Početna Tekstovi ТРАГЕДИЈА ГЕНИЈА

ТРАГЕДИЈА ГЕНИЈА

7770
0

ВЛАДИМИР   СТАНОЈЕВИЋ

„ТРАГЕДИЈА  ГЕНИЈА“

 

 

Књига о болестима генијалних људи.

О болестима које су их довеле до генијалности.

И делима која су остала забележена у вечну Књигу живота.

Књига о ономе што претходи стваралачком заносу.

И што тектонски мења дотрајали свет.

 

Није могуће створити велико дело ако нема стваралачког заноса.

Ако нема узлета маше изнад стварности.

Ако нема лебдења у царству уобразиље, снова и хипотеза.

Нервоза је основа сваког напретка, како пише немачки психијатар Штекел.

Све се ствара из немира,у великом болу и мукама.

Нема стварања без трагичног. Уживање успављује и затупљује. Заглупљује.

 

Генијалне уметничке душе имају право на своје стваралачко лудило.

То доноси, показало се кроз историју, напредак човечанству.

Проблем настаје код оних који управљају државом.

И који немају право на болесно лудило, јер уништавају друштво и човечанство.

Они су заиста наш највећи проблем.

 

И, ево, неколико историјских примера.

У којима можемо да нађемо потврду зашто смо пропали.

И зашто се данас ништа није променило.

Ништа човечанство није научило од историје – учитељице живота.

Зато понављамо градиво. Сваки пут уз све веће жртве.

 

Консангвинитет је укрштање у сродству.Спаривање јединки које су у блиском крвном сродству. Уколико се жели очување расе или капитала, консангвинитет када се изводи дуже време води дегенерисању и изумирању рода.

Генерације свих познатих људских породица из историје свих народа доказују тачност ове биолошке законитости.

 

Узмимо пример источних народа.

Камбиз се оженио својом сестром.Маузол, краљ Карије, узео је за жену такође своју рођену сестру Артемизу. Птоломеј III  и Птоломеј XII имали су за жене своје сестре Беренису и Клеопатру.

Аврам је био у браку са својом сестром Саром, док је Лот изродио децу са својим двема кћеркама.

 

Јелинска племена су се затворила у себе и склапали су бракове искључиво између себе, како би сачували чистоту своје расе, али то је довело грчки народ  до дегенерисања, опадања и изумирања. Грке су спасили Словени, здрави народи са севера, које су предводили Филип и Александар Македонски.

Сличан биолошки случај је био са Римљанима.

Варвари су спасили Рим потпуног биолошког нестанка.

 

Процес биолошког пропадања услед консангвинитета изразито је видљиво код династија.

 

Историја сиријске династије Селевкида препуна је перверзних владара, блудника, свирепих злочинаца и безумника.

Египатска династија Лехида  иде још даље по броју лудила и злочина.

Прва династија римских императора, коју је основао Август, а завршио полудели Нерон, препуна је дегенерисаних, перверзних чланова – злочинаца, лудака, блудника, епилептичара и алхохоличара.

 

Пример најстарије европске династије, шпанске династије Јована II Кастиљског, најбоље показује дегенерацију породица кроз векове.

Оснивач династије Јован  II Катиљски је био слабог и неуравнотеженог духа. Његова жена, Изабела Португаска, полудела је у старијим годинама. Друга кћерка удала се за енглеског краља и добила је кћерку Марију Тјудор, познату по својој свирепости и названу „ северна хијена“. Трећа кћерка, Јованка , наказна, слабоумна и касније луда, удала се за сина Карла V, епилептичара, наклоњеног мистицизму и меланхолији, који је умро у стању потпуног умног помрачења.

Карло је водио порекло, са очеве стране, од Карла Смелог који је умро луд, док је брат Карла постао германски император Фердинанд, који је једног сина има меланхоличара, а други син, Рудолф, био је ексцентрични хипохондар.

Двоје незаконите деце Карла били су Дон Жуан, аустријски велики војсковођа и психопата, и кћерка Маргаритa, намесницa Холандије, мушкобањастa алхохоличаркa.

