preduzeća, da objašnjavam ne samo manjinskim akcionarima osnovne pojmove sa finansijskog tržišta, nego i mnogim ljudima iz državnih institucija, čak i onima koji su vodili Berzu ili Komisiju za hartije od vrednosti, ali koji nisu znali posao i nisu znali šta oni, zapravo,  stvarno treba da rade.

 

U toj mojoj, hajde da kažem, saradnji sa policijom i tužilaštvom, mnogo bolje sam sarađivao sa policijom nego sa tužiocima. Policajci nisu ništa znali o berzama, hartijama od vrednosti, trgovanjima, akcionarskim društvima i finansijskim tzržištima, ali su bili spremni da uče i da slušaju. Objašnjavao sam im i crtao kako se sprovodi pljačka u procesu privatizacije, kako se donose zakoni da bi se sprovela pljačka, kako se procenjuje kapital društvenih kompanija ispod tržišne vrednosti, kako većinski vlasnici krše sve odredbe kupoprodajnog ugovora, kako pojedinci iz  Agencije za privatizaciju učestvuju u pljačkanju, kako učestvuje ministarstva za privredu i privatizaciju, kako većinski vlasnici rasprodaju i uništavaju subjekt privatizacije, kako se namerno, uništeno i opljačkano preduzeće, gura u stečaj i kako većinski vlasnici vade pištolje na manjinske akcionare, prete im i tuku,imali smo i takve nesretne slučajeve. Kompletnu dokumentaciju o proceni kapitala preduzeća, popis imovine, finansijska analiza pre privatizacije i finansijska analiza posle privatizacije, spisak prodate imovine, dokazi o namernom zaduživanju firme, bezbroj poslatih pisama u Agenciju za privatizaciju, u kojima dokazujemo kako se sprovodi pljačka i odgovori Agencije za privatizaciju da je sve u najboljem redu, dopisi predesniku države i premijeru o pljačkama u procesu privatizacije, stečaja, restrukturiranja i dokapitalizacije, njihovi odgovori da nisu nadležni, kao i mnogobrojne održane konferencije za štampu, koje nisu smeli udarni mediji da prenose jer su se plašili političkih moćnika. Sve smo to dostavljali svim državnim institucijama. A kada one nisu htele da ništa preduzimaju, usmeravali smo dopise Briselu i tako je briselska administracija imala izveštaje kako se vrši pljačka državne i društvene imovine u Srbiji i krše ljudska i imovinska prava manjinskih akcionara.

Ponavljam, jedini koji su istinski želeli da se nešto tu preduzme bila je policija. Uz našu stručnu podršku policija je uspevala da spakuje kvalitetne materijale za tužilaštva. Međutim, dostavljeni materijali su ostajali u tužilaštvu. Meseci su i godine prolazili a tužilaštvo ništa nije preduzimalo. Onda sam odlučio da lično idem sa predstavnicima manjinskih akcionara po tužilaštvima u Srbiji. Situacija koju sam zatekao na terenu je bila katastrofalna. Tužilaštva ne samo da ništa nisu znala o predmetima koje im je policija dostavila, nego uopšte nisu bila zainteresovana niti da nešto nauče, niti da nešto preduzmu. Tako je naš rad propadao u fijokama nesposobnih i nezainteresovanih državnih tužilaca. Vrhunac nesposobnosti tužioca doživeo sam u Zaječaru kada me je tužilac, gospođa u godinama, pitala, pošto je gledala moje emisije na televiziji, šta da radi sa svojim akcijama u jednoj privatizovanoj kompaniji koju je većinski vlasnik potpuno uništio i izneo kapital iz kompanije. Bio sam zaprepašćen. Nisam mogao da verujem šta me pita. Onda sam joj rekao, da je stvar vrlo jednostavna, da je ona državni tužilac, da ima svu zakonsku moć i da može da podigne optužnicu protiv toga bandita i da traži njegovo hapšenje. Policija je spremna da ga uhapsi, ali tužilaštvo mora da odradi svoj deo posla. Sada je gospođa bila zaprepašćena. Njoj ta ideja nije bila na pameti. Rastali smo se, izašao sam iz njene kancelarije, jer mi je bilo neprijatno da je tako izbezumljenu i uplašenu gledam, a ona ništa nije preduzela u tom slučaju. U Nišu smo izveli tri hiljade ljudi na ulicu i išli smo svi zajedno, bio sam na čelu kolone sa organizatorima, od policije , sudstva do tužilastva. Primili su nas čelni ljudi, porazgovarali i obećali saradnju. Na tome se sve završilo. Osim policije, sudstvo i tužilaštva ništa nisu preduzimali. Tada sam shvatio da naša tužilaštva treba menjati i da moramo izgraditi novu instituciju tužilaštva koja će raditi svoj posao. Predložio sam da se organizuju nekoliko tužilaca iz razvijenog sveta, da se dobro plate i da pomognu našem tužilaštvu u uspostavljanju efikasne institucije tužilaštva.

Sve ovo pišem kao osvrt na puštanje privedenog bivšeg ministra Olivera Dulića. Potpuno je jasno da je tužilac namerno sabotirao čitav slučaj i optuženog miinistra pustio da se brani sa slobode. Državni tužilac je postavljen od bivše vlasti i potpuno je bilo za očekivati da će braniti ljude koji su ga doveli na vlast. To Vučić nije razumeo. Kada su mu nedeljama mnogi stručnjaci govorili da mora da smeni republičkog tužioca, on to nije uradio. Sve oko Dulića je ispalo farsa. Momci iz specijalne policije su razočarani, jer je njihov veliki rad bačen u smeće i oni gube poverenje u državne institucije.

Šta je rešenje?

Mora se izvršiti suštinska promena u tužilaštvima Srbije. Potrebno je dovesti desetak stranih tužilaca da nam pomognu. Potrebno nam je nezavisno i profesionalno tužilaštvo koje će braniti zakon. Tužilaštvo koje neće zavisiti od politike i političara. Tužilaštvo koje će znati šta treba da radi. Tužilaštvo koje će biti profesionalna savest našeg društva. Nema ozdravljenja od korupcije i kriminala bez  stvaranja novog tužilaštva.

Beograd, 10. 10. 2012

SHARE