Син Карла био је Филип II , чувени католик фанатик, меланхоличар, блудник, садиста, науропата, које је умро потпуно луд, назван „јужни тигар“, због своје свирепости и крволочности.Женио се четри пута. Са својом сестром од стрица Маријом Португалском имао је сина Дон Карлоса, грбавог наказу и идиота, који је умро у 23 години у затвору.Четврта жена му је била синовица, Ана Аустријска, која му је изродила петоро деце, четворо је рано умрло, док је Филип III постао бескарактеран, апатичан и слабоуман. А његов унук био је Карло II , последњи изданак шпанске гране Хабзубрговаца, слабоумни епилептичар и кћерка Марија, касније жена Луја XIV, која је била готово идиот.

 

Сличну перверзност и дегенерисаност показују и енглеске династије од Плантагенета до Оранске.

 

Ланкестарска династија се гаси са епилептичарем Хенриком IV, сексуалним перверзнњаком Хенриком V и слабоумним лудаком Хенриком VI.

Династија Јорка нестаје у садистичком лудилу и злочину Едварда IV и Ричарда II, који су вршили праве покоље над члановима своје породице. А Ричард III је био грбав и хром дегенерик са одузетом руком.

Династија Тјудор се  гаси убрзо после дегенерисаног Хенрија VIII, који је био свиреп, крвождеран и сладострастан психопата, тврдица и раскалашни развратник.

Међу члановима династије Стјуарат било је многи епилептичара, дегенерика, идиота, сладострасника, перверзњака и убица.

 

Ни француске династије нису биле боље и пропадале су на исти начин.

Ако изузмемо Карла Мудрог,  из династије Велса, здрава и паметна духа, сви остали су били поремећени и луди.

Бурбонска династија се угасила са ексцентричним полуидиотима и блудницама и епилептичаркама.

 

За што сам све ово таксативно навео?

 

Европске династије на Србе гледају као на варваре и крваве убице.Мајски масакр 1903.године, када су убијени Алексндар Обреновић и Драга Машин, искористили су да би нас прикали као нижу расу и подивљале урођенике.

Зар Милошевића нису називали – балкански касапин?

Чак су успели, захваљујући нашим проданим и уцењеним политичарима, да Србе оптуже да су геноцидан народ.

 

Све ове оптужбе и клевете имају само један циљ – да сакрију злочине европских народа и злочине њихових поремећених и дегенерисаних европских владара током хиљадугодишње историје, почевши од крвавих и пљачкашких похода и покоља крсташа до злочиначког НАТО бомбардовања Србије.

Најбољи начин да се све то сакрије је да се оптуже они који су древни народ и који памте и сведоче о тим зверским злочинима.

А како сваки убица хоће да се ослободи сведока свога злочина, онда је потпуно разумљива та непрекидна и крволочна  мржња европских инквизитора и конквискадора према Србима, који су за њих увек били реметилачки народ у Европи, јер се стално нешто буне, не желе да се покоре освајачима и окупаторима,, не желе да прихвате лажи и преваре моћних  и не пристаје да служе династијама идиота и дегенерика.

 

У овој скривеној истини требамо да тражимо разлоге масакра и геноцида кога су болесни европски владари, све од Хабсзбурговаца до Хитлера, починили над Србима и разлоге зашто су Срби изабрани да буду Индијанци у каубојском филму за разоноду покореном и дебилизованом европском комерцијалном конзументу.

 

Питање које се намеће, после читања првог дела ове изузетне студије ,  је следеће – ако је оваква била некада европска властела, каква је ова данашња, која управља Европом и нашим судбинама?

Ко ће проговорити о лудилу и шозофренији бриселских сатрапа?

Када погледамо како изгледају поједини европски председници, премијери и министри, како изгледају бриселски комесари, када погледамо њихове лобање, покрете и понашање, када слушамо шта нам говоре и како нам говоре, како се кезе и блесирају, онда озбиљно морамо да будемо забринути за судбину наше апатичне и разочаране , умируће европске цивилизације.

 

Европа се налази у великим проблемима.

Она не може сама себи да помогне, јер нема снаге да се сучели са истином о злочинима које је вековима чинила и крвавом капиталу, кога је освајањима и геноцидом над покореним народима, успела да преотме и да стави само под своју породичну контролу.

 

Сада је дошао рачун на наплату.

 

Не може се вековима да пале туђе куће, убија недужан народ, одводи у ропство и покорава, да би Европа могла да се богати и развија, да живи у раскоши и луксузу,већ мора, кад тад, али, ипак, мора да се успостави природна равнотежа и врати почињени данак у крви.

 

Остарела Европа данас  умире.

Нема животне снаге да се супростави таласу миграната, који долазе као Божија казна за све што је неразумна, арогантна, безобразна, пљачкашка и препотентна, себична, суманута и глупава европска политика радила у свету последњих неколико векова.

 

Рачуни морају да се поравнају.

И не треба Европу уопште жалити.

Срби морају само да воде рачуна да се то поравнавање рачуна између две супростављене цивилизације не догоди преко наших леђа.

Нека Европа , напокон, плати цену својих крсташких, конквискадорских, инквизиторских и колонијалних освајања.

Заслужила је ту казну и не треба је уопште бранити.

 

Проф.др Владимир Станојевић, у другом делу своје књиге, названом СУДБИНА ГЕНИЈА , наводи психолошке портрете и стање болести људи који су на велика врата ушли у историју.

О сваком од њих ћу изнети по неку интереснатну цртицу, тек толико да вас подстакнем да прочитате читаву књигу.

Можда ће вас неко од њих заинтересовати да га више проучите.

 

 

ОЛИВЕР КРОМВЕЛ ( 1599-1658/ – настране, особењачке, неуропатске,меланхоличне и хипохондричне нарави.Склон халуцинацијама и привиђањима.Занесењак и рачунџија.Великодушан и свиреп.Незасите тежње за славом.Пун супротности у својој бујној природи.Краљеубица и Протектор Република.

 

ИВАН ГРОЗНИ / 1530-1584/ – у детињим играријама показао своју садистичку природу, мучећи и убијајући домаће животиње.Пустахија који није могао да контролоше своју јарост и у наступима беса убијао не само своје противнике и критичаре, него и своје најприсније  пријатеље из њему само знаних разлога.Разгневљен на свог старијег сина Ивана, зграбио је своје зашиљено жезло и заро шиљак сину у срце.После доручка одлазио је на мучилиште јер му, како се хвалио, призори мучења помажу да боље вари храну.

 

ПЕТАР ВЕЛИКИ / 1672-1725/ – целог живота имао нервне нападе, глава му се тресла и онда су му се на лицу показивали конвулзивни покрети.Хладно је и безобзирно уништавао све своје противнике и рушио све сметње које би му се испречиле напуту, уживајући у утанчаним мучењима и погубљењима.

 

ФРИДРИХ ВЕЛИКИ/ 1712 -1785/ – мизнтроп, психопатски тврдица, имао три одела читав живот, намргође, подругљив, особењак и настран.Сматрао је да је човечији род несавршен и порочан. Пише Волтеру : „ Човечији дух је слаб. Више од три четвртине људи је створено да буду робови најбесмисленијег фанатизма.Њих опчињава страх од ђавола и пакла.Зазиру од мудраца који би хтели да их просвете.Већина нашег рода је глупа и јадна…Када би филозофи образовали неку своју државу, онда би у њој за најкраће време поникле празноверице“. Најбоље је окарактерисао своје Немце : „ Таленат је нама Немцима, разуме се, својствен, али груба педантност и одсуство укуса не дају му да дође до изражаја“.

 

ГРОФ МИРАБО / 1749-1791/ – расипник, лакомислен и пустолов.Преварант и лопов.Осуђен на смрт за похару и отмицу жене.Служио и Револуцији и Двору. Боем и развратник.

 

МАКСИМИЛИЈАН РОБЕСПЈЕР / 1758-1794/ – самотан,саможив и недружељубив до самозаљубљености.Угашених осећања, суве, стврднуте и укочене душе, није имао топлине, аскета, револуционарни фанатик,веровао да принципи морају да буду изнад свега и да крв распламсава идеје.Типичан пример дегенерика оптерећеног утопијском доктрином и ношен болесним властољубљем и славољубљем. Човекомрзац који је човечанство волео само апстрактно.

 

НАПОЛЕОН  БОНАПАРТА / 1769-1821/ – сујеверан, веровао врачарама , гаталицама и пророчицама, лишен етике, родоскрнавитељ са рођеном сестром Паулином, уображен, напрасит, слуге шибао корбачем, вљао се по поду од јарости, добијао честе нервне нападе, епилептичар и раздражених живаца који, према сопственом признању, не може да се контролише.

 

АРТУР ШОПЕНХАУЕР / 1788-1860/ – води порекло од психопатске холандск племићке породице, меланхоличан, човекомрзац који не подноси никога поред себе, верује у празноверице и снове, женомрзац, болесно плашљив, пун фобија и манија гоњења,мегаломан, охол и славољубив.

 

ВОЛТЕР / 1694-1778/ – у младости живео празан живот пун провода,нерада и наслада, заметао кавге на све стране и имао много непријатеља. Патолошка страст за згртање пара.чежња и жеља за високим друштвом, монденским животом и љубавним авантурама.Лекари су га уврстили у категорију – вишег дегенерика.

 

БАЈРОН / 1788-1824/ – лењ, охол, пати од досаде, раздражљив, неурачунљив, конзумирао морфијум, правио јавне скандале, новинари га прогласили неморалним чудовиштем,револуционаран, пустолов, енглеску политику назива мрачном и определио се да стане у заштиту поробљених народа.

 

ГЕТЕ / 1749-1832/ – пати од манијакално-депресивне психозе, тежак неуропата, пун хистеричног страха, велика осетљивост, патолошка завист и невероватна јарост.Затворен и прорачунат. Себичан и везивао се само за људе од којих је имао користи.

 

ПУШКИН / 1799-1837/ – потомак абисинског црнца, вулгаран, бестидан и богохулан.Агресиван, живчан и болесно раздражљив.Ексцентричан и непредвидив. Револуционаран, шовиниста и разочаран у народ.

 

ЕДГАР АЛАН ПО /1809-1849/ – тежак дегенерик, изопачен,алхохоличар, паклен, перверзан,душевно поремећен,циник, мрачних предосећања и свиреп.

 

ШАРЛ БОДЛЕР / 1821 -1867/ – покушао да удави свог поочима, поремећен и друштвено неприлагодљив,изопаченост чула вида и мириса, привлачио га је трулеж,распадње и кужни задах,слави победу зла и наказности,насиље и покоље,жали се на вечиту досаду и монотонију.

 

Ф.М.ДОСТОЈЕВСКИ / 1821-1881/ – епилептичар који је страдање уздигао на степен култа,диктаторски намеће своју веру и не трпи никакву дискусију,мазохиста,мрзи конкретног човека и непријатењ је сваког ближњег.

 

ФРИРИХ НИЧЕ / 1844-1900/ – духовни пустињак и отпадник од свих људи, прецењивао себе и потцењивао све друге људе, раздражљив, препун маније гоњења, грандоман и физичку одвратност показује према својим непријатељима.

 

ЛАВ ТОЛСТОЈ / 1828-1910/ – болесно самољубив, срамежљив и повучен у себе, у младости коцкар, прави дугове и банчи по кафанама, потпуно неспсособан да се уклопи међу друге људе, претерано тежи оригиналности, скептик и нихилиста.

 

О уметницима судимо искључиво по њиховим делима.

Њихов живот нас уверава да је то заиста – ТРАГЕДИЈА ГЕНИЈА.

 

Београд, 02.04.2